Proteinurija, proteini u urinu – normalne vrednosti, lečenje

Nije neophodno da subjektivno osećate neku vrstu problema, tegobe i nepravilnosti da biste otišli lekaru i zatražili laboratorijski pregled krvi i urina.

Ovakva vrsta pregleda bi trebalo da bude bazični oblik i način sprovođenja zdravstvene kulture svakog čoveka. Laboratorijske analize urina i krvi i tumačenje rezultata spadaju u osnovne zdravstvene preglede koje bi svaki čovek trebalo da obavlja makar jednom godišnje.

Laboratorijske analize su prvi pouzdani stepenik u procesu otkrivanja eventualne nepravilnosti ili promene stanja naših organa. Ako veći broj rezultata analize odstupa od vrednosti koje su utvrđene kao referentne, onda je to znak da se u našim organima dešavaju patološke promene i na sigurnom smo putu da spoznamo kliničku sliku našeg oboljenja kako bismo pristupili ispravnom lečenju.

Šta je urin i kako izgleda analiza urina?

Urin ili mokraća je proizvod rada bubrega. Proizvodi metabolizma se putem urina izlučuju iz organizma. Nefron je osnovna gradivna i funkcionalna jedinica bubrega, a sastoji se iz glomerula, proksimalnih tubula, Hanleove petlje, distalnih tubula i sabirnih kanalića. Glomerule služe za filtriranje plazme, a nastali filtrat se naziva primarni urin i on ima isti pH kao plazma. Proksimalne tubule vraćaju u krv najveći deo vode, celokupnu glukozu, veliki deo natrijuma, kalijuma, kalcijuma, hlorida i magnezijuma.

U ovom delu se povećava gustina mokraće, ali se njena količina smanjuje do deset puta. Hanleove petlje služe za ponovnu apsorpciju filtriranih jona i vode (oko 20%). Distalne tibule vrše aktivno izlučivanje u urin pojedinih supstanci. U sabirnim kanalićima se najzad reguliše količina izlučene vode i mnogih elektrolita.

Krajnji urin ima pH vrednost od 4,6 do 8, a njegov sastav zavisi od sposobnosti naših bubrega da zadrže i ponovo apsorbuju sve supstance koje su neophodne za primarni metabolizam, kao i da izluče, tj. izbace supstance koje našem organizmu nisu potrebne. Zdrav organizam putem urina izlučuje jone natrijuma, magnezijuma, hlorida, kalijuma, kalcijuma, amonijum jon, sulfate, fosfate i bikarbonate. Od organskih sastojaka urinom se izlučuje urea, kreatinin, mokraćna kiselina, fruktoza, hormoni, vitamini, slobodne masne kiseline, enzimi, metaboliti i proteini u tragovima. Svi ovi sastojci se nalaze u količini koja prati opseg referentnih vrednosti, a koje se razlikuju u zavisnosti od starosti, pola, ishrane, fizičke aktivnosti i unosa tečnosti.

Analiza urina podrazumeva:

• pregled fizičkih i fizičko-hemijskih osobina urina;
• hemijski pregled urina;
• pregled sedimenta urina.

Pri pregledu fizičkih i fizičko-hemijskih osobina urina se otkrivaju, prepoznaju i opisuju fizičke osobine: boja, izgled (zamućenost), miris, zapremina, kiselost i relativna gustina (ili osmolalnost).

loading...

Pri hemijskom pregledu urina se dokazuje prisustvo sastojaka koji, u normalnim okolnostima, ne bi trebalo da budu prisutni ili se u njemu nalaze u veoma niskim granicama. Hemijski pregled se izvodi uz pomoć test traka i potvrdnih testova.

Sediment urina se pregleda mikroskopskim putem. Pri mikroskopskom pregledu se mogu uočiti ćelije, eritrociti, leukociti, epitelne ćelije, cilindri, urati (giht), magnezijum-amonijum fosfat, cistin, kalcijum fosfat/kalcijum oksalat, bakterije, gljivice, paraziti, spermatozoidi.

Pri laboratorijskoj analizi se može dodatno zatražiti pregled parametra kreatinina, koji je parametar bubrežne funkcije, zatim glukoze, holesterola, uree, itd.

Kada i kako se sakupljaju uzorci urina?

Običaj je da se analize vrše na dve vrste uzoraka: prvi jutarnji urin i 24-časovni urin.

Prvi jutarnji urin se daje rano ujutru, na prazan stomak, u potpuno čistom sterilnom sudu sa poklopcem. Ovaj uzorak je najkoncentrovaniji i pogodan je za fizičko-hemijski pregled i pregled sedimenta na kvalitativnom nivou. On se ne koristi za kvantitativne analize jer se u toku dana dešavaju različite varijacije u lučenju pojedinih supstanci kroz urin. Na osnovu jutarnjeg uzorka se ne procenjuje dnevna ekskrecija supstance koja je u fokusu.

24-časovni urin se prikuplja od jutra do sledećeg jutra. Prvog jutra u određeno vreme ispitanik potpuno isprazni bešiku i odbaci ovaj uzorak. Sve ostale uzorke koje izluči u toku celog dana i noći treba sakupiti, bez gubitaka. Sledećeg jutra, u isto vreme kao prethodnog, se sakupi poslednji uzorak uz potpuno pražnjenje bešike. Kompletna sakupljena količina se odnese u laboratoriju i tamo se vrši analiza i merenje zapremine. Zdrava osoba sa prosečnim unosom hrane i tečnosti daje zapreminu između 1200 i 1500 ml. Ovaj uzorak urina se koristi za kvantitativno određivanje određenih sastojaka.

Hemijski pregled urina

Uz pomoć urinskih traka obezbeđuje se pouzdano i brzo dokazivanje patoloških promena u sastavu urina. Trake su napravljene od celuloze i plastike, a na njima se nalaze test-polja za različite parametre. U test-zoni su impregnirani reagensi.

Hemijskim pregledom urina utvrđuje se i meri količina prisustva proteina u urinu (proteinurija), glukoze u urinu (glukozurija), krvi u urinu (hematurija), a potom i prisustvo nitrita, ketonskih tela, bilirubina i urobilinogena.

Proteini u urinu – proteinurija

Referentne vrednosti za 24-časovni uzorak urina: tokom dana se, putem urina, izluči oko 150 mg proteina. Tačnije, nešto manje od 150 mg. Ove proteine čine proteini iz urinarnog trakta (oko 40%) i proteini plazme (oko 60%).

Veoma je važno odrediti koncentraciju ukupnih proteina u mokraći zato što svako izlučivanje veće od 0,3 g/l označava proteinuriju.

Proteinurija može biti jedan od glavnih pokazatelja bolesti bubrega. Izlučivanje 1 do 2 g na 24 h ukazivaće na bubrežno poreklo. Izlučivanje od 7 i više grama na 24h, upućuje na patologiju glomerula (deo nefrona).

Prolazno i trajno prisustvo proteina u urinu

Uvećano prisustvo proteina u mokraći može biti trajno i prolazno.

Kod prolaznog tipa se samo povremeno javlja povećano prisustvo proteina i to u dva vida: kao funkcionalna proteinurija i kao ortostatska preoteinurija. Funkcionalnu proteinuriju karakteriše uvećana pojava proteina zbog emocionalnih stresova, febrilnih stanja (groznice), posle operacije u regiji abdomena ili u toku i nakon terapije simpatomimetičkim lekovima (lekovi za tretiranje srčanog zastoja, niskog krvnog pritiska, itd.).

Ortostatsku proteinuriju karakteriše veća koncentracija proteina dok osoba stoji u uspravnom položaju. Ova trenutna vrsta se javlja kod mladih muškaraca i prilično je bezopasna.

Trajna proteinurija i njena vrste

Trajna proteinurija, međutim, ukazuje na neka ozbiljnija oboljenja. Trajna proteinurija, po tipu svog porekla može biti prerenalna (tiče se problema vezanih za dovodne kanale bubrega, prebubrežna ili vanbubrežna), renalna (tiče se samih bubrega), postrenalna (tiče se odvodnih kanala iz kojih otiče urin).

Prerenalna proteinurija se može javiti kada su u pitanju sledeće bolesti: multipli mijelom (maligni tumor koji luči specifični M protein i ima prekomernu produkciju plazmocita), povreda mišićnog tkiva (mioglobinurija), zapaljenski procesi.

Prema mestu gde je nefron oštećen, renalna preoteinurija može biti glomerularna, primarno tubularna ili mešovita.

Kao što smo već rekli, glomerule služe za filtriranje plazme. Renalna proteinurija glomerularnog tipa je najraširenija vrsta. Ona podrazumeva lučenje više od 2 g proteina u toku 24 h. Pošto se urinom najviše izlučuje albumin-najzastupljeniji protein krvne plazme, ova vrsta proteinurije se naziva i albuminurija. Ovaj pokazatelj upućuje na sledeće bolesti: dijabetesna nefropatija, Hodžkinsova bolest, leukemija, kancer, erimatozni lupus, neka infektivna oboljenja, itd.

Renalna proteinurija tubularnog tipa se odlikuje lučenjem proteina manje od 1 g za 24 h. Praćenje visine koncentracije ovih proteina je od važnosti za rano uočavanje nekih sistemskih naslednih bolesti.

Postrenalna proteinurija predstavlja posledicu degenerativnih ili zapaljenskih patologija na bešici, uretri, genitalnim organima, prostati. Može biti pokazatelj krvarenja i infekcija u genitalnourinarnom traktu.

Šta je mikroalbuminurija?

Mikroalbuminuriju karakteriše izlučivanje ne više od 300 mg albumina na 24 h. Ovakvi rezultati ukazuju na oboljenje bubrega kod dijabetičara. Test na mikroalbuminuriju se radi kod dijabetičara tipa dijabetes melitus I i to pet godina nakon uspostavljanja dijagnoze. Kod dijabetičara koji boluju od melitusa II, test se radi odmah nakon uspostavljanja dijagnoze.

Kako biti siguran da imate problem sa proteinurijom?

Ako analizom urina otkrijete da imate proteine u mokraći, konsultujte se sa svojim lekarom da li je potrebno da uradite dodatne analize. Kao što je rečeno, prisustvo proteina u urinu može biti samo privremeno i izazvano emocionalnim ili fizičkim stresom, groznicom ili terapijom nekim lekovima, pa vam lekar može preporučiti da ponovite test nekoliko dana kasnije.

Ukoliko vaši rezultati pokazuju i neke druge vrednosti koje odskaču od referentnih (npr. prisustvo krvi u urinu) ili imate simptome kao što je oticanje, povišen krvni pritisak, dehidratacija, itd., onda ćete svakako uraditi 24-časovnu analizu urina. Zahvaljujući ovakvoj vrsti pregleda izmerićete ukupnu količinu proteina koju izlučite u roku od jednog dana. Kada ovakva jednodnevna analiza pokaže rezultate koji premašuju referentne vrednosti, onda krećete u otkrivanje pravog uzroka.

Slučaj blage proteinurije podrazumeva od 300 do 500 mg/24 h. Umerena proteinurija do 1000 mg/24 h. Težak oblik proteinurije je do 3000 mg/24 h. Nefrotski sindrom će premašivati 3500 mg /24 h.

Kakvi su simptomi blage i umerene proteinurije?

Ako vaše telo izbacuje kroz urin veću količinu belančevina nego što je normalno, to se može ogledati u sledećim simptomima: vaš urin može biti blago zamućen, organizam zadržava vodu, pa vaši ekstremiteti otiču (ruke, noge, lice, stomak).

Proverite da li nemate neku infekciju, pratite stanje vašeg imunološkog sistema, ne umarajte se, utvrdite koje ste lekove uzimali u prethodnom periodu. Sve ovo podelite sa svojim lekarom, a zatim povedite računa o ishrani (smanjite slana jela, ne unosite više od 1 kašičice soli dnevno, nadoknadite belančevine kroz kvalitetne izvore proteina).

Ne budete li stavili blagu i umerenu proteinuriju pod kontrolu, možete izazvati povećanje osetljivosti bubrega na bakterijske infekcije, propadanje bubrežne funkcije, ali i kardiovaskularnog sistema.

Proteinurija – rani pokazatelj bubrežnih oboljenja

Utvrđivanje velike količine albumina u urinu može biti jasan znak da imate problem sa radom bubrega. Vaš lekar će vas uputiti lekaru specijalisti – nefrologu.

Bubrežna oboljenja mogu biti različita: hronična bolest bubrega, glomerulonefritis (zapaljenje glomerula), Goodpastureov sindrom (utiče na pluća i bubrege, autoimuna bolest u kojoj organizam pravi antitela protiv bubrežnih tubula i plućnih alveola), bubrežna infekcija, IgA nefropatija ili Bergerova bolest (upala bubrega zbog nagomilavanja antitela imunoglobulina A).

Ponekad, u pitanju može biti i prosta infekcija urinarnog trakta.

Proteinurija – simptom dijabetesne nefropatije

Jedan od najranijih znakova dijabetesne nefropatije (komplikacije šećerne bolesti) je prisustvo albuminurije.

Dijabetesna nefropatija se javlja kod 20-40% pacijenata sa dijagnostikovanim dijabetesom. Stalno prisutna albuminurija koja se kreće u rasponu od 30 do 300 mg na 24 h (mikroalbuminurija) se uzima kao stadijum rane dijabetesne nefropatije kod dijabetesa tipa 1 i 2. Mikroalbuminurija je marker uvećanog kardiovaskularnog rizika. Ovakvim pacijentima se savetuje stalna kontrola glikemije, pokušaj smanjivanja krvnog pritiska, upotreba blokatora kalcijumskih kanala, ostavljanje cigareta, stroga proteinska dijeta. Ako se reaguje u ranom stadijumu bolesti, može se očuvati bubrežna funkcija. Problem je što se početni stadijum, veoma često, ne prepoznaje na vreme.

Primarna prevencija nastanka mikroalbuminurije se, pre svega, odnosi na dobar kvalitet glikoregulacije (regulacije šećera u krvi).

Proteinurija – pokazatelj preeklampsije u trudnoći

Preeklampsija predstavlja komplikaciju u toku trudnoće koju prate oticanje ruku, nogu i lica, visok krvni pritisak i pojava proteina u mokraći.

Ovaj skup poremećaja može se pojaviti u blagom i teškom vidu.

Blaga preeklampsija podrazumeva manje skakanje pritiska, otoke srednje veličine i može se javiti kod žena koje nikada pre nisu imale ovakve vrste problema.

Teži oblik preeklampsije se češće dešava kod žena koje su i pre trudnoće imale problematičan pritisak, neko oboljenje bubrega, dijabetes, itd. Ovakav oblik preeklampse može da dovede do velikih poremećaja u radu jetre, bubrega, do anemije, smanjenja broja trombocita. Ovakvi simptomi mogu itekako ugroziti život majke i bebe.

Razvijeni oblici preeklampsije, tzv. eklampsije podrazumevaju napade koji podsećaju na epileptične i prilikom kojih majka nije svesna šta se dešava. Ovakvi ekstremi uglavnom podrazumevaju prekid trudnoće.

Lečenje proteinurije

Da bi se pristupilo lečenju proteinurije veoma je važno otkriti je na vreme i rano otkriti pravi uzrok pojave. Ukoliko je pravi uzrok otkriven, shodno tome se pristupa lečenju. Blaži oblici podrazumevaju promenu načina ishrane, kontrolisan unos soli, unošenje tečnosti u dovoljnim količinama.

Kod osoba koje već pate od bolesti bubrega ili drugih već navedenih bolesti, a čiji je jedan od simptoma proteinurija, postoje već propisani lekovi. Ovi pacijenti su dijabetičari sa visokim pritiskom i ostalim pratećim tegobama. Lekovi koje oni uzimaju obuhvataju blokatore ATI receptora i ACE inhibitore sa uvođenjem dvojne ili trojne antihipertenzivne terapije (diuretici, beta blokatori, antagonisti kalcijuma).

loading...
Loading...

Još zanimljivog sadržaja: