Sladoled je sigurno jedna od najomiljenijih poslastica širom planete. Već u prvim toplim danima, sa puno sunca i ugodnom temperaturom, na ulicama gradova se otvaraju sanduci sa sladoledom, mada nije nužno povezan samo sa letnjom sezonom.
Sladoled j hladni kremasti dezert, napravljen od mlečnih proizvoda i drugih dodataka i aroma, čuva se zamrznut i jede se na razne načine. Kada govorimo o ovoj izvrsnoj poslastici, obično mislimo na mlečni sladoled, različitih ukusa.
Neko voli sladoled na štapiću, neko u kornestu, dok drugi obožavaju sladoled na kugle ili neke dezerte koji sadrže sladoled. Sladoled torte, vafli i palačinke sa sladoledom, pa hladni napici poput kafa, frapea, šejkova i slično, samo so neke od varijanti za uživanje u ovom izvrsnom slatkišu.
Slatka zamrznuta istorija
Sladoled danas povezujemo sa čuvenim italijanskim sladoledima na kugle, raznim lancima brze hrane sa kremastim sladoledima na točenje, pa i sa domaćim sladoledom i sladoledima raznih poznatih proizvođača, koje možemo da kupimo u radnji i kod uličnih prodavaca. Istorija sladoleda zapravo seže u daleku prošlost! Veoma je uzbudljiva i interesantna; sladoled su jeli i Stari Grci i Rimljani, Persijanci i drevni Kinezi.
Na atinskim trgovima prodavala se jedna izvrsna preteča sladoleda, sneg pomešan sa medom i voćem, a sam Hipokrat, otac medicine, preporučivao ga je kao izuzetno zdravu poslasticu. U Persiji je sličan proizvod od ružine vodice i drugih dodataka bio rezervisan za plemstvo. Mlečni sladoled su jeli u staroj Kini; oni su pripremali zamrznutu mešavinu mleka i pirinča.
Za mlečne sladolede, kakve danas najviše konzumiramo, zaslužni su Italijani, koji su postali pravi majstori ‘sladoledarstva’.
Kroz istoriju, sladoled je putovao svetom i dobijao razne varijante, a sladoledi kakve znamo u moderno doba, postali su dostupni širokim masama sa pronalaskom zamrzivača, te njihovom masovnom i jeftinijom proizvodnjom.
Nutritivni sastav sladoleda
Sladoled varira u sastojcima u raznim delovima sveta, a često se meša i sa sorbetima, zamrznutim jogurtom i čitavom paletom hladnih dezerta. No, kada mi kažemo sladoled, mislimo na zamrznuti dezert koji se pravi od mleka, koji sadrži šećer, različite arome, sastojke i dodatke.
U osnovi, najveći udeo u sladoledu imaju zasićene masti i šećeri, što ga ne predstavlja specijalno zdravom namirnicom.
Ipak, daleko od toga da se sladoled može smatrati potpuno štetnom hranom, o čemu ćemo govoriti u nastavku. Nutritivna vrednost zavisi dosta od vrste sladoleda, odnosno ukusa, dodataka i tako dalje. Pogledajmo osnovne podatke za jednu kuglu (oko 66 gr) sladoleda od čokolade:
- Ukupno ugljenih hidrata – 19 gr(6%)
- Šećeri – 17 gr
- Proteini – 3 gr (5%)
- Ukupno masti – 7 gr (11%)
Drugi ukusi, poput vanile, jagode i ostalih najčešće konzumiranih aroma, neznatno variraju u ovim vrednostima. Sladoled nije posebno hranljiv, zato što većinu njegovih ugljenih hidrata čine šećeri.
Takođe ima veliku koncentraciju zasićenih masti, što takođe nije od koristi našem telu. Preveliki unos zasićenih masnoća dovodi do teškoća sa viškom kilograma, ali, mnogo važnije od estetskih vrednosti, povećava rizik od ozbiljnih oboljenja, poput gojaznosti, dijabetesa, kardiovaskularnih problema i tako dalje.
Da li sladoled sadrži vitamine i minerale?
Odgovor na ovo pitanje umnogome zavisi od toga o kakvom sladoledu je reč. U proseku, budući da mu je osnova mlečni proizvd, sladoled sadrži minerale, poput kalcijuma i magnezijuma.
U njemu se može naći i gvožđe, zatim fosfor, mangan, bakar, cink, potazijum i selen. Što se tiče vitamina, sladoled nije poznat kao dobar izovr ovih nutrijenata, no ipak se manja koncentracija može naći i u sladoledima. Sladoled može da sadrži neke od vitamina B grupe. Riboflavin, tiamin, niacin, vitamin A, K, C i E.
Sladoled obično ne smatramo riznicom vitamina, zobog njegovih loših strana, to jest puno šećera i masnoća, pa se u tom smislu obično opredeljujemo za druge namirnice. Ipak, sve to ne znači daje u potpunosti beskoristan ili nezdrav, o čemu ćemo govoriti kasnije u tekstu.
Koliko sladoled ima kalorija?
Kalorijska vrednost je sigurno nešto što brine odgovorne sladokusce i ljubitelje ovog neodoljivog ledenog slatkiša. Sladoled jeste kaloričan, a konkretan broj kalorija varira od vrste do vrste sladoleda.
Kupovni sladoled, sladoled iz kesice, sladoled na kugle, sladoled sa dodacima poput komadića keksa, suvog voća, čokolade, sladoled sa svežim voćem, sa prelivima i šlagom, sladoled bez mleka, sladoled na točenje…varijante sladoleda sežu u nedogled, a kalorijske vrednosti skaču i opadaju u zavisnosti od sastojaka određene vrste sladoleda.
Sladoled na kugle
U proseku, jedna kugla sladoleda od čokolade, vanile, jagode ili neke druge osnovne arome ima oko 66 gr i prosečno između 120 i 150 kalorija. To sve zavisi od sastava samog sladoleda kod određenog proizvođača. Količina od 100 gr sladoleda prosečno ima oko 207 kalorija, a ista količina mlečnog sladoled krema (10% mm) ima oko 195 kalorija. Sledi tablica prosečnih kalorijskih vrednosti nekih čestih varijanti kupovnih sladoleda.
Sladoledi na štapiću
- Čokoladni sa glazurom od čokolade – 150 kalorija
- Vanila sa glazurom od čokolade – 100 kalorija
- Čokoladni sa glazurom od čokolade i punjenjem od čokolade – 255 kalorija
- Vanila sa glazurom od čokolade i voćnim punjenjem – 160 kalorija
Sladoledi u kornetu
- Kornet vanila – 185 kalorija
- Kornet čokolada – 190 kalorija
- Kornet jagoda – 160 kalorija
Kao što vidimo, sve zavisi za koji se sladoled odlučimo. Jako kalorični su svi sladoledi koji u sebi imaju ponjenje ili dodatke poput orašastih plodova, komada keksa, čokolade, želea, bombone i tako dalje.
Prelivi takođe dodaju mnogo ekstra kalorija, tako da vodite računa o tome kada kupujete sladolede na točenje u nekim od lanaca restorana brze hrane i slično tome.
Da li je sladoled zdrav?
Verovatno se pitate da li imamo neke koristi od jedenja sladoleda, osim što uživamo u njegovom ukusu. Pomenute su loše strane sladoleda, uglavnom po pitanju visoke količine šećera i zasićenih masti, koji našem telu nisu preko potrebni i mogu da izazovu zdravstvene probleme.
No, umerena konzumacija sladoleda može da bude i korisna. Štaviše, u nekim situacijama, ovaj ledeni dezert se toplo preporučuje.
Dobro raspoloženje – Slatkiši podižu nivo serotonina i podižu raspoloženje. Sladoled , posebno od čokolade, može dosta da pomogne. Sigurno vam je poznat osećaj zadovoljstva kada jedete sladoled! Bolji je izbor od nekih drugih slatkiša, pošto njegov sastav sadrži i druge korisne nutrijente, tako da ne predstavlja samo prazne kalorije. Naravno, ne znači da treba da se tešimo čitavom kutijom sladoleda kada smo nerspoloženi, ali jedna ukusna porcija sladoleda na kugle, na štapiću ili u kornetu može da nas oraspoloži bez ikakve štete.
Vitamini i minerali – Iako ga ne povezujemo konkretno sa ovim nutrijentima, sladoled zapravo sadrži korisne količine vitamina B grupe, te vitamina A, koji je važan za zdravlje očiju, pa onda vitamina E i C, koji su važni antioksidansi. Pošto je uglavnom napravljen od mleka, sladoled predstavja dosta dobar izvor kalcijuma i fosfora. Kalcijum je veoma važan za zdrav rast i razvoj kostiju, a fosfor dosta reguliše promene raspoloženja. Tako sladoled može da umanji smetnje u PMS-u, što ga čini dobrom poslasticom za takve trenutke.
Izvor energije – Kao visokokalorična hrana, ali i izvor vitamina i minerala, sladoled može da se smatra i visokoenergetskom poslasticom. Zato je jako dobar kao dodatak energije pri velikim napoima, a posebno tokom teških, vrelih letnjih dana. Naravno, treba voditi računa o količinama sladoleda i aktivnostima, jer se suvišne kalorije, koje ne potrošimo, skladište u vidu masnih naslaga.
Dobar je za grlo – Uprkos stereotipnom konzumiranju sladoleda tokom vrućih dana, zapravo je poželjno da se jede i tokom zime, upravo zato što telo tada ne doživljava šok zbog temperaturne razlike ledenog sladoleda, našeg tela i spoljašnje temperature. Istraživanja su pokazala da sladoled zapravo uspešno uništava bakterije u grlu, te sprečava širenje zaraze, pomaže kod upale grla, kod prehlade i sličnih problema. Jedan od dokaza u prilog ovoj tezi jeste to da stanovnici hladnih nordijskih krajeva u slast jedu sladoled tokom zime i manje obolevaju od upale organa disajnog sistema.
