Klimaks ili menopuza je vreme kada žena prestane da ima menstrualne cikluse. Mnoge žene doživljavaju razne simptome koji su rezultat hormonalnih promena povezanih sa prelaskom u doba menopauze.
Tokom menopauze, žena često izgubi gustinu kostiju i nivo holesterola u krvi može se pogoršati, pa su one u riziku od srčanih bolesti.
Znaci i simptomi koje žene tokom ove tranzicije doživljavaju uključuju:
- vaginalnu suvoću;
- bolni seks;
- promene raspoloženja;
- dobijanje na težini;
- gubitak interesovanja za seks.
Prosečna starost žena koje doživljavaju ove simptome je 51 godina. Najčešći uzrast u kojem žene doživljavaju neke od simptoma je od 48 do 55 godina. Prerana menopauza se definiše kao menopauza koja se javlja kod žene mlađe od 40 godina. Oko 1% žena doživljava preuranjenu menopauzu, što može biti uzrokovano prevremenim otkazivanjem rada jajnika ili kancerom.
Veća je verovatnoća da će se menopauza javiti ranije kod žena koje puše, koje nikad nisu bile trudne ili žive na većim nadmorskim visinama.
Hormonske promene povezane sa menopauzom zapravo počinju pre poslednjeg menstrualnog perioda, tokom perioda od tri do pet godina. Te promene se nazivaju perimenopauza. Tokom ovog perioda žene mogu početi da doživljavaju simptome menopauze, iako i dalje imaju menstruaciju.
Hirurška menopauza je menopauza izazvana uklanjanjem jajnika. Žene koje su imale hiruršku menopauzu često imaju iznenadni i teški početak simptoma menopauze.
Pitanje koje mlade žene često postavljaju je kada će kod njih nastupiti klimaks. Postoji niz faktora koji na to mogu uticati, ali je jedan od najvažnijih taj da će to biti u isto doba kada je i vaša majka doživela klimaks. Menopauza je snažno genetski povezana, tako da će osoba verovatno ući i klimaks u roku od nekoliko godina oko doba starosti kada je njena majka to doživela. Naravno, ponekad ovo ne mora da se poklopi. Poneke žene dožive klimaks i pre 45. godine, a da niko ne zna zašto se to dogodilo.
Šta izaziva menopauzu? Da li svaka žena prolazi kroz menopauzu?
Da, svaka žena će doživeti klimaks. On se javlja zbog složenih serija hormonskih promena. U vezi sa menopauzom je i smanjenje broja funkcionalnih jajnih ćelija unutar jajnika. U trenutku rođenja, većina žena ima oko 1 do 3 miliona jajnih ćelija koje se postepeno gube u životu žene. Do prvog menstrualnog ciklusa devojke ima prosečno oko 400.000 jajnih ćelija. Do vremena menopauze, žena može imati manje od 10.000 jajnih ćelija. Mali procenat ovih jajnih ćelija se gubi kroz normalnu ovulaciju. Većina jajnih ćelija prolazi kroz proces koji se zove atresija (degeneracija i naknadna resorpcija nezrelih folikula – ciste ispunjene tečnošću koje sadrže jajne ćelije).
Normalno, hormon koji stimuliše folikul (reproduktivni hormon) je supstanca koja je odgovorna za rast folikula jajnika (jajnih ćelija) tokom prve polovine ženskog menstrualnog cilusa. Kako se menopauza približava, preostale jajne ćelije postaju otpornije na ovaj hormon, a jajnici dramatično smanjuju proizvodnju estrogena. Estrogen utiče na mnoge delove tela, uključujući krvne sudove, srce, kosti, grudi, uterus, urinarni sistem, kožu i mozak.
Smatra se da je gubitak estrogena uzrok mnogih simptoma povezanih sa klimaksom. U vreme menopauze, jajnici smanjuju i proizvodnju testosterona – hormona koji je uključen u libido ili seksualni nagon.
Koliko dugo traje menopauza?
Menopauza traje do trenutka dok žena ne doživi da prethodnih 12 meseci uzastopno nije imala menstruaciju. Sama menopauza nije proces, već označava tačku u trenutku kada se menstruacija zaustavlja.
Proces smanjenja nivoa hormona pre menopauze nazvan je perimenopauza ili menopauzalna tranzicija. Ovaj proces može trajati do 10 godina ili više. Kod različitih žena varira u dužini trajanja.
Znaci i simptomi klimaksa
Valunzi (vreli talasi) su najuobičajeniji simptom menopauze. Prema nekim studijama, valunzi se pojavljuju kod 75% perimenopauzalnih žena. Ovi simptomi mogu varirati na različite načine. Obično je valung osećaj vreline koji se širi telom i traje od 30 sekundi do nekoliko minuta. Crvenilo na koži, palpitacije i znojenje često se pridružuju osnovnom simptomu. Valunzi povećavaju temperaturu tela i puls, a mogu izazvati insomniju, tj. nesanicu.
Valunzi kod nekih žena mogu trajati oko 2-3 godine, a neke žene ih mogu doživljavati, s vremena na vreme, i tokom 5 godina.
Urinarna inkontinencija i osećaj peckanja pri uriniranju.
Vaginalne promene jer estrogen utiče na vaginalnu sluzokožu. Mnoge žene u perimenopauzi mogu osećati bol tokom seksualnog odnosa i mogu primetiti promene u vaginalnom pražnjenju.
Promene na grudima. Menopauza može izazvati promene oblika grudi.
Istanjenost kože.
Propadanje kostiju. Rapidno propadanje kostiju je uobičajeno tokom perimenopauzalnih godina. Mnoge žene dostignu najveću čvrstinu kostiju u 25-30 godina starosti. Nakon toga, gustina kostiju se smanjuje za oko 0.13% svake godine. Tokom perimenopauze, gubitak koštane gustine se povećava na oko 3% godišnje. Pri ovim promenama nema osećaja bola, ali ovo vodi ka osteoporozi. Osteoporoza je stanje koje povećava rizik od preloma.
Holesterol. Nivo holesterola i njegov profil se takođe menjaju tokom menopauze. Ukupni holesterol ili LDL (loš holesterol) se povećava. Povećan nivo lošeg holesterola je povezan sa većim rizikom od srčanih oboljenja.
Rizik od srčanih oboljenja se povećava nakon menopauze, iako nije do kraja jasno koliko je to povezano sa starenjem, a koliko sa hormonskim promenama koje se javljaju u vreme menopauze.
Povećanje telsene težine. Tri godine studija i istraživanja koji su bili vezani za zdrave žene u periodu blizu menopauze, otkrile su prosečno dodavanje od 2.5 kg godišnje. Hormonalne promene i starenje su mogući faktori u ovom povećanju telesne mase.
Kada treba posetiti lekara?
Sve žene u toku perimenopauze i postmenopauze treba da vide svog lekara radi potpunog pregleda zdravstvenog stanja. Ovaj pregled treba da obuhvata pregled dojki, pregled karlice i mamografiju.
Žene treba da budu obaveštene o faktorima rizika od srčanih oboljenja i raka debelog creva.
Žene koje još uvek imaju ciklus i seksualno su aktivne, u riziku su da ostanu u drugom stanju (čak iako su njihovi ciklusi neredovni). Pilule za kontracepciju koje sadrže malu dozu estrogena mogu biti korisne za žene sa perimenopauzom kako bi sprečile trudnoću i ublažile simptome perimenopauze.
Lekovi bez recepta, lekovi na recept i promena životnog stila, pomažu u kontroli valunga i drugih simptoma menopauze, uključujući i visok nivo holesterola i smanjenje gustine kostiju.
Da li postoji test za dijagnozu stanja klimaksa?
Analiza krvi. Da bi se utvrdilo da li je žena u perimenopauzi, zdravstveni radnik može proveriti nivo hormona za stimulisanje folikula putem testa krvi.
Analiza kostiju. Standard za merenje proređivanja kostiju ili osteoporoze, povezan sa menopauzom, je DEXA sken. Test izračunava mineralnu gustinu kostiju i upoređuje je sa prosečnom vrednošću kod zdrave mlade žene. Svetska zdravstvena organizacija definiše osteoporozu kao više od 2,5 standardnih devijacija ispod ove prosečne vrednosti. Stanje poznato kao osteopenija indicira manje propadanje kostiju (između 1 i 2,5 standardnih devijacija ispod prosečne vrednosti).
DEXA sken se obično obavlja pre nego što lekar prepiše lekove za osteoporozu radi rekonstrukcije mineralne gustine kostiju. Test je poseban rendgenski snimak uzet od kuka i donjih kostiju u kičmi. Skeniranje se ponavlja za 1,5 godinu do 2, kako bi se izmerio odgovor na lečenje.
Jednostavan pregled stanja kostiju se takođe može uraditi ultrazvučnim uređajima koji mere gustinu kostiju pete.
Ispitivanje rizika od srčanih oboljenja je takođe poželjno. Lekar može izmeriti nivo holesterola jesdnostavnim testom krvi. Ako su nivoi holesterola visoki, lekar može savetovati preduzimanje koraka kako bi se smanjio rizik od srčanih bolesti.
Tretmani za olakšavanje klimakterijskih simptoma
Menopauza nije bolest da bi imala određeni lek ili jednoobrazan način lečenja. Zdravstveni radnici, međutim, mogu ponuditi različite tretmane za valunge i druge simptome klimaksa koji su iscrpljujući i dosadni.
Postoje mnogi lekovi na recept koji sprečavaju i kontrolišu visok nivo holesterola i gubitka koštane mase. Nekim ženama je potrebno lečenje, a neke i ne osećaju potrebu za tim.
Promena životnih navika radi olakšavanja simptoma
Za valunge. Na raspolaganju je nekoliko načina tretiranja ovih simptoma.
Mnoge žene regulišu valunge uz pomoć redovnih aerobik ili joga vežbi.
Hrana koja može biti okidač za valunge obuhvata jako začinjenu hranu, kofein i alkohol. Ove namirnice treba izbegavati.
Kada je u pitanju opasnost od nekog srčanog oboljenja onda se preporučuje ishrana sa niskim sadržajem masnoća. Holesterolska dijeta takođe pomaže u smanjivanju rizika od srčanih oboljenja.
Ako žena ima problem sa dodavanjem kilograma i gojenjem, onda će joj prijati redovno vežbanje i ispravna ishrana.
Odgovarajući unos kalcijuma i vežbanje igraju značajnu ulogu u smanjenju simptoma lošeg stanja kostiju.
Hormonska terapija
Estrogen ili kombinacija estrogena i progesterona. Dugotrajna istraživanja rađena na ženama koje su primale kombinovanu hormonsku terapiju sa estrogenom i progesteronom, pokazala su smanjen rizik od srčanog udara, moždanog udara i raka dojke. Studije rađene na ženama koje su uzimale samo estrogen, pokazale su da je ovaj hormon povezan sa smanjenim rizikom od moždanog udara, ali ne i sa infarktom ili rakom dojke. Estrogenska terapija je svakako povezana sa smanjenim rizikom od razvijanja endometrijalnog kancera.
U skorije vreme, studije sugerišu da kardiovaskularni rizici koji su povezani sa hormonskom terapijom mogu biti relevantniji kod starijih žena u postmenopauzi, a ne u perimenopauzi. Prema tome, odluku o hormonskoj terapiji treba individualizovati i primeniti je na osnovu istorije bolesti, težine simptoma i potencijalnih rizika.
Estrogen je dostupan u različitim oblicima, uključujući vaginalne kreme, tablete i vaginalne prstenove estrogena, koji su uglavnom korisni za vaginalne simptome.
Žene bi trebalo da se podvrgnu pregledu dojki i mamografiji pre nego što započnu uzimanje estrogena. Jednom, kada krenu sa estrogenom, moraju redovno pratiti stanje dojki.
Žene koje već imaju neko srčano oboljenje ne treba da koriste estrogen. Terapija estrogenom ne sprečava trudnoću.
Žene koje uzimaju estrogen imaju veći rizik od dobijanja kamenčića u žučnoj kesi, povećanog nivoa triglicerida i krvnih ugrušaka.
Bioidentična hormonska terapija
U poslednjih nekoliko godina se povećalo interesovanje za korišćenjem takozvane bioidentične hormonske terapije za žene sa perimenopauzom. Bioidentični hormonski preparati su lekovi koji sadrže hormone koji imaju istu hormonsku formulu kao i oni prirodno napravljeni u organizmu.
Hormoni se stvaraju u laboratoriji izmenom jedinjenja dobijenih iz biljaka. Postoje i apoteke u svetu koje pripremaju hormone individualno, za svakog pacijenta, na osnovu njegovih nalaza.
