Visok donji pritisak – uzrok, simptomi i lečenje

Kada imate visok pritisak, tačna vrsta povećanog rizika od srčanih problema sa kojima možete da se suočite, može biti determinisana visokim brojem u merenju i čitanju vašeg pritiska – kažu istraživanja.

U čitanju izmerenog krvnog pritiska, sistolni pritisak je viši broj, a dijastolni pritisak je niži broj.

Ljudi sa višim sistolnim krvnim pritiskom imaju veći rizik od izliva krvi i stabilne angine (bol u grudima), dok su oni sa višim dijastolnim krvnim pritiskom u opasnosti od aneurizme abdominalne aorte. Aneurizma abdominalne aorte je prerastegnuta, oslabljena regija u glavnoj arteriji, koja se javlja u stomaku. Ako pukne, može izazvati ozbiljno krvarenje, pa čak i smrt.

Neke studije nisu podržale široko prihvaćene pretpostavke da sistolni i dijastolni pritisak imaju sličnu jaku povezanost sa pojavom svih kardiovaskularnih (srčanih) bolesti u širokom opsegu starosnog doba.

Istraživači su takođe otkrili da se, uprkos savremenim lekovima, ljudi sa visokim krvnim pritiskom ili hipertenzijom još uvek suočavaju sa većim zdravstvenim rizikom tokom života. Na primer, 30-godišnjak sa visokim krvnim pritiskom ima 63% rizika od razvijanja srčanog oboljenja, u odnosu na 46% rizika kod osoba sa normalnim krvnim pritiskom.

Takođe, neko sa visokim krvnim pritiskom će obično razviti srčano oboljenje 5 godina ranije nego neko sa normalnim krvnim pritiskom.

Šta je krvni pritisak i kako se čitaju brojevi?

Svi bi voleli da imaju normalan i zdrav krvni pritisak. Ali šta to tačno znači? Kada vaš doktor meri vaš krvni pritisak, on se izražava kao rezultat koji se sastoji od dva broja. Jedan broj je viši, i to je sistolni pritisak, a drugi broj je niži, i to je dijastolni pritisak. Na primer, 120/80.

Veći broj se odnosi na količinu pritiska u vašim arterijama tokom kontrakcije vašeg srčanog mišića. To je sistola. Manji broj se odnosi na vaš krvni pritisak kada je srčani mišić između dva udarca. To je dijastola. Oba broja su važna u određivanju stanja vašeg zdravlja i zdravlja vašeg srca.

Brojevi veći od idealnog opsega indiciraju da vaše srce radi otežano i teško dok pumpa krv.

loading...

Šta su normalna čitanja?

Za normalno čitanje, vaš krvni pritisak mora pokazivati sistolni broj (viši broj) između 90 i 120, a donji ili dijastolni broj bi trebalo da bude između 60 i 80.

Dakle, normalan opseg je između ovih brojeva.

Čitanje krvnog pritiska izražava se u milimetrima žive. Ova jedinica se piše kao skraćenica – mmHg. Normalno čitanje kreće se u ovom opsegu: 120/80 mmHg (gornji) i 90/60 mmHg (donji).

Ako je vaš pritisak u normalnom opsegu, nije vam potrebna nikakva medicinska intervencija. Međutim, trebalo bi da održite zdrav stil života i normalnu težinu kako biste preventivno delovali na razvoj hipertenzije. Redovno vežbanje i smanjen unos soli vam može pomoći. Takođe bi trebalo da se upoznate sa istorijom bolesti u vašoj porodici.

Prehipertenzija

Brojevi viši od 120/80 mmHg su crvena zastavica koja vam pokazuje da morate menjati navike da biste očuvali srčano zdravlje. Kada je vaš sistolni pritisak između 120 i 139 mmHg ili vaš dijastolni pritisak između 80 i 89 mmHg, to znači da imate prehipertenziju.

Iako se ovi brojevi tehnički ne smatraju visokim krvnim pritiskom, udaljili ste se od normalnog opsega. Povišen krvni pritisak ima dobre šanse da se pretvori u stvarni visok krvni pritisak, što vas vodi ka povećanom riziku od srčanih oboljenja i moždanog udara.

Za lečenje prehipertenzije nijedan lek nije potreban. Ali, ovo je znak da morate usvojiti zdrave životne navike. Uravnotežena ishrana i redovno vežbanje mogu pomoći u smanjenju krvnog pritiska i vraćanju u normalan opseg.

Takođe, na ovaj način ćete sprečiti prehipertenziju da se razvije u potpunu hipertenziju.

Prvi nivo hipertenzije

Biće vam dijagnostikovan visok krvni pritisak ako vam je sistolni između 140 i 159 mmHg, ili ako vaš dijastolni pritisak dostiže visinu između 90 i 99 mmHg. Ovo se smatra prvim nivoom hipertenzije.

Naravno, ako vam se ovakav pritisak izmeri samo jednom, to ne mora značiti da stvarno imate visok krvni pritisak. Ono što utiče na dijagnozu hipertenzije je da ovaj broj ostane ovako visok tokom određenog vremenskog perioda.

Vaš lekar vam može pomoći da pratite svoj krvni pritisak kako biste utvrdili da li je stvarno previsok. Ako vam se pritisak ne poboljša za mesec dana, onda ćete početi da uzimate lekove.

Ako ste stariji od 60 godina i nemate istoriju moždanog udara, dijabetesa ili hronične bolesti bubrega, lekar ne mora preporučiti lečenje dok vaš pritisak ne bude redovno viši od 150/90 mmHg.

Drugi nivo visokog krvnog pritiska

Ovo stanje je već prilično ozbiljno. Ako vam je očitavanje krvnog pritiska više od 160 u sistoli, a donji pritisak oko 100 i više, onda ste u drugom stadijumu povišenog krvnog pritiska.

U ovoj fazi, vaš lekar će vam preporučiti jedan ili više lekova za održavanje krvnog pritiska pod kontrolom. Međutim, ne treba se oslanjati isključivo na lekove za lečenje hipertenzije. Životne navike su jednako važne na ovom nivou hipertenzije.

Lekovi koji mogu pomoći su inhibitori za opuštanje krvnih sudova, alfa-blokatori koji se koriste za smanjenje arterijske otpornosti, beta-blokatori za smanjenje srčane frekvencije i opuštanje krvnih sudova, blokatori kalcijumskih kanala radi opuštanja krvnih sudova, diuretici za smanjenje količine tečnosti u telu.

Šta se dešava kada je dijastolni (donji) krvni pritisak visok?

Čitanje krvnog pritiska meri koliki je pritisak na arterijskim zidovima dok srce pumpa krv kroz telo. Prilikom tumačenja rezultata merenja krvnog pritiska, zdravstveni radnik će pacijentu dati dva broja, kao što je već rečeno. Ako se dogodi da je drugi broj, dakle dijastolni pritisak viši od normalnog opsega, onda to signalizira ozbiljna zdravstvena stanja.

Ako je dijastolni (donji) pritisak previsok, smatra se da pacijent ima hipertenziju, čak i ako je njegov sistolni pritisak normalan ili nije preveliki. Ova vrsta hipertenzije je ozbiljno stanje koje pogađa veliki procenat ljudi. Nelečena dijastolna hipertenzija može da dovede do bubrežne bolesti, dijabetesa i srčane insuficijencije.

Kardiovaskularni rizici

Visok donji pritisak može uzrokovati anginu – vrstu bolova u grudima, potom srčana oboljenja, pa čak i prestanak rada srca. Visok donji pritisak može uzrokovati dispneju ili kratkotrajnost daha, koji je znak ozbiljne bolesti u srcu i plućima.

Postoji direktna korelacija između visokog dijastolnog pritiska i srčane insuficijencije, kažu istraživanja. Visok donji pritisak može prouzrokovati oštećenje srčanih mišića i nepravilno opuštanje. Mnogi pacijenti sa dijastolnom srčanom insuficijencijom takođe imaju visok nivo natrijuma i povećan volumen krvi.

Udar

Neki pacijenti sa visokim donjim pritiskom imaju veći rizik od moždanog udara. Dijastolni krvni pritisak viši od 90 pokazuje visok rizik od udara i mortaliteta kod pacijenata starosti od 34 do 44 godine. Za one starije od 65 godina, visok donji pritisak je bolji pokazatelj rizika od moždanog udara i mortaliteta.

Uzroci visokog donjeg pritiska

Smatra se da jedna od 3 odrasle osobe u SAD-u ima visok krvni pritisak ili hipertenziju. Kako se krvni pritisak sastoji od dva broja – višeg i nižeg – postoje tri vrste hipertenzije. Visok dijastolni pritisak ili dijastolna hipertenzija se javlja kada je niži broj povećan. Ovo se obično definiše kao dijastolni pritisak viši od 90 mmHg. Sistolna hipertenzija je prisutna kada je viši broj povišen, a mešana hipertenzija se javlja kada su oba broja povećana.

Izolovana dijastolna hipertenzija se prvenstveno vidi kod mlađih odraslih osoba. Kod većine osoba specifičan uzrok za ovu vrstu hipertenzije nije utvrđen. Ova vrsta pritiska je poznata kao primarna ili esencijalna hipertenzija. Ređe je izolovana dijastolna hipertenzija sekundarna zbog drugog zdravstvenog poremećaja kao što su problemi sa štitnom žlezdom, bubrežne bolesti ili sindrom apnee tokom spavanja.

Primarna hipertenzija

Dijastolni pritisak je jačina pritiska koju krv vrši na zidovima arterija između otkucaja srca. U izolovanoj dijastolnoj hipertenziji, dijastolni pritisak je generalno povišen, jer su male arterije, tj. arteriole, uže nego što je uobičajeno. Ovo kompresuje krv dok prolazi kroz arteriole, a samim tim povećava pritisak. Kod izolovanog povišenog donjeg pritiska izazvanog primarnom hipertenzijom, osnovni razlog za suženje arteriola je nedovoljno istražen.

Neuobičajeno visoki nivoi određenih supstanci koje povećavaju krvni pritisak, kao što su angiotenzin, ili neodgovrajuća kontrakcija malih mišića na zidovima arteriola su dva moguća razloga. Genetski faktori mogu takođe doprineti ovom stanju.

Endokrinološki i uzroci povezani sa bubrezima

Hipoaktivna tiroidna žlezda je jedan od mogućih razloga sekundarnog povišenog donjeg pritiska. Kao i kod primarne hipertenzije, povišen dijastolni pritisak je rezultat prekomernog sužavanja arteriola. Na hipotiroidizam se može sumnjati kod osobe koja ima povećanu telesnu težinu, umor i netoleranciju na hladnoću. Da bi se uspostavila dijagnoza potrebno je uraditi ispitivanje i analizu krvi. Endokrina oboljenja koja proizvode visok nivo aldosterona, paratiroidnog hormona, ili kortikosteroida, takođe mogu biti uzrok.

Većina bolesti koje utiču na oštećenje bubrega mogu dovesti do izolovane dijastolne hipertenzije smanjujući sposobnost bubrega da uklone tečnosti iz organizma ili da povećaju proizvodnju angiotenzina. Renovaskularna hipertenzija, zbog suženja glavne arterije koja vodi do bubrega, drugi je mogući uzrok izolovane dijastolne hipertenzije.

Kako sniziti visok donji pritisak prirodnim putem?

Prirodan način snižavanja visokog donjeg pritiska treba da se zasniva na gubitku prekomerne telesne težine, redovnom vežbanju, zdravoj ishrani. Pacijent mora jesti hranu koja ne sadrži puno masnoća, a koja je puna povrća, posnog mesa i voća.

loading...
Loading...

Još zanimljivog sadržaja: