Vaš stil života može uticati na to koliko je vaš imuni sistem u stanju da vas zaštiti od mikroba, virusa i hroničnih bolesti.
Zamena loših zdravstvenih navika dobrim navikama, može pomoći da vaš imuni sistem bude zdrav. Evo nekih osnovnih saveta i naznaka u tekstu koji sledi.
Verovatno ne spavate dovoljno?
Možda ste primetili da se prehladite ili dobijete neku infekciju ako ne spavate dovoljno. Studije pokazuju da ljudi koji su odmorni i koji dobiju vakcinu protiv gripa razviju bolju zaštitu od bolesti i virusa.
Nedovoljno sati sna može dovesti do povećanja nivoa hormona stresa, a to može dovesti do inflamacija u vašem organizmu.
Iako istraživači nisu do kraja sigurni kako adekvatan odmor i naspavanost utiču na imuni sistem, jasno je da će dovoljno sati sna – od 7 do 9 sati za odrasle – biti ključni momenat za dobro zdravlje.
Ne vežbate?
Pokušajte da uspostavite raspored životnih navika u kome ćete pronaći vremena za redovno, umereno vežbanje, kao što je npr. 30 minuta pešačenja. To će svakako pomoći vašem imunom sistemu da se bori protiv infekcija.
Ako ne vežbate redovno, veća je verovatnoća da ćete se prehladiti. Vežbanje može podići nivo sastojaka u vašem organizmu koji pomažu da lakše zaspite i bolje spavate. I jedna i druga stvar su odlične za vaš imuni sistem.
Loša ishrana
Unošenje previše šećera onemogućava ćelije imunog sistema da se bore protiv napada bakterija.
Jedite više voća i povrća koji su bogati hranljivim sastojcima kao što su vitamini C i E, plus beta-karoten i cink. Posegnite za raznovrsnim svetlo obojenim voćem i povrćem uključujući bobice, citrusno voće, kivi, jabuke, crveno grožđe, karfiol, kelj, luk, spanać, krompir i šargarepu.
Ostala hrana koja je odlična za vaš imuni sistem obuhvata svež beli luk, koji može pomoći u borbi protiv virusa i bakterija i tradicionalne pileće supe. Ako se prehladite ili dobijete grip, šolja pileće supe vam može pomoći da brže ozdravite.
Neke sorte pečuraka, poput šitake, takođe mogu pomoći vašem imunom sistemu.
Bez stresa
Svako ima neki stres; to je deo života. Ako je stres prisutan dugo, čini vas ranjivijim i podložnim bolestima, prehladama i ozbiljnim hroničnim oboljenjima.
Hronični stres izlaže vaš organizam stalnom protoku hormona stresa koji pritiskaju imuni sistem.
Možda nećete moći da se oslobodite stresa, ali možete naučiti da upravljate njime.
Naučite da meditirate.
Usporite tempo.
Povežite se sa drugim ljudima.
Inhalirajte se.
Potražite stručnu pomoć i savetovanje.
Ljudi koji redovno meditiraju mogu imati zdraviji odgovor imunog sistema, pokazuju neke studije. U jednom eksperimentu, ljudi koji su meditirali tokom osmonedeljnog perioda, napravili su više antitela na vakcinu protiv gripa nego ljudi koji nisu meditirali. Ovi ljudi su nakon 4 meseca i dalje pokazivali povećan odgovor imunog sistema.
Previše ste izolovani?
Dobri i čvrsti odnosi, lepa prijateljstva i velika društvena mreža pomažu vašem zdravlju.
Ljudi koji se osećaju povezani sa prijateljima – bilo da su to neki bliski prijatelji ili raznovrsna grupa ljudi – imaju jači imunitet od onih koji su sami ili koji se osećaju usamljeno.
U jednoj studiji, usamljeni brucoši imali su slabiji imuni odgovor na vakcinu protiv gripa, od onih koji su se osećali povezano sa drugima.
Izgubili ste smisao za humor?
Smeh je najbolji lek. On ograničava hormone stresa u vašem organizmu i povećava broj belih krvnih zrnaca koji se bore protiv infekcija.
I samo iščekivanje smešnog i zabavnog događaja može imati pozitivan efekat na vaš imuni sistem. U jednoj studiji, muškarcima je rečeno 3 dana unapred da će gledati smešan video. Nivo njihovih hormona stresa je opao.
Kako funkcioniše imuni sistem?
Da li vam se čini da se svake zime prehladite, dok vaši prijatelji neometano prezime? Možda bi trebalo da porazmislite o jačanju imunog sistema?
Možda obraćate više pažnje na zdravlje vašeg imunog sistema tokom zime, kada su prehlade i gripovi oko vas. Ali, istina je da vaš imuni sistem ozbiljno deluje i naporno radi tokom cele godine, bez obzira da li nudi zaštitu od virusa gripa ili infekcije koje se mogu desiti u bilo kom trenutku.
Imuni sistem je prirodni odbrambeni sistem našeg organizma. To je složena mreža ćelija, tkiva i organa koji udruženi štite naš organizam protiv napada. Napadači mogu biti bakterije, virusi, paraziti, čak i gljivice koje imaju potencijal da nas učine bolesnim. Oni su svuda – u našim kućama, kancelarijama i dvorištima. Zdrav imunološki sistem štiti nas prvim stvaranjem prepreke koja zaustavlja te napadače ili antigene da uđu u organizam.
Ukoliko neko od napadača uspe da probije barijeru i uđe u sistem, onda imuni sistem proizvodi bela krvna zrnca i ostala jedinjenja i proteine koji napadaju i ubijaju ove strane supstance. Pokušavaju da pronađu antigen i otarase ga se pre nego što se on razmnoži.
Naš imuni sistem može prepoznati milione različitih antigena. Kada imuni sistem funkcioniše kako treba, onda je on u stanju da zadrži i spreči razvoj zdravstvenih problema.
Ponekad imuni sistem pogreši i identifikuje neku supstancu kao štetnu iako ona to nije. To se dešava sa polenom ili sa peruti kućnog ljubimca. Kada imuni sistem počne da se bori protiv ovih “okupatora”, onda imate alergijsku reakciju.
“Busteri” imunog sistema – koja hrana ga čini jačim?
Citrusno voće. Mnogi ljudi počnu da uzimaju vitamin C kada se prehlade. To je zbog toga što on pomaže vašem imunom sistemu. Smatra se da vitamin C povećava proizvodnju belih krvnih zrnaca, koji su ključni u borbi protiv infekcija. Popularno citrusno voće uključuje: grejpfrut, pomorandžu, mandarinu, limun, limetu, klementinu. Zbog toga što vaš organizam ne proizvodi i ne čuva vitamin C, trebaće vam dnevni unos ovog vitamina da biste održali zdravlje. Skoro sve citrusno voće je bogato vitaminom C.
Crvene paprike babure. Ako ste mislili da se najveća količina vitamina C nalazi u citrusnom voću, prevarili ste se. Smatra se da u crvenoj paprici baburi ima dva puta više vitamina C. Ona je bogata beta-karotenom, takođe.
Brokoli. Ovo povrće je superbogato vitaminima i mineralima. U njemu ima dovoljno vitamina A, C i E, kao i mnogih antioksidanasa i vlakana. Brokoli su jedno od najzdravijeg povrća koje možete imati na svojoj trpezi. I najbolje bi bilo da ga jedete u svežem obliku.
Beli luk. Beli luk se nalazi u svakoj kuhinji na svetu. On dodaje specijalan ukus jelima, a ujedno čuva vaše zdravlje. Svaka civilizacija je prepoznavala njegov značaj u borbi protiv infekcija. Izgleda da ova osobina belog luka dolazi od velike koncentracije sumpornih jedinjenja kao što je alicin.
Đumbir. Đumbir je još jedan sastojak koji može sprečiti da se razbolite. Đumbir može ublažiti upalu, a to će zaustaviti bolove u grlu i druge zapaljenske procese. Đumbir može pomoći da suzbijete mučninu.
Spanać. U spanaću ima puno vitamina C, mnogo antioksidanasa i beta-karotena, koji podižu sposobnost organizma i imunog sistema da se bori protiv napada. Sličan sa brokolijem, spanać je najzdraviji kad se prokuva ili pojede u svežem stanju. Prokuvavanjem se oslobađa vitamin A.
Jogurt. Jogurt u sebi ima žive i aktivne kulture koje stimulišu imuni sistem da se bori protiv bolesti. Jogurt takođe može biti odličan izvor vitamina D.
Bademi. Kada je u pitanju prevencija i borba protiv prehlade, vitamin E se nalazi odmah pored vitamina C. Vitamin E je ključan za zdravlje imunog sistema. Ovaj vitamin zahteva prisustvo masti da bi mogao da se apsorbuje. Bademi imaju puno vitamina E i puno zdravih masti. Pola činije badema dnevno je dovoljno za unos neophodne količine vitamina E.
Od ostalih namirnica za jačanje imunog sistema preporučujemo: kivi, semenke suncokreta, kurkumu, papaju, piletinu, školjke, rakove, jastoge, lignje i lososa.
