Šta je lopatica i koja je njena funkcija? Scapula ili scapulae (mn.) su dve simetrično postavljene kosti sa obe strane leđa koje povezuju nadlakticu, tj. njenu kost (humerus) sa ključnom kosti (claviculae).
Lopaticu nazivaju i krilna kost. Lopatice spadaju u kosti ramenog pojasa. Ponekad se među medicinskim terminima može naći i reč omo koji takođe znači lopatica. Kod ljudi je lopatica ravna ili spljoštena kost, otprilike trouglastog oblika i postavljena je na posterolateralnom delu torakalnog koša.
Lopatica povezuje gornji deo ruke i gornje mišiće leđa koji pomažu da podignemo ruke i ramena, a takođe služe za pokretanje vratnog dela unazad i unapred.
Lopatica formira zglob sa humerusom i ključnom kosti, ali ne i sa rebrima i kičmom.
Kada bole lopatice, onda se bol može osećati na velikoj površini gornjeg dela leđa.
Lopatica je, kao što smo rekli, ravna kost sa tri ugla: gornji (superior), donji (inferior) i bočni (lateral). Ima tri ivice: superiornu, lateralnu i medijalnu (vertebralnu). Na zadnjoj strani lopatice, na oko 2/3 njene visine, nalazi se koštani hrid (greben) koji se prostire dijagonalno na gore prema bočnom uglu i završava se kao koštani vrh ili acromion. Taj vrh u stvari čini vrh našeg ramenog zgloba. Deo lopatice iznad kičme naziva se supraspinozna fosa, a ona ispod kičme je infraspinozna fosa. Drugi deo kosti koji se širi sa gornjeg prednjeg dela lopatice zove se coracoid.
Prednja površina lopatice naziva se subscapular fossa.
Gornji deo lopatice zove se glenoidna šupljina, a ona čini spoj sa nadlaktičnom kosti (glenohumeralni zglob). Akromion (acromion) čini zglob sa ključnom kosti ili akromioklavikularni zglob.
Mišići oko lopatice. Za lopaticu su povezani sledeći mišići:
- najširi leđni mišić (musculus latissimus dorsi);
- ramenopodjezični mišić (musculus omohyoideus);
- deltoidni mišić (musculus deltoideus);
- trapezni mišić (musculus trapezius);
- veliki obli mišić (musculus teres major);
- mali obli mišić (musculus teres minor);
- podizač lopatice (musculus levator scapulae);
- romboidni mišići (veliki i mali);
- pod- i nadgrebeni mišić;
- podlopatični mišić (musculus subscapularis); itd.
Bol u lopatici i bol između lopatica
Bol između lopatica je veoma čest. Lekari ovo stanje nazivaju interskapularni bol. Ljudi sa bolovima u lopaticama obično imaju tupe ili probadajuće bolove u gornjem delu leđa između njihovih lopatica.
Uglavnom, ovakav bol nije preterano zabrinjavajući, ali u nekim slučajevima to može biti znak ozbiljnijeg stanja.
Mogući uzroci bolova u lopaticama
Postoji mnogo mogućih uzroka za bol između lopatica i u vašim lopaticama. Povreda mišića ili tetive je čest razlog za ovu vrstu bolova. Istezanje mišića može biti rezultat:
- podizanja teškog tereta:
- lošeg držanja ili položaja tela;
- rada na računaru u toku dužeg vremenskog perioda;
- vežbanja;
- ostalih aktivnosti.
Ponekad se mišići mogu istegnuti i postati napeti tokom spavanja.
Povrede drugih delova tela kao što su istegnuće rotatorne manžetne (mišići koji kontrolišu pokrete rotacije ramena), prelomi kičme ili neke druge povrede koje uzrokuju traumu, mogu takođe dovesti do bolova u lopaticama.
Drugi uzroci bolova u lopaticama su:
- degenerativna bolest diska ili diskus hernija;
- skolioza;
- osteoartritis u zglobovima oko vrata, kičme ili rebara;
- stenoza kičme ili suženje kičmene moždine;
- refluks kiseline;
- fibromijalgija;
- herpes zoster;
- sindrom miofascijalnog bola;
- određeni tipovi tumora, kao što su rak pluća, limfomi, karcinom jetre, ezofagealni kancer, mezotelijoma i kanceri koji se šire po kostima;
- kompresija nerava;
- kamen u žučnoj kesi koji je često praćen mučninom i bolom u gornjem desnom delu abdomena.
Bol u lopaticama je ponekad simptom srčanog udara, posebno među ženama. Mogu biti prisutni i drugi znaci, kao što su bol u grudima i kratak dah. U tom slučaju bi trebalo potražiti hitnu medicinsku pomoć.
Pucanje torakalne aorte ili disekcija aorte se javlja kada imate pucanje ili rupturu u unutrašnjem sloju velikog krvnog suda koji se odvaja od srca. To može prouzrokovati oštar, jak bol u vašem gornjem srednjem delu leđa. Ako se to desi, odmah pozovite hitnu medicinsku službu.
Pulmonarna embolija je još jedno ozbiljno stanje koje može uzrokovati bol u lopaticama. Neki ljudi prijavljuju iznenadan, oštar bol u lopaticama kada se krvni ugrušci u njihovim nogama odvajaju i putuju do pluća. Kratak dah je takođe simptom plućne embolije. I u ovom slučaju treba odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.
Kada se treba obratiti lekaru?
Trebalo bi da posetite lekara ako je vaš bol ozbiljan, neuobičajen ili nikako ne prolazi već duže vremena. Bol je znak da nešto nije u redu. Vaše stanje možda nije ozbiljno, ali ako vas muči i uznemirava, onda bi trebalo da ga proverite.
Ako je bol u vašem ramenom pojasu udružen sa određenim simptomima, to može značiti da imate situaciju koja vas može prilično ugroziti, pa bi trebalo da potražite stručnu pomoć.
Hitnu pomoć lekara ćete potražiti ako je bol u vašim lopaticama i između njih povezana sa:
- kratkim dahom;
- bolom u grudima;
- nesvesticom;
- prekomernim znojenjem;
- bolom, otokom, crvenilom u nogama;
- kašljanjem krvi;
- groznicom;
- brzim ili nepravilnim otkucajima srca;
- iznenadnom tegobom u govornoj artikulaciji;
- gubitkom vida;
- paralizom na jednoj strani tela;
- gubitkom svesti.
Lečenje bola u lopaticama zavisi od uzroka i težine vašeg stanja. Vreme oporavka će se razlikovati od osobi do osobe.
Vežbanje
Fizička aktivnost je važna za sveukupno zdravlje, ali vežbanje može takođe ojačati leđa i može pomoći u otklanjanju bola. Sklekovi, vežbe povlačenja i trbušnjaci su dobre vežbe za ojačavanje mišića u leđima i stomaku.
Istezanje
Joga i druge tehnike istezanja mogu poboljšati cirkulaciju i ojačati mišiće i zglobove, što može dovesti do bolje mobilnosti (pokretljivosti) i smanjenja bola.
Ponekad pomaže i sledeća vežba: prekstite jednu ruku preko grudi, a drugom rukom povucite lakat prema grudima i držite tako oko 10 sekundi.
Diskus hernija kao uzrok bola u lopaticama
Šta je hernija diska? Kosti (vertebre) koje čine kičmu povezane su malim, sunđerastim diskovima. Kada su ovi diskovi zdravi, oni deluju kao amortizeri za kičmu i drže kičmu fleksibilnom. Ali kada su diskovi oštećeni, kičma se može oštetiti, iskriviti, pući. Ovo stanje se zove diskus hernija.
Možete imati diskus herniju u bilo kom delu kičme. Najređe se događa u gornjem delu leđa (torakalni deo kičme), a najčešće u lumbalnom (donjem delu) leđa.
Diskus je napravljen od dva dela. Unutrašnji deo diskusa čini meka, skoro želatinasta masa, tj. jezgro. Oko jezgra se nalazi prsten od ligamenata ili anulus. Diskus hernija je, u stvari pucanje spoljašnjeg prstena diskusa, tj. anulusa i izlazak jezgra van diskusa. Ne mora se uvek dogoditi da anulus pukne. Ponekad se može dogoditi da jezgro pritiska anulus, pa onda dolazi do njegovog krivljenja. Tada se dešava da celi diskus viri izvan pršljena. Hernija je, u stvari, istiskivanje jezgra diskusa izvan anulusa, tj. njegovo istiskivanje izvan normalnog položaja. Taj deo diska koji je izašao često pritiska kičmenu moždinu i nerve kičmene moždine, ali i krvne sudove koji snabdevaju kičmenu moždinu krvlju.
Postupnom degeneracijom i habanjem diska zbog prekomerne upotrebe dolazi do hernije diska torakalnog dela leđa. Ova pojava je normalan deo starenja zbog toga što, s godinama, prsten ligamenata oko jezgra diskusa gubi svoja elastična svojstva, pa anulus oslabi i dolazi do njegovog pucanja ili oštećenja. Najbrže se degenerišu diskusi između 11. i 12. pršljena. Ova tačka je najopterećenija jer se na njoj odvija najveći deo dnevnih aktivnosti (saginjanje, okretanje trupa, itd.).
Međutim, do oštećenja diska torakalnog dela leđa može doći i zbog povrede (pad, udarac, sportska povreda, saobraćajna nesreća, podizanje teškog tereta, naglo uspravljanje). Adolescentska kifoza (kriva kičma) takođe može uticati na pojavu hernije diska.
Simptomi hernije diska torakalnog dela kičme su bolovi koji se šire na jednu ili na obe strane leđa. Ako je došlo do problema u gornjem delu onda se bol širi i na ruke. Kada dođe do bola u središnjem delu, onda se bol oseća u lopaticama i između njih. Prostor između lopatica je ispunjen peckanjem, trncima, itd.
Loše držanje kao uzrok bola u lopaticama
Loše držanje i loš položaj tela koji zauzimamo je jedan od najčešćih uzroka osećaja nelagodnosti i bola između lopatica. Povijanje napred, bez obzira da li stojimo ili sedimo, stavlja dodatni pritisak na mišiće vrata i ramena.
Kada se glava drži uspravno, mišići obezbeđuju stabilnost, pa to zahteva mnogo manje napora. Bol koji osećamo između lopatica je posledica umornih, nadraženih ili upaljenih mišića. Prav, uspravan položaj, pravilno sedenje za računarom, na stolici, redovne vežbice namenjene jačanju mišića vrata i gornjeg dela leđa, obično dosta pomažu kod ovakvog problema.
Kako da eliminišete bol u lopatici?
Optimizujte vaš radni prostor (ako radite za računarom).
Popravite vaše držanje.
Masirajte bolnu površinu.
Istežite područje između lopatica.
Opuštajte zategnute mišiće.
Istežite torakalni deo kičme.
Istežite grudi.
Povećajte mobilnost ramena.
Jačajte posturalne mišiće.
Vaše lože držanje i loš položaj tela dovodi do prepopterećenja mišića između lopatica. Ako imate loše držanje, mišići između vaših lopatica su prisiljeni da naporno rade dok pokušavaju da povuku ramena unazad.
Naravno sve ovo se dešava na podsvesnom nivou, ništa od toga vi ne radite svesno.
Pomnožite ove činjenice sa brojem sati koje provedete sedeći u nepravilnom položaju i eto bolnog rezultata.
Poboljšanje i optimizacija radnog prostora će mnogo pomoći da se osećate bolje i da smanjite bol u lopaticama i vratu. Pre svega bi trebalo da izaberete odgovarajuću radnu stolicu. Naslon stolice bi trebalo da podesite tako da on pravi ugao od 100 do 110 stepeni.
Visinu stolice takođe morate podesiti tako da njeno sedište bude paralelno sa podom i da rukama dohvatate površinu radnog stola, tj. tastature računara tako da su ramena opuštena i ravna. Naslon stolice takođe treba da bude dovoljno visok i pravilno podešen tako da podržava kičmu. Brada treba da vam stoji u istoj liniji sa ramenima. Dakle da bude paralelna, a ne iznad ili ispod nivoa. Vrh monitora treba da bude u visini očiju.
Takođe, monitor treba udaljiti na finu razdaljinu za čitanje (daljina jedne dužine ispružene ruke) i treba da bude na sredini, direktno ispred vas. Stopala treba da stoje ravno na podu. Podlaktice treba da prave minimalni blag ugao nad tastaturom, a miš da bude odmah do tastature.
Idealan ispravan položaj sedenja bi trebalo da podrazumeva sledeću situaciju: ušni kanal, zglob ramena i zglob kuka treba da budu u jednoj ravni. Leđa prava.
