Bol u peti se obično javlja u donjem ili zadnjem delu pete. Iako je bol u peti retko simptom nekog teškog oboljenja ili stanja, može se dešavati da izaziva poteškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, naročito prilikom vežbanja.
Međutim, uvek treba imati u vidu da bol u peti može biti pokazatelj bolesti koja se tek razvija, pa ćemo se potruditi da opišemo sve relevantne uzroke i eventualne posledice.
Mogući uzroci bola u peti
Najčešći uzroci bolova u peti se očituju u sledećim medicinski opisanim stanjima: plantar fasciitis (upala plantarne fascije – donji deo petne kosti ili stopala) i Achilles tendinitis (upala Ahilove tetive – zadnji deo pete).
Uzroci za bol u peti takođe uključuju i:
• već pomenutu upalu Ahilove tetive ili Achilles tendinitis;
• pucanje (rupturu) Ahilove tetive;
• tumor kostiju;
• burzitis (zapaljenski proces);
• Haglundovu deformaciju (Haglundova peta);
• kalcifikaciju petne kosti (petni trn);
• osteomijelitis (zapaljenje koštane srži);
• Padžetovu bolest kostiju;
• perifernu neuropatiju;
• već pomenutu upalu plantarne fascije;
• reaktivni artritis;
• retrokalkanealni burzitis;
• reumatodni artritis;
• sarkoidozu kostiju;
• prelome;
• sindrom tarzalnog tunela.
Kada se obavezno javiti lekaru?
Ukoliko primetite sledeće simptome, potrebno je da se javite svom lekaru:
• jaki bolovi i otok u blizini pete;
• nemogućnost da savijete stopalo, da se uspnete na prste ili hodate normalno;
• bol u peti sa groznicom, ukočenost u petnom delu stopala;
• ozbiljan bol u peti nakon povrede;
• bol u peti, čak i nakon odmora, kućnog lečenja uz pomoć leda.
Lakši oblici bolova u peti obično prolaze sami od sebe ili uz pomoć kućnih tretmana koje možete sami sprovesti. Za bol u peti koji nije ozbiljan pokušajte sledeće:
• odmorite se i ako je moguće izbegavajte aktivnosti koje stavljaju naglasak na donji deo stopala, tj. petu: trčanje, dugotrajno stajanje, hodanje na tvrdim podlogama
• hladite petu ledom nekoliko puta dnevno
• promenite obuću i izaberite par cipela ili patika sa anatomskim uloškom, takođe možete uzeti obuću koja pruža dovoljno podrške
• radije birajte cipele sa četvrtastom širokom potpeticom ili sa blagom platformom
• u najgorem slučaju uzmite lekove protiv bolova, aspirin, ibuprofen i sl. jer oni smanjuju upalu i bol.
Upala Ahilove tetive
Ahilova tetiva ili Tendo calcaneus (lat.) je tetiva sa zadnje strane potkolenice i najsnažnija tetiva u ljudskom organizmu (telu). Ona služi da poveže mišiće lista i petnu kost (Calcaneus, lat.), a dugačka je oko 15 cm. Ahilova tetiva omogućava da mišići lista rotiraju stopalo oko skočnog zgloba i istovremeno omoguće razne položaje stopala. Uz pomoć nje možemo stajati na prstima, odraziti se dok trčimo i skakati. Ne treba spominjati da je ova tetiva stalno aktivna dok hodamo ili trčimo.
Ime je dobila po velikom junaku iz Homerovog epa “Ilijada”, Ahilu. Veliki junak je bio sin smrtnika Peleja i boginje Tetide. Po grčkom mitu, majka Tetida je sina Ahila, po rođenju, uronila u večnu vodu reke Stiks i time učinila da postane besmrtan i neranjiv po čitavom telu. Jedino mesto koje nije dotakla voda bila je Ahilova peta, za koju ga je majka držala. U opsadi Troje, junak Ahil gine nakon što ga je trojanski princ Paris strelom pogodio u tu istu petu, a strelu je usmerio bog Apolon. U metaforičkom značenju Ahilova peta označava nečiju slabu tačku.
Upala Ahilove tetive je proces zapaljenja u tkivu tetive koji može biti praćen njenom degeneracijom. Ako je upala dugotrajna sve više se narušava njena normalna struktura, pa slabe i njena snaga i funkcija. Krajnji ishod je pucanje tetive.
Akutna upala Ahilove tetive nastaje u periodu od nekoliko dana i najčešće je uzrokovana naglim povećanjem opterećenja tokom sportskog treninga ili neke druge vrste fizičkog opterećenja koje uključuje ove mišiće i tetive.
Hronična upala se javlja ako je dolazilo do prepopterećenja u dužem vremenskom intervalu. Upala se dešava na samom završetku tetive, na mestu gde se ona spaja sa petnom kosti. Može se dogoditi da se upala razvije na sredini same tetive, svega nekoliko santimetara iznad petne kosti. Upalu Ahilove tetive je veoma teško lečiti jer je ona veoma slabo prokrvljena.
Kako dolazi do upale Ahilove tetive?
Ova upala se često dešava kod ljudi koji imaju ravna stopala (ravne tabane). Kod ovakvih tabana postoji prenapregnutost plantarne aponeuroze stopala. To je, u stvari, tanko tkivo koje se proteže donjom stranom stopala, a polazi od pete, tj. petne kosti. Stalna napregnutost može dovesti do upale Ahilove tetive.
Najčešći uzrok je ipak vezan za greške u načinu doziranja treninga ili u naglim trenažnim opterećenjima bez prethodnog zagrevanja. Ovi uzroci obuhvataju sledeće situacije: naglo pojačanje uspona, brzine ili distance; premalo odmora; treniranje u neadekvatnim uslovima kao što su tvrde podloge (beton, zaleđena zemlja); loša obuća za trening; slabost mišića potkolenice i smanjena elastičnost skočnog zgloba; izvrtanje stopala.
Dešava se da se upala pojavi i kod žena koje nose visoke potpetice, a imaju veću težinu.
Pojavljivali su se i slučajevi sredovečnih ljudi koji bez prethodne pripreme reše da igraju tenis, košarku ili fudbal tokom vikenda.
Kako ćete prepoznati da imate akutnu upalu Ahilove tetive?
Ako primetite sledeće simptome možete posumnjati na akutnu upalu:
• bol se postepeno pojavljuje u zadnjem delu potkolenice iznad petne kosti;
• tokom vremena se bolovi pojačavaju;
• na početku fizičke aktivnosti se bol javlja i pojačava, ali tokom aktivnosti polako slabi;
• dok odmarate nema tegoba;
• boli vas kada dotaknete.
Hronična (nezalečena) upala podrazumeva tegobe na istom mestu koje se pojačavaju tokom vremena. Bolovi se javljaju kada počnete da vežbate ili trčite, traju i pojačavaju se dok traje vaša aktivnost. Dok se penjete uz stepenice ili uzbrdo osećate neprijatan bol. Ujutru, kada ustanete, osećate ukočenost u predelu Ahilove tetive. Iznad petne kosti možete da napipate zadebljanja ili čvoriće. Mesto je otečeno i boli kada ga dotaknete. Čujete pucketanje kada pokrećete zglob.
Kako se leči upala Ahilove tetive?
Upale koje smo opisali se najbolje leče odmaranjem i hlađenjem (kesica puna leda). Ako su problemi izraženiji lekar vam može prepisati nošenje silikonskog uloška za petu, jer on rasterećuje napetost tetive. Uključujete lekove protiv upale i bolova.
Za ozbiljne upale tetive morate uraditi ultrazvučni pregled, ići na fizikalnu terapiju i držati se programa za rehabilitaciju.
Ogromna greška, koju ljudi često prave, jeste odlazak na intenzivnu ručnu masažu koja, zapravo, samo pogorša situaciju, a ponekad dovede i do parcijalnog pucanja (rupture) tetive. Nakon toga, hirurški zahvat je neminovan.
Faktori rizika
Veliki broj faktora može povećati rizik od upale Ahilove tetive. Ovo su odlučujući faktori:
Pol. Upala Ahilove tetive se češće javlja kod muškaraca.
Godine starosti. Što smo stariji veća je šansa za upalu Ahilove tetive.
Fizičke karakteristike. Ravni tabani, tj. spušten svod stopala može vršiti pritisak i dovesti do upale u kombinaciji sa fizičkim opterećenjem.
Gojaznost. Veća telesna težina vrši pritisak, pa je tetiva više sklona upali.
Neodgovarajuća obuća. Vežbanje u iznošenim ili nekvalitetnim patikama povećava rizik.
Vremenski i topografski uslovi. Problemi se češće javljaju po hladnom vremenu, a vežbanje na brdovitim terenima ili tvrdim podlogama povećava procenat rizika.
Zdravstveno stanje. Osobe sa povišenim krvnim pritiskom ili psorijazom su pod većim rizikom.
Pucanje (ruptura) Ahilove tetive
Ovakav težak oblik povrede se dešava ljudima koji se aktivno bave sportom, koji su fizički aktivni, dakle vrhunskim sportistima. Statistike kažu da između 5 i 33% sportista oseti bol u listu potkolenice nakon nekog napornog treninga, a pre pucanja (potpunog ili delimičnog) tetive. Međutim, oni to obično prikriju i ne dozvole sebi da obrate pažnju i zatraže pomoć. Najopasnije je to što sami odu kod masera i tako potpuno ugroze svoje zdravlje i sportsku karijeru.
Pucanje Ahilove tetive može biti kompletno ili parcijalno. Dešava se nakon neke povrede ili nelečene hronične upale, a može se desiti iznenada prilikom velikog naprezanja.
Lekar uspostavlja dijagnozu uz pomoć fizikalnog pregleda i ultrazvučnog snimanja.
Delimično pucanje se može rešiti imobilizacijom, uz pomoć ortotičkih pomagala i fizikalnom terapijom.
Kompletno pucanje se rešava hirurškom operacijom, nakon koje noga stoji u gipsu. Posle skidanja gipsa kreće rehabilitacija uz pomoć fizikalne terapije i kinezi terapije.
Upala plantarne fascije
Upala plantarne fascije donosi bol u donjem delu petne kosti i nastaje kao posledica nakupljenih malih oštećenja koja izazivaju degeneraciju, tj. propadanje kolagenih vlakana fascije na njenom polazištu koje se nalazi kod petne kosti.
Gde se nalazi plantarna fascija?
Plantarna fascija je postavljena ispod kože na tabanu. Od kože je odeljena slojem masnog tkiva, a sastoji se iz tri dela: prednjeg, medijalnog i lateralnog. Srednji deo je najvažniji. On je u obliku trouglaste tetivne ploče koja polazi od izbočine petne kosti i trapezasto se širi ka prednjem delu stopala.
Kako dolazi do problema sa plantarnom fascijom?
Upala plantarne fascije i dalje nosi ovakav naziv jer se ranije smatralo da do problema dolazi zbog zapaljenskog procesa na tkivu, međutim, u poslednje vreme su naučni radovi pokazali da su u pitanju degenerativni procesi i da se “petni trn” za koji se mislilo da je uzrok, u stvari, javlja kao posledica plantarnog fascitisa.
Degenerativna oštećenja kolagenih vlakana fascije spadaju u grupu oštećenja koja su poznata pod nazivom sindromi prenaprezanja. Ovi sindromi mogu biti spoljašnji i unutrašnji. Spoljašnji se najviše tiču lošeg izbora obuće (tvrda obuća, istrošena obuća, obuća koja loše podupire uzdužni svod stopala), naročito kod ljudi koji u takvoj obući treniraju. Unutrašnji uzroci se tiču produžene ili preterane pronacije stopala, odnosno kretanja pri kome se stopalo rotira ka unutra. Ova situacija dovodi do toga da veliki deo mehaničkog oštećenja preuzima plantarna fascija, tačnije njeno polazište na petnoj kosti. Ovakav problem mogu imati osobe sa spuštenim svodom, tj. ravnim tabanima.
Upala plantarne fascije je, ipak, najčešća kod sportskih trkača, naročito ako nose neadekvatnu obuću sa nedovoljno potpore za stopalo.
Upala plantarne fascije izaziva probadajući bol u peti koji je prilično izražen ujutru nakon prvih koraka koje napravite. Može biti izazvan i nakon dugotrajnog stajanja. Pogoršava se nakon završetka treninga, ne tokom treninga.
Ignorisanje ovakvih simptoma može dovesti do hroničnog bola u peti koji će uticati na vaše regularne aktivnosti. Ako zbog ovih bolova počnete da menjate način hodanja kako biste sebi ublažili teškoće, to može dovesti do problema sa kičmom, kolenima, kukovima i stopalima.
Lečenje
Kod najvećeg broja bolesnika koji se žale na bolove u peti, dijagnoza se uspostavlja na osnovu anamneze i detaljnog kliničkog pregleda. Na tom pregledu se pažnja pridaje lokalizaciji i osobenostima bola. Lekar se koristi testiranjem na sledeći način: savija stopalo pacijenta na gore, a zatim dodatno savija i palac prema gore. Ovakav postupak dovodi do pojačanja bola u peti, ukoliko upala postoji. Dijagnostifikovanje može sadržati i korišćenje magnetne rezonance ili ultrazvuk, kako bi se napravila razlika između plantarnog fascitisa i drugih povreda i oštećenja u ovoj regiji.
Lečenje je usmereno ka uočavanju i uklanjanju uzročnih činilaca nastanka plantarnog fascitisa. Ako je uzrok ravni taban, onda se preporučuje nošenje ortopedske obuće ili ortopedskih uložaka. Ako je, ipak, uzrok preterana tenzija u Ahilovoj tetivi, onda se preporučuje vežbanje istezanjem mišića potkolenice i stopala (Ahilove tetive i plantarne fascije).
Krioterapija ili masaža ledom se koristi sa opaskom da ne traje duže od 15 minuta. Ovakav vid lečenja daje kratkotrajne rezultate.
U poslednje vreme je u primeni tzv. Shock Wave terapija (Extracorporeal schock wave therapy – ESWT). Ova terapija zvučnim šok talasima ne oštećuje integritet kože, a njen učinak je korenit jer razbija kalcifikat u tetivama. Vrlo je efikasna sa malim brojem kontraindikacija. Pored primarnog efekta lečenja ona pomaže da se ubrza cirkulacija, metabolizam, što ubrzava proces izlečenja.
Kalcifikacija petne kosti (petni trn)
Upala plantarne fascije se ponekad dešava sa paralelnom pojavom kalcifikacije petne kosti. Kalcifikacija petne kosti ili calcar calcanei nastaje kao rezultat odbrane organizma.
Organizam mora da se brani stvaranjem kalcifikata kada trpi dugotrajno oštećenje ili iritaciju na tački spajanja plantarne fascije i petne kosti. Uz pomoć kalcifikata organizam pokušava da spreči dalje oštećenje. Međutim, ovako stvoreni kalcifikat vrši pritisak na meko i nervno tkivo, a pacijent oseća bol i upalu u peti.
Simptomi petnog trna su veoma slični sa prethodno navedenim simptomima upala Ahilove tetive i plantarne fascije.
Dijagnostika može uključivati pregled lekara specijaliste, ultrazvučno ili RTG snimanje.
Lečenje zavisi od trenutnog stanja i od toga koliki je stepen napredovanja kalcifikacije. Pacijentu se preporučuje odmor, fizikalne vežbe, nošenje ortopedskih uložaka ili jastučića za petu.
Posebno je preporučljiva šok vejv terapija jer uspešno razbija kalcifikate.
Haglundova deformacija (Haglundova peta)
Haglundova deformacija je pojava otoka mekih tkiva u predelu petne kosti u kombinaciji sa nastankom koštanih izbočina na predelu gde se sastaju Ahilova tetiva i petna kost. Otok nastaje zbog upale i oticanja sluzne kesice koja oblaže Ahilovu tetivu na mestu gde ona dodiruje petnu kost.
Ova pojava je česta kod devojaka koje su mlade, a nose cipele sa visokom potpeticom i kod sportista koji obuvaju patike sa tvrdom podlogom (kopačke kod fudbalera).
Koji su uzroci nastanka Haglundove pete?
Gornji deo petne kosti ima zaobljeni oblik, međutim kod nekih ljudi je petna kost četvrtastog oblika sa vrlo izraženim oštrim ivicama. Ukoliko se desi da osoba sa takvom petom nosi obuću sa veoma čvrstim i tvrdim petnim delom, može doći do stanja koje zovemo Haglundov deformitet. Trenje između Ahilove tetive i petne kosti uzrokuje upalu sluzne kese ili burzitis, a to stvara bolni otok.
Pacijenti se obično žale na otok i bol sa zadnje strane pete, mogu imati i koštano ispupčenje i promenu boje kože oko otoka. Oboleli počne da menja hod i izbegava bolne položaje stopala. Tada mora obavezno da se javi lekaru.
Lečenje Haglundove pete
I u slučaju deformiteta ovog tipa koristi se krioterapija (ledene obloge), prekidanje sportskih aktivnosti, aktivnih treninga i promena vrste obuće.
Pacijent dobija silikonske uloške koje nosi ispod pete, koji pomažu da se umanji bol. Nakon nekog vremena, kada se otok povuče, pristupa se fizikalnoj terapiji (laserska, magnetna). Ako ovakvi pristupi ne dovedu do potpunog izlečenja, onda se pacijent šalje na šok vejv terapiju uz pomoć udarnih talasa. Krajnja mera je hirurški zahvat.
Severova bolest (bolna peta kod dece)
Deca između osam i petnaest godina mogu ponekad patiti od bola u peti. Ovakva pojava se zove Severova bolest. Deca koja su u intenzivnom periodu rasta i fizički su vrlo aktivna mogu zadobiti iritaciju zone rasta na petnoj kosti. Na mestu gde se spajaju mišićni list i zadnji deo petne kosti, deca osećaju bol.
Pošto se deca u ovom periodu života veoma brzo razvijaju, automatski dolazi do bržeg rasta kostiju u odnosu na mišiće i tetive. U tim intervalima meka tkiva postaju zategnuta i skraćena. Skraćeni mišić će pojačati intenzitet sile delovanja kontrakcije na mestu gde se on dodiruje sa petnom kosti. Ta mesta spajanja nisu zarasla u potpunosti, zato što detetov period rasta nije završen, pa se dešava da dođe do delimičnog odvajanja ili apofize.
Deca koja skaču, trče, treniraju sprint, imaju opterećenje spojnice lista i petne kosti koje je pojačano. Iritacije i apofize spojnica su male i često neprimetne, ali kod one dece gde to traje duže i kod kojih se trening forsira, može doći do problema i tegoba. Dete se žali na bol, naročito dok hoda i trči, zatim se pojavljuje otok i dete nije u stanju da povije stopalo na gore.
U tim slučajevima se preporučuje smanjenje fizičke aktivnosti, pa i potpuni prekid treninga na neko vreme. Pacijent nosi silikonski uložak i na fizikalnoj terapiji dozirano isteže mišić lista.
