Sveže borovnice su jedna od najlepših i najzdravijih letnjih poslastica. One su slatke, sočne, pune hranljivih sastojaka i mogu se jesti presne (sveže ubrane), ali i kao deo nekog ukusnog kolača, soka, sladoleda, smutija, naposletku i marmelade.
Borovnice sadrže tip flavonoida poznatih kao antocijanini, koji su odgovorni za tamno crvenu i ljubičastu boju borovnica, brusnica, crvenog kupusa i patlidžana. Antocijanini su odgovorni, ne samo za ljubičastu boju borovnica, već i za mnoge zdravstvene benefite koje ova voćka nosi.
Gvožđe, fosfor, kalcijum, magnezijum, mangan, cink i vitamin K u borovnicama doprinose izgradnji i održavanju strukture i čvrstine kostiju. Gvožđe i cink igraju ključnu ulogu u održavanju jačine i elastičnosti kostiju i zglobova. Nizak unos vitamina K povezan je sa povećanim rizikom od preloma kostiju, dok adekvatan unos vitamina K poboljšava apsorpciju kalcijuma i smanjuje njegovu potrošnju.
Nizak unos natrijuma je ključan u snižavanju krvnog pritiska. Borovnice prirodno ne sadrže natrijum, ali sadrže kalijum, kalcijum i magnezijum, za koje je utvrđeno da prirodno smanjuju viso krvni pritisak.
Studije su pokazale da dijabetičari tipa 1 koji konzumiraju namirnice sa visokim sadržajem vlakana imaju niži nivo glukoze u krvi, a dijabetičari tipa 2 mogu poboljšati nivo šećera u krvi, lipide i nivo insulina. Jedna čaša borovnice daje 3.6 g vlakana.
Vlakna u borovnicama, kalijum, vitamin C i fitonutrijenti, zajedno sa odsustvom holesterola, podržavaju zdravlje srca. Vlakna u borovnicama pomažu u smanjenju ukupne količine holesterola u krvi i smanjuju rizik od srčanih bolesti. Vitamin B6 i folna kiselina sprečavaju stvaranje jedinjenja poznatog pod nazivom homocistein. Kada se u organizmu akumuliraju prekomerne količine homocisteina, to može oštetiti krvne sudove i dovesti do problema sa srcem. Studije su pokazale da redovna konzumacija antocijanina može smanjiti rizik od srčanog udara za 32% kod mladih osoba i osoba srednjih godina.
Vitamin C, vitamin A i različiti fitonutrijenti u borovnicama funkcionišu kao moćni antioksidanti koji pomažu u zaštiti ćelija protiv slobodnih radikala. Oni inhibiraju rast tumora, smanjuju inflamacije u organizmu i pomažu u odvajanju ili usporavanju nekoliko vrsta karcinoma, uključujući ezofagealni, plućni, pankreasni i rak debelog creva.
Zbog sadržaja vlakana, borovnica pomaže u sprečavanju konstipacije i promoviše regularan i zdrav digestivni trakt.
Dijetalna vlakna se obično priznaju kao važni faktori u gubitku težine. Hrana koja je puna vlakana daje osećaj sitosti i smanjuje apetit, čineći da se osećate duže sitim i da na taj način sprečite veliki unos kalorija.
Zbog svega navedenog, borovnice bi trebalo da se nađu na našoj trpezi mnogo češće nego što je to obično slučaj. Znamo da ih možemo konzumirati tokom leta, u svežem stanju i naravno da su u tom obliku najzdravije i najmoćnije, ali ih možemo sačuvati i za zimske dane i to u obliku fantastičnog džema (pekmeza, marmelade) koji ćemo na različite načine koristiti u hladnim zimskim mesecima.
Idealno bi bilo pripremati pekmeze bez enormne količine šećera i ostalih nezdravih dodataka. Potrudićemo se da vam navedemo neke od recepata koji se vode kao zdravi recepti.
Džem od borovnica bez pektina i sa vrlo malo šećera
Za pravljenje ovog džema od borovnica neće vam biti potreban kupovni pektin. Limun i jabuke su, na primer, bogati prirodnim pektinom. Za ovaj recept ćemo koristiti limun, tačnije limunov sok.
1.2 kg svežih, opranih borovnica ćete izmikasti mikserom ili u blenderu. Borovnice ćete presuti u šerpu i u njih dodati 250 g šećera. Dobro izmešajte ova dva sastojka.
Sa strane ćete pripremiti dva srednja limuna čiju ćete koru dobro oprati od eventualne prljavštine. Odsecite peteljke limunova, a zatim izrendajte koru u mešavinu šećera i borovnica. Nakon toga opet promešajte.
Ostatke limuna dobro iscedite kako biste dobili limunov sok. Dva limuna će vam dati oko 60 ml soka. Sok ćete nasuti u mešavinu u šerpi.
Ringlu na šporetu ćete zagrejati, a potom staviti šerpu. Vodite računa da postavite srednju jačinu toplote i da sve vreme mešate sadržaj. Kada džem počne da vri, smanjite toplotu i ostavite da se krčka nekih 20 do 25 min. S vremena na vreme isprobavajte gustinu kašikom. Odvadite malo džema kašikom i spustite kašiku na tacnu. Ukoliko se iz kašike prosipaju pojedinačne kapi ili džem curi, to znači da džem nije gotov. Onog trenutka kada masa postane rastegljiva i gusta, znaćete da je džem spreman. Sklonite šerpu sa vatre.
Vreo džem ćete nasuti u čiste staklene tegle, tako da u svakoj ostane još malo prostora do vrha (nemojte ih do kraja napuniti). Svaku teglu dobro zatvorite, a potom ih spustite u prethodno pripremljen lonac sa vodom koja vri. Nivo vode treba da doseže polovinu lonca. Tegle možete spuštati uz pomoć držalja ili sa rukavicama na rukama. Proces prokuvavanja traje oko 10 minuta.
Nakon 10 minuta isključite šporet i ostavite tegle još nekih pet minuta. Kada se voda malo prohladi, izvucite tegle i stavite ih na suvu krpu. Možete ih pokriti peškirom i ostaviti da stoje do kraja dana.
Vaš džem je sada spreman. Tegle možete poređati na polici u špajzu, dakle na suvom i hladnom mestu.
Recept za marmeladu od borovnica sa medom i limunom
Ovaj recept je možda i bolji od prethodnog jer u njemu nema nimalo šećera. Umesto šećera se stavlja med.
Za ovu marmeladu će vam biti potreban jedan kilogram svežih borovnica, 250 ml čistog, domaćeg meda i pola limuna.
Pre pravljenja marmelade, oprane borovnice ćete dobro izgnječiti i preliti sa 250 ml meda. Ostavićete da ova mešavina odstoji oko dva sata.
U toku dana ćete u ovu smesu sipati isceđen sok limuna i sve to staviti u široku šerpu.
Šerpu ćete namestiti tako da vam bude zgodna za mešanje i to ispočetka na jakoj, a potom na slaboj toploti.
Mešajte lagano i povremeno skidajte penu koja se stvara na površini.
Kada se masa dovoljno zgusne, sklonite šerpu sa strane.
U međuvremenu je trebalo sterilisati tegle.
U ovako pripremljene tegle, sipajte džem i tegle dobro zatvorite.
