Bez obzira da li su sveže ili smrznute, u obliku soka, smutija ili džema, nema negiranja da su jagode popularno voće, ali takođe i izvor zdravlja.
Pročitajte u nastavku testa sve o iznenađujućim zdravstvenim prednostima jagoda, kao i o receptima za pravljenje omiljene domaće poslastice od ovog divnog crvenog voća – pekmeza, tj. džema; i dobro razmislite o tome da pojačate vaš režim ishrane tako što ćete ih ubaciti u redovan raspored.
Ako već niste obožavatelj jagoda, onda biste morali postati uskoro. Ne samo da su sočne i ukusne, već su na sve to i proglašene “superhranom”. Bogate su hranljivim nutritijentima, pune antioksidanasa (vitamin C), a nude i širok spektar zdravstvenih prednosti, od kojih će vas neki iznenaditi (prevencija pojave bora na licu!).
Evo razloga zašto biste morali pridodati jagode na vašu svakodnevnu trpezu.
Jagode podižu i jačaju imunitet
“Jagode su odličan izvor vitamina C”, kaže registrovani dijetetičar iz Toronta, Medlin Edvards. Većina sisara – osim ljudi– ima mogućnost prirodnog stvaranja vitamina C, zbog čega je veoma važno da dobijete i unesete dnevne potrebe ovog krucijalnog vitamina. Jedna posuda jagoda sadrži 51,5 mg vitamina C, a to je oko 1/2 naših dnevnih potreba.
Dupla porcija jagoda, dakle iznosi 100% dnevnih potreba. Vitamin C je dobro poznati pojačivač imuniteta, kao i moćni, brzi antioksidans. Jedna studija iz 2010. godine je dokazala da je antioksidansna snaga jagoda postala “biodostupna” ili “spremna da deluje u krvi” nakon samo nekoliko nedelja svakodnevne konzumacije.
Jagode promovišu zdravlje očiju
Antioksidansna svojstva u jagodama mogu pomoći da se spreči katarakta – navlačenje mrene preko oka – što može dovesti do gubitka vida u starijoj dobi. Našim očima je potreban vitamin C da ih zaštiti od izlaganja slobodnim radikalima koji dopiru od oštrog UV zračenja sunca, što oštećuje protein u sočivu.
Vitamin C takođe igra važnu ulogu u jačanju očne rožnjače i mrežnjače. Iako je utvrđeno da visok nivo vitamina C povećava rizik od katarakte kod žena starijih od 65 godina, na kraju se shvatilo da se to odnosi na vitamin C dobijen od suplemenata, a ne na onaj koji dolazi prirodno od voća i povrća.
Jagode pomažu u borbi protiv raka
Vitamin C je jedan od antioksidanasa koji može pomoći u prevenciji raka, jer je zdrav imunološki sistem najbolja prirodna odbrana tela i organizma. Još jedna fitohemikalija, koja se zove elaginska kiselina, takođe se nalazi u jagodama.
Pokazalo se da elaginska kiselina daje antikancerogene osobine kao što su potiskivanje ćelija raka. Jagode sadrže antioksidanse lutein i zeatancin. Antioksidansi su čuvari od slobodnih radikala i neutrališu potencijalni negativan efekat koji oni mogu imati na naše ćelije.
Jagode “drže bore po strani”
Snaga vitamina C u jagodama je od vitalnog značaja za proizvodnju kolagena, koji pomaže u održavanju elastičnosti i otpornosti kože. Pošto gubimo kolagen kako starimo, jedenje hrane bogate vitaminom C može dovesti do toga da koža bude zdravija i mlađa. Ali vitamin C nije jedini prirodni borac koji se nalazi u jagodama. Elaginska kiselina vidno sprečava razaranje kolagena i inflamatorni odgovor, koji su dva glavna faktora u razvoju bora u ljudskim ćelijama kože, nakon kontinuiranog izlaganja UV-B zračenju koje šteti koži.
Jagode se bore protiv lošeg holesterola
Prema navodima Fondacije za srce i moždani udar, srčana bolest je jedan od vodećih uzroka smrti kod žena u Kanadi. Srećom, jagode sadrže i moćne pojačivače srca. Elaginska kiselina i flavonoidi, ili fitohemikalije, mogu pružiti antioksidansni efekat koji može imati koristi po zdravlje srca na različite načine.
Jedan način uključuje suprotno dejstvo lipoproteina niske gustine ili LDL-lošeg holesterola u krvi, što uzrokuje stvaranje plaka u arterijama.
Drugi način je to što oni pružaju antiinflamatorni efekat, koji je takođe dobar za srce. Istraživači u Centru za modifikaciju kliničke ishrane i faktora rizika u Torontu, proučili su efekat jagoda na ishranu, kojom se snižava holesterol, i zaključili da dodavanje jagoda u ishranu može smanjiti oksidansno oštećenje, kao i krvne lipide koji igraju ulogu u srčanim oboljenjima i dijabetesu.
Jagode smanjuju inflamaciju
Antioksidansi i fitohemikalije koje se nalaze u jagodama mogu takođe pomoći u smanjenju zapaljenja zglobova, što može uzrokovati artritis i takođe može dovesti do bolesti srca. Studija koju je sprovela Harvardska škola za javno zdravlje pokazuje da žene koje jedu 16 ili više jagoda nedeljno imaju 14% manje verovatnoća da imaju povišene nivoe C-reaktivnog proteina (CRP), koji indicira zapaljenje u organizmu.
Jagode regulišu krvni pritisak
Kalijum je još jedan nutritijent zdrav za srce, a sa 134 mg po porciji, jagode se smatraju “srednje bogatim izvorom”. Kalijum može pomoći u regulisanju krvnog pritiska tako što će delovati kao bufer protiv negativnih efekata natrijuma. S obzirom na njihov uticaj na smanjenje LDL-a, upale i visokog krvnog pritiska, jagode su zaslužile naziv jednog od najzdravijeg voća koje možete jesti.
Jagode su pune vlakana
Vlakna su neophodna za zdravo varenje, a jagode sadrže oko 2 g po porciji. Problemi koji mogu nastati zbog nedostatka vlakana su konstipacija i divertikulitis – upala creva – koja utiče na oko 50% ljudi starijih od 60 godina.
Vlakna takođe mogu pomoći u borbi protiv dijabetesa tipa 2. Vlakna pomažu da se uspori apsorpcija šećera (tj. glukoze) u krvi. Kao rezultat toga, odrasli koji se bore sa dijabetesom mogu uživati u jagodama (naravno, umereno).
Jagode pomažu u održavanju normalne telesne težine
Održavanje regularne telesne težine je jedna od najboljih odbrana protiv dijabetesa tipa 2 i bolesti srca. Jagode su prirodno niskokalorične (oko 28 kCal po porciji), bez masti su i imaju nizak nivo natrijuma i šećera. One sadrže prirodne šećere, iako su ukupni šećeri prilično niski sa 4 g po porciji.
Ukupan sadržaj ugljenih hidrata je ekvivalnetno manji od pola kriške hleba. Utrostručite ovu količinu na 1,5 punih šolja jagoda i imaćete obrok od 100 kalorija, koji je mnogo zdraviji od onih prethodno upakovanih grickalica koje takođe sadrže 100 kalorija.
Jagode promovišu prenatalno zdravlje
Folat je vitamin B koji se preporučuje trudnicama, a jagode sadrže 21 mcg po porciji. Folat je neophodan u ranoj fazi trudnoće kako bi pomagao razvoju bebinog mozga, lobanje i kičmene moždine, a folna kiselina u jagodama može pomoći u sprečavanju određenih poremećaja u razvoju, kao što je spina bifida.
Domaći džem od jagoda bez konzervansa i šećera
Pripremite 60 ml limunovog soka, 3 kašičice izrendane kore limuna, 70 g meda i 1 kg svežih jagoda.
Jagode ćete pažljivo oprati i očistiti od peteljki, a zatim ćete ih ispasirati i staviti u duboku posudu.
U ovu istu posudu zatim dodajete koru limuna, limunov sok i med. Sve sastojke dobro promešajte, pa premestite u šerpu.
Na srednjoj toploti ringle ćete smešu kuvati i sve vreme mešati.
Kada se sastojsci zgusnu i kada počnu da se pojavljuju balončići (45 minuta), sklonite sa vatre.
Neka se džem lepo ohladi, pa ga tek onda sipajte u tegle. Najbolje bi bilo da džem čuvate u frižideru, jer je sklon kvarenju, zbog toga što nema konzervansa.
Neke domaćice ovakav džem čuvaju i u zamrzivaču.
Pekmez od jagoda
Ovaj pekmez nije toliko gust, ali nije ni gladak, već sadrži komadiće voća. Recept za pravljenje ovog pekmeza je idealan i za domaćice-početnice, koje će biti zadovoljne i srećne jer su uspele da naprave svoju prvu zimnicu – uspešno! Pekmez od jagoda, koji vam ovde predstavljamo, može da se maže na palačinke, ali se od nejga može praviti i neki interesantan kolač. Ko voli, može ga stavljati kao glazuru preko sladoleda. U svakom slučaju, vrlo je jednostavan i neverovatno ukusan.
Pride, potrošićete svega dva sata u kuhinji i vrlo malo novca.
Recept koji vam predstavljamo podrazumeva 3 ili 4 male tegle od pola kilograma, 1,5 kg jagoda i 750 g šećera.
Jagode ćete podrobno oprati i očistiti od njihovih peteljki i listića. Ukoliko primetite neki gnjio primerak, odstranite ga ili odsecite mekani deo. Najbolje je da u ovom pekmezu učestvuje samo zdravo voće.
Nakon pranja, jagode iseckajte na komade, s tim što ovi komadi ne moraju da budu previše sitni.
Poređajte jagodice u šerpu za kuvanje pekmeza i pospite šećerom. Izmešajte ravnomerno i stavite šerpu na ringlu.
Kada sadržaj provri, snizite temperaturu, pa nastavite da kuvate. Sve vreme mešajte pekmez i vodite računa da ne zagoreva.
Kada primetite da se smesa polako zgušnjava, trebalo bi da je prošlo sat vremena.
Balončiće i površinsku penu ćete skidati, s vremena na vreme.
Zgusnut pekmez sklanjate sa ringle i u vrelom stanju sipate u sterilisane teglice. Teglice zatvorite originalnim poklopcem i obrnite ih naopačke. Neka se u tom položaju hlade.
Džem od jagoda sa mentom
Ovaj aromatični džem je za sladokusce pravo otkriće. Pravi se isto kao i običan džem, ali je tajna u tome što se dodaju mirisna burbon vanila i nekoliko listića mente (nane).
Po receptu ćete nabaviti pola kilograma zrelih, crvenih jagoda, oko 200 g žutog šećera, kašičicu burbon vanile, 5 listića mente i pola kesice džemfiksa.
Prvi korak jeste pranje i čišćenje jagoda. Ako ima krupnih primeraka, prepolovite ih, dok ćete one sitnije ostaviti u komadu. Sve jagode smestite u šerpu i pospite žutim šećerom, burbon vanilom i listićima mente.
Džemfiks pomešate sa dve kašičice šećera, a zatim dodate i njega u šerpu.
Sve ovo kuvate na umerenoj temperaturi i čekate da se sav šećer istopi.
Povremeno skidate penu sa površine.
Posle četvrt sata, sklanjate listiće mente i bacate ih, a vreo džem stavljate u staklene teglice.
Dobro zatvorite origonalnim poklopcima, okrenite naopačke i pustite da se hladi.
Ovakav džem možete čuvati u frižideru. Verujte, brzo će otići, pa neće ni imati kad da se pokvari!
Marmelada od jagoda za sat i po
Ova marmelada podrazumeva veću količinu voća, a samim tim i veći broj tegli. Dobra stvar je u tome što pripremate džem za više osoba ili dugotrajnu upotrebu, a utrošite svega sat i po vremena. Praktično!
Nabavite 6 kg jagoda, 2 kg šećera i natočite jedan litar vode.
Jagode operite i očistite, pa ih izmisujte u blenderu.
Za ovaj recept će vam biti potrebna šerpa od 16 litara, jer se kuva velika količina marmelade. U nju stavite 2 kg šećera i naspite litar vode, pa na srednjoj vatri kuvajte dok ne provri. Nemojte mešati!
Kada šećerna voda počne da vri, kuvajte narednih 20 minuta na još nižoj temperaturi.
U ovaj šećerni sirup zatim dodajete izblendirane jagode i puštate da mešavina provri, opet bez mešanja.
Kada primetite da je marmelada počela da ključa, kuvajte i dalje.
Ukoliko ima tendenciju da kipi, slobodno smanjite temperaturu.
Nakon što se marmelada zgusne, kuvajte uz neprestano mešanje još 20 minuta.
Vrelu marmeladu stavljate u vruće tegle, zatvarate i ostavljate da se prirodno ohlade.
