Sok od ruže se koristi još od vremena Kleopatre, a veruje se da pomaže u oslobađanju od mnogih tegoba – od stresa do alergija.
Zašto biste želeli da pijete sok od ruža?
Pored lepog imena, ovaj sok ima i neke iznenađujuće osobine koje donose korist našem zdravlju. Ali da krenemo sa poreklom soka od ruža.
Ružina vodica se prvenstveno pravi od damaske ruže (Rosa damascena), posebne vrste ruže, poznate na Orijentu, koju zovu i kraljica ruža. Ekstrakt damaske ruže ne služi samo za prafimisanje. Ova biljka sadrži nekoliko komponenti kao što su terpeni, glikozidi, flavonoidi i antocijanini, koji svi ponaosob, ali i zjaedno, imaju blagotvorne efekte na zdravlje čoveka.
Ružina voda se tradicionalno prskala na venčanjima kako bi osigurala srećan brak, a kao simbol ljubavi i čistote koristi se za meditaciju i molitvu u nekim religijama.
U Iranu se kultiviše više od 18 000 kultivara i Iranci je nazivaju “cvet proroka Muhameda” zato što veruju da njen miris podseća na njega.
Damaska ruža se koristi za pravljenje ružine vodice i ružinog esencijalnog ulja. Smatra se da ima brojna medicinska dejstva i koristi se kao analgetik, bronhodilator, antikonvulziv, antimikrobni lek i antiupalno sredstvo.
Sok od ruže se može koristiti kao sirup za kašalj, da leči refluks, kao laksativ i da bi smanjio nivo šećera u krvi. Ulje ruže leči depresiju, tugu i stres. Ima pozitivno dejstvo u lečenju rana, alergija, različitih stanja na koži i na glavobolje.
Iako prave kliničke studije u vezi sa ružinim sokom jo uvek manjkaju, zna se da se sok od ruže koristio vekovima, još od vremena Kleopatre.
Sok od ruže sadrži različite vitamine: A, C, E i B i posebno je dobar za depresiju, kao i za one ljude koje boli grlo.
U mnogim kulturama se i dan danas koristi sok od ruže u ishrani i pije se da bi rashladio i doneo umirenje tokom vrelih letnjih temperatura.
Zašto treba piti sok od ruže?
Pijte sok od ruže da biste hidrirali kožu iznutra. Dobro hidrirana koža izgleda zdravo.
Ispijanje soka od ruže dovodi do sprečavanja starenja, smanjuje bore, posvetljava staračke pege i steže pore.
Sok od ruže ublažava simptome depresije i stresa i poboljšava raspoloženje.
Ružin sok deluje blagotvorno kod problema sa varenjem, kod nadimanja i zatvora.
Pijte sok od ruže da biste se oslobodili od zadržavanja tečnosti i upale.
Sok od ruže sadrži brojne antioksidanse, uključujući flavonoide i antocijanine. Jedna studija koja je objavljena 2005. godine, pokazala je da ekstrakt ruže pokazuje jaku sposobnost u borbi protiv slobodnih radikala.
U laticama se nalazi dosta vitamina A, C, E i B. Svi koji nemaju naviku da piju vodu, mogu poboljšati svoju hidriranost tako što će početi da mešaju vodu sa sokom od ruža. Ukus je bolji, a prednosti za zdravlje su brojne.
Jedan biološki eksperiment je pokazao da ružin ekstrat umiruje centralni nervni sistem kod pacova.
U ajurvedskoj medicini, ružin sok je poznat kao napitak koji uspostavlja balans u emocijama koje upravljaju srcem.
Sok od ruže, kao što je rečeno, ima antiinflamatorne kvalitete. Jedna studija koja je objavljena 2010. godine u Iranu, pokazala je da sok od ruže može biti korišćen da bi ublažio bol zbog nekog spoljašnjeg zapaljenja.
Od ružinih latica se mogu pripremati ružino ulje, ružina vodica, čaj, slatko, sirup i sok.
Čaj od ružinih latica
Za čaj od ruža je potrebno da se naberu latice po toplom i sunčanom vremenu. Onda se te latice suše. Osušene latice ruže (1 kašičica) se preliju sa 2 dcl proključale vode, poklope se, pa se ostave da odstoje nekih 10-ak minuta. Čaj se procedi i zasladi medom.
Ovaj čaj narodni medicinari preporučuju za pročišćivanje krvi, za umirenje, za probavne i menstualne tegobe. Smatra se da ovaj čaj može da popravi funkciju jetre, žuči i probavnih organa.
Kada se upali grlo ili kada promuknete, možete grgoriti ovaj čaj i tegobe će nestati.
Sirće od ruže
Zanimljivo je da se od ružinih latica može napraviti i sirće. Poznato je da se u ružinim laticama već nalazi jabučna, vinska i limunska kiselina.
Kako se sprema sirće od ružinih latica?
U jednu staklenu teglu stavite oko 125 g svežih ružinih latica i prelijete sa litrom vinskog sirćeta (belog). Teglu zatvorite i pustite da odstoji 9 dana.
Ružino sirće se koristi za obloge kad je koža oštećena, za otklanjanje staračkih pega, ublažavanje svraba i ispiranje desni.
Ovo sirće možete upotrebljavati i u kulinarstvu. Začinite salatu njime i dobićete neverovatno interesantan ukus.
Đul šerbe(t) – sok od ruže na turski način
Turski recepti osvežavajućih sokova su slatki način da se ohladite u vreme letnjih vrućina. Tradicionalni šerbeti su pronašli svoje mesto u Turskoj iz persijske kulinarske kulture i imaju dugu istoriju i počasno mesto u izvrsnoj turskoj gastronomskoj kulturi.
Pre nego što se proširilo korišćenje voćnih sokova, u Turskoj je bilo nezamislivo da se provede dan bez šerbeta. U starim vremenima, služio se takozvani Lohusa şerbeti povodom rođenja deteta. Isti šerbet se služio i na proslavama veridbe ili söz kesilme, tradicionalnom “obećanju” između muškarca i žene, pre njihove prave veridbe.
Postojalo je mnogo varijanti i raznih vrsta šerbeta, a neke su se pojavile i u poeziji Mevlana, uključujući medni šerbet, šerbet od ružine vodice, šećerni šerbet, itd.
Sveže voće, začini i cvetne esencije i dalje imaju važno mesto u turskoj kuhinji sa persijskim, levantinskim i srednjeazijskim uticajima. U tradicionalnim sirupima i šerbetima (ime je dobijeno od arapske reči “sharba”, što znači piće) ovi sastojci su neizbežni i neophodni. Šerbet je bilo vrlo popularno piće tokom Osmanskog carstva, a popularnost je bila posebno istaknuta zbog ograničene ili zabranjene upotrebe alkohola.
Iako recepti za šerbet variraju i razlikuju se, osnovni sastojci uključuju mešavinu cvetnih ekstrakata, voća ili bilja sa šećerom i vodom. Arome koje se najčešće nalaze u šerbetu su ruža, hibiskus, limun, nar, breskva, kardamom, tamarind i menta.
Šerbet i voćni kompoti redovno su pratili otomanske ručkove, naročito brze obroke ili “iftar” tokom Ramazana. U vrelim letnjim danima, šerbet se služio gostima kao osveženje, a konzumirale su ga i dojilje da bi poboljšale laktaciju.
Šerbet se služi obično preko dana, uz kafu.
Danas se šerbet služi u kristalnim bokalima na ceremonijalnim proslavama širom Turske.
Dolazeći sa svojom jedinstvenom i posebnom tradicijom, šerbet od ruže bio je deo svadbenih ceremonija u istočnoj Turskoj, gde se mlada zamoli da popije šerbet od ruže iz bakarnog ibrika kako bi pokazala da prihvata mladoženjinu prosidbu.
Za najbolji šerbet od ruže donose se ruže iz turske pokrajine Isparta.
Osoba odgovorna za pripremu i posluživanje ružinog šerbeta u Turskoj se zove şerbetçi (šerbetči). Neki od njih prodaju i dan danas svoje slatke sokove na ulici i to na vrlo tradicionalan način. Na svojim leđima nose veliki ibrik sa dugačkim crevom i drže čaše u svojim torbama ili držačima od mesinga. Služe šerbet tako što se nagnu napred i napune čašu preko mlaznice koja je zakrivljena preko njihovih ramena. Obučeni su u tradicionalnu tursku nošnju i nose fes. Porodično ime Şerbetçi je izvedeno iz ove profesije. Mogu se sresti na ulicama Istanbula, na Sultanahmet skveru, kao turistička atrakcija.
Zahvaljujući Otomanskom carstvu i njihovom viševekovnom boravku na balkanskim prostorima, šerbet je napitak koji se često može naći i na trpezama u Bosni.
U bosanskim krajevima ružu od koje se pravi ovaj sladak napitak nazivaju đulbešećerka. To je mirisna majska ruža svetloroze boje. Od nje se mogu praviti kolači, slatko, sokovi i vodica za korišćenje u kozmetičke svrhe.
Evo kako se pravi “đul šerbe” na bosanski način:
- 5 l vode;
- 5 kg šećera;
- 250 g ružinih latica.
Latice ruže đulbešećerke se stave u šerpu i preliju hladnom vodom, pa se kuvaju sat vremena. Voda bi trebalo da primi boju ruže, a latice će izbledeti.
Nakon toga se latice procede, a sok od latica se pomeša sa šećerom, pa se i dalje kuva dok ne ispari do pola.
Zatim se šerpa skloni sa ringle i pokrije navlaženom krpom.
Kada se u potpunosti ohladi, nalije se u staklene čiste flašice.
Ovakav sok je zapravo sirup koji se pije razblažen sa vodom (hladnom), a može se služiti sa kriškama limuna i kockicama leda.
Drugi način za pravljenje soka od ruža je sledeći. Pripremite staklene tegle ili flašice i svaku napunite ružinim laticama do 2/3. U svaku od njih iscedite po jedan limun. Ako je litar vode u pitanju, onda ide sok 1 limuna. Kada se iscedi limun, onda se u svaku flašu sipa hladna sveža voda, zatvori se i pusti da stoji na suncu.
Kada latice potpuno izgube boju, onda se ova vodica procedi, u nju se doda šećer po vašoj želji, promeša i nalije ponovo u čiste flaše.
Nakon toga se boce pasterizuju.
Brz sok od ruža
Pripremite latice dve ruže i stavite ih u teglicu, a zatim ih pospite šećerom (2 kašike). Onda svojim prstima dobro izgnječite sadržaj i dodajte limunov sok (1 kašiku), pa zatim šolju hladne vode. Pokrijete teglicu i ostavite je u frižideru da odstoji oko 5 sati.
Izvadite je nakon tog vremena, procedite i pijete razblaženo sa vodom.
Ako ruže za pravljenje napitaka berete sami iz svoje bašte, gledajte da ih oberete izjutra čim prođe rosa. Naravno, ne smeju biti prskane pesticidima.
