Ako se može uporediti, izgleda da se višnje u odnosu na trešnje (koje se češće konzumiraju u svežem stanju) radije upotrebljavaju u obliku soka, zamrznute (za kolače i poslastice) ili kao džem, odnosno pekmez.
Bogate su sastojcima koji se smatraju prirodnim lekovima protiv bolova, a takođe su bogate i antioksidansima. Ove male, ali moćne voćke, mogu poboljšati sve što je vezano za vaše zdravlje: od krvnog pritiska do bolova u zglobovima.
Višnje jačaju moždane funkcije
Prema navodima istraživanja koje je objavljeno u časopisu Žurnal o medicinskoj hrani, visoki nivoi antioksidanasa i anticijanina (koji višnjama daju crvenu boju) mogu usporiti degenerativne bolesti mozga.
Tokom ovog istraživanja su miševi sa Alchajmerovom bolešću bili hranjeni ekstraktom višnje i ribljim uljem. Miševi kojima je davan ekstrakt višnje imali su bolje rezultate na kognitivnim testovima, nego što je to bilo u drugoj kontrolnoj grupi.
Višnje ublažavaju simptome artritisa
Ako se osećate kao da živite u telu nekog ko je 10-20 godina stariji i to zbog bolova i ukočenosti koje trpite nakon dugih treninga, možda vam višnja može pomoći. U jednoj studiji Univerziteta u Oregonu, istraživači su rekli pacijentima sa osteoartritisom da piju sok od višnje dva puta dnevno tri nedelje.
Učesnici koji su pili sok, primetili su značajno smanjenje upale i to naročito oni učesnici koji su započeli eksperiment sa teškim oblikom zapaljenja.
Višnje pomažu u smanjenju nivoa šećera u krvi kod ljudi s dijabetesom
Višnje sadrže antioksidans antocijanin. U ranim laboratorijskim studijama u kojima su se tretirale životinjske ćelije pankreasa, antocijanini su povećali proizvodnju insulina za 50%.
Višnje za miran san
Višnje predstavljaju jedan od nekoliko prirodnih izvora melatonina, hormona koji snižava telesnu temperaturu i čini nas pospanim. Višnje povećavaju nivo egzogenog melatonina u organizmu koji je koristan za povećanje trajanja i kvaliteta spavanja.
Utvrđeno je, takođe, da melatonin pomaže u zaustavljanju “jet leg” sindroma. Jedna studija iz 2010. godine sugeriše da sok od višanja može poboljšati situaciju sa nesanicom kod starijih osoba.
Ako imate problema sa spavanjem, pokušajte da popijete 1 čašu soka od višanja dva puta dnevno ili da pojedete jednu porciju višanja.
Višnje smanjuju bol u mišićima
I trešnje, a naročito višnje, imaju pozitivan uticaj na bolove u mišićima. Bogate antioksidansnim i antiinflamatornim svojstvima, višnje su vrlo korisne za ljude koji pate od bolova u mišićima, od artritisa i fibromijalgije.
Ustvari, višnje imaju zaštitni efekat u smanjenju oštećenja mišića i bolova tokom napornog vežbanja. Višnje pružaju održiva sredstva za pomoć pri oporavku mišićne funkcije nakon napornog vežbanja, povećavajući ukupan antioksidansni kapacitet, smanjujući upalu i peroksidaciju lipida.
Višnje smanjuju rizik od napada gihta
I trešnje i višnje su korisne u lečenju gihta zbog njihovih antioksidansnih svojstava. Pored toga one pomažu u smanjenju upale, kao i u minimiziranju napada gihta.
Studija iz 2012. godine, objavljena u članku Artritis & reumatizam, otkrila je da su pacijenti koji su uzimali višnje tokom dva dana, pokazali 35% manje rizika od napada gihta nego oni koji nisu jeli ovo voće.
Za pacijente koji pate od gihta, preporučljivo je da jedu od 15 do 20 višanja dnevno.
Višnje podržavaju zdravlje srca
Višnje donose boljitak kada je u pitanju zdravlje kardiovaskularnog sistema. Koristi dolaze od velike količine antioksidanasa, poznatih kao antocijanini. Oni pomažu u regulisanju gena uključenih u metabolizam masti i glukoze, što zauzvrat pomaže u smanjenju rizika od srčanih bolesti.
Višnje sadrže visok nivo kalijuma, što pomaže u sprečavanju srčanog udara i smanjuje rizik od hipertenzije.
Studija iz 2013. godine sa Univerziteta u Mičigenu, sugeriše da višnje pružaju slične kardiovaskularne prednosti kao i propisani lekovi za ove bolesti, a smanjuju rizik od moždanog udara čak i kada se uzimaju sa farmaceutskim proizvodima.
Višnje smanjuju rizik od raka
Višnje sadrže dobru količinu antocijanina i kvercetina, koji pomažu i zaštiti od raka tako što se bore protiv slobodnih radikala u organizmu. Antocijanini pomažu da ćelije kancera ne rastu van kontrole.
Takođe, višnje sadrže brojne fitohemikalije i hranljive materije koje mogu pomoći u smanjenju rizika od raka. Visok nivo dijetetskih vlakana smanjuje rizik od kolorektalnog kancera. Ista ova vlakna pomažu u održavanju regularne telesne težine.
I da ne zaboravimo još jednu važnu činjenicu – od peteljki višnje se kuva veoma lekovit čaj za izbacivanje peska iz urinarnog trakta, kao i za ublažavanje simptoma svih bubrežnih bolesti.
Domaći džem od višanja (tradicionalni recept)
Za uživanje u ukusu i svim prednostima koje višnje sobom nose, u vreme kada ih nema u svežem stanju, morate se pripremiti na vreme. U toku njihovog rađanja, nabavite dovoljne količine svežih plodova, pa prionite poslu i napravite kvalitetnu zimnicu: džemove, pekmeze, marmelade, sokove i slatko.
Ovaj recept je stari bakin recept čiji smo produkt svi jednom u životu probali. Biće vam potrebno 2 kg višanja (bez koštica), 2 limuna, tačnije isceđen sok limuna, 1 litar višnjinog soka koji višnje puste, plus obična voda i 1,2 kg šećera.
Višnje morate dobro oprati i očistiti od koštica i peteljki. Sav sok koji se pritom oslobodi morate pažljivo sakupljati u posudi ispod. Taj sok ćete izmeriti i dodati u njega vode tako da dobijete litar soka.
Očišćene višnje i ovaj sok ćete pomešati sa šećerom i staviti u veliku šerpu. U mešavinu ćete nacediti limun i uključiti ringlu na tiho.
Džem kuvate, uz povremeno mešanje, oko sat i po.
Kada vidite da se kraj bliži, štapnim mikserom umutite sadržaj.
Zahvatite jednu kašiku džema i izvadite džem na tacnu, pa sačekajte da se stegne. Ukoliko nije u tečnom obliku i brzo se steže, to znači da je gotov, tj. skuvan.
Sa strane ćete pripremiti čiste staklene tegle koje ćete poređati na vlažnu kuhinjsku krpu. U ove tegle ulivate vruć džem i bez poklopca ih stavljate u rernu na 100ºC. Vratanca rerne treba da budu otvorena.
Nakon sat vremena izvadite tegle i zatvorite ih originalnim poklopcima. Neka se ohlade na sobnoj temperaturi.
Tegle sa džemom držite u špajzu, podrumu, frižideru ili na nekom drugom hladnom i tamnom mestu.
Zdrav pekmez od višanja bez šećera
Ovaj džem možete napraviti i od zamrznutih višanja, ali je svakako bolje da to bude od svežih. Biće vam potreban 1 kg višanja bez koštica, cimet, narenadana korica limuna i 3 kašike agavinog sirupa ili malo stevije (po želji).
Višnje ćete staviti u lonac sa dnom koji ne zagoreva, dodati malo cimeta i rendanu koru limuna i kuvati uz povremeno mešanje. Kada smeša dobije gustinu kakvu želite, džem je gotov. Za to vreme stavite staklene tegle u rernu i zagrejte ih na 80ºC.
Kada dobijete željenu gustinu pekmeza, dodajte steviju ili agavin sirup i kuvajte još malo.
Vruć pekmez stavite u staklene tegle i zatvorite originalnim poklopcem.
Kada se tegle ohlade, stavite ih u frižider.
Marmelada od višanja (sa aromom ruma)
Ova fenomenalna kiselkasto-slatka marmelada ima divnu aromu. Svi koji vole nešto drugačije, mogu isprobati ovaj recept.
Potrebno je 450 g višanja, 1 kesica vanilin šećera, 220 g običnog šećera, pola kesice želatina i 3 kašičice ruma.
Recept daje 3 ili 4 tegle (od 200 g) marmelade.
Kada višnje operete i očistite od peteljki i koštica, dobro ih usitnite. Možete to učiniti i uz pomoć blendera.
U veliki lonac stavite usitnjene višnje, vanilin šećer i šećer i kuvate prvo na jakoj vatri, a nakon ključanja smanjujete toplotu i mešate još desetak minuta.
Nakon toga dodajete želatin koji možete pomešati sa 1 ili 2 kašičice šećera i čekate da smesa vri još tri minuta.
Na samom završetku kuvanja stavljate rum.
Staklene teglice sterilišite pre upotrebe, a zatim ih napunite vrućom marmeladom i dobro zatvorite.
Čokoladni džem od višanja
Za ovu odličnu ideju je dovoljno samo da nabavite 150 g čokolade za kuvanje, 3,5 kg višanja (bez koštica) i 1,5 kg šećera.
Višnje ćete nakon pranja i čišćenja od koštica staviti u đerđiv ili cediljku i ispasiraćete ih ručno tako da izađe što više soka. Ovaj sok ćete iskoristiti kako biste napravili sirup, tj. sok od višanja.
Nakon ceđenja/pasiranja, višnje prebacite u blender i dodatno ih usitnite.
Izblendirane višnje stavljate u šerpu za kuvanje džema i dodajete šećer. Kuvate prvo na jačoj, a potom na slabijoj vatri i povremeno mešate.
Kada dobijete gustinu džema koju želite, dodajete izlomljene kockice čokolade i umešate ih dok se fino i ravnomerno ne istope.
Vruć džem stavljate u tegle koje ste prethodno dobro oprali ili sterilisali, zatvarate originalnim poklopcima i puštate da se potpuno ohlade.
Kao što vidite kombinacije su bezbrojne. Možete praviti džem od višanja zajedno sa čokoladom i rumom, možete dodavati i druge začine po želji. Neko voli cimet, neko vanilu, a neko karanfilić. Postoje i odlični recepti koji mešaju dve vrste voća, npr. višnje i maline.
