Slatko od dunja – recept kako se pravi

Ljude je oduvek privlačila romantična antička istorija koja je govorila o jabukama ili kruškama kao simbolima važnim za određeni događaj ili mitski lik. Ali pravo i istinsko voće koje je vezano za antičku istoriju su, izgleda, dunje. I u našim starim narodnim pesmama i napevima, dunje se često pominju.

Mesto rođenja ovog zlatnog voća je Mala Azija, plodno zemljište gde leži kolevka civilizacije. Odatle su se dunje proširile na Mediteran, oduševljavale Grke i Rimljane svojom oporošću, suptilnim ukusom i moćnom aromom (činija dunja na stolu parfimiše čitavu prostoriju). Pošto su jabuke bile nepoznate u starom svetu, mora da je baš dunja iskušavala Evu, a zlatne jabuke Hesperida, koje je Afroditi dao Paris trojanski, bile su dunje, takođe.

Jestive dunje, Cydonia oblonga, nisu iste kao dekorativne cvetne dunje, Chaenomeles, koje najavljuju proleće sa svojim ranim skerletnim cvetovima. Naime, plodovi ove vrste dunje su bezvredni.

Jestiva dunja je bila popularna u kolonijalnoj Americi, a dunje su rasle i u dvorištu rezidencije predsednika Tomasa Džefersona u Montičelu.

U zapisima preds. Džefersona stoje redovi: “Prvi put sam ih ugledao u starom voćnjaku u Konektikatu. Zlatni plodovi, lepi na granama, izgledali su kao neke neobične kruške, sa grubom koricom i čvrste kao kamen. Ali znao sam da dunje ne treba jesti sveže, nego ih treba skuvati i napraviti namaz od dunja, pa mazati na tost. Ispostavilo se da sam bio u pravu, jer je puter ispao fantastično, mada ja više volim džem od dunja.”

Bledo meso dunje ima rozikastu boju kada se skuva, a tradicionalno se koristi za pravljenje raznih kolača i poslastica. Zbog neobičnog ukusa i visokog sadržaja pektina, obožavaju ih kuvari širom sveta.

Primarna oblast porekla dunje je verovatno ograničena na Kavkaz – Jermeniju, Azerbejdžan, Turkmenistan i Rusku Federaciju.

Dunje su posebno cenjene na Bliskom Istoku, ali se gaje i u Južnoj Americi i Evropi, gde se dobro slažu sa jelima od mesa. U Španiji se od dunja pravi gusta pasta koja se jede sa sirom.

Dunje, naučno poznate kao Cydonia oblonga, zapravo su jedini član roda Cydonia u porodici Rosaceae kojoj pripadaju jabuke i kruške, među ostalim plodovima. To je višegodišnji grm ili malo drvo rodom iz zapadne Azije. Dunje su veoma prilagodljive, lako se održavaju i retko zahtevaju đubrenje. Ovo drveće preferira teško i vlažno zemljište. Redovno duboko zalivanje tokom vrućih letnjih meseci je od pomoći kada se dunje proizvode na plantažama. Pošto su dunje iz porodice ruža, podložne su nekim bolestima. Međutim, dobra briga o stablu  može pomoći u sprečavanju problema.

loading...

Dunje su odlične za džemove, želee, slatka i vino. Sazrevaju u jesen i lako otpadaju sa grana iako nisu gnjile, već čvrste.

Nutritivna vrednost dunje

Pored njihovog astringentnog, kiselkastog ukusa, dunje su odličan izvor hranljivih materija, vitamina i minerala. Ako konzumirate oko 100 g sveže dunje, dobićete 0.6 mg selena, 13.8 mg vitamina C, 0.12 mg bakra, 14.08 g ugljanih hidrata, 0.64 mg gvožđa, 1.7 g ukupnog dijetetskog vlakna, 181 mg kalijuma, 0.037 mg vitamina B6 i 16 mg fosfora.

Zdravstvene prednosti dunje

Kao i većina voća, dunje su bogate hranljivim sastojcima kao što su vitamini A, B i C, vlakna, kao i minerali poput kalijuma, bakra, selena, cinka, fosfora, kalcijuma, gvožđa i magnezijuma. U dunjama ima malo masti. Bogata nutritivna vrednost dunja čini ih korisnim za naše zdravlje.

Cirkulacija i zdravlje kose

Dunja se sastoji od pristojne količine mineralnih jedinjenja kao što su gvožđe, cink i bakar. Ova tri minerala, zajedno sa ostalim elementima u tragovima, neophodna su za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca.

Kada je proizvodnja crvenih krvnih zrnaca visoka, tada se povećava cirkulacija krvi u organizmu. Ovo uzrokuje povećan protok krvi na koži i skalpu, što može poboljšati zdravlje folikula dlake i stimulisati rast kose.

Pomoć pri mršavljenju

Poboljšanje varenja je jedan od najboljih načina da smršate i da garantujete ubrzanje metabolizma koji će vaš celokupan sistem držati u optimalnom stanju.

Dunje su, kao i drugo voće, bogate dijetetskim vlaknima, ali značajni nivoi govore u prilog tome da će vaš gastrointestinalni sistem raditi efikasnije i redovnije. Imaćete više energije, a ujedno ćete smanjivati kilažu, jer ćete konzumirajući dunje poboljšavati svoje digestivno zdravlje.

Leči čir

Fenoli prisutni u kineskoj dunji su efikasni u otklanjanju želudačnih ulkusa. Sok od dunje je vrlo koristan za ljude koji pate od čira na želucu.

Takođe pomaže u lečenju peptičnih čireva jer smiruje gastrointestinalni trakt.

Alergijske reakcije

Dunje su dugo bile obožavane zbog svoje sposobnosti da kontrolišu alergijeske reakcije. Kada se nanose u obliku premaza ili gela, na kožu, mogu pomoći u lečenju atopijskog dermatitisa, kao i drugih sličnih stanja na koži. Visok nivo vitamina C, prisutan u dunji, takođe pomaže u kontroli upale i poboljšanju zdravlja i izgleda vaše kože.

Prevencija raka

Dunja se sastoji od visokog nivoa antioksidansa, kao što su fenolna jedinjenja i fitonutritijenti, koji su prilično efikasni u neutralizaciji i eliminisanju slobodnih radikala u organizmu. Slobodni radikali su zapravo opasni nusprodukti ćelijskog metabolizma jer dovode do mutacije ili umiranja zdravih ćelija.

Antioksidativna jedinjenja prisutna u dunjama su direktno povezana sa smanjivanjem šanse za razvoj različitih vrsta karcinoma.

Kontrola krvnog pritiska

Kalijum je jedan od najvažnijih minerala prisutnih u dunjama, što je od suštinskog značaja za održavanje krvnog pritiska i omogućavanje efiksanog prenosa fluida u ćelijama organizma. Kalijum izaziva opuštanje krvnih sudova i arterija, čime se smanjuje opterećenje kardiovaskularnog sistema.

Ovo će pomoći u smanjenju šanse za razvoj stanja poput ateroskleroze, što može smanjiti rizik od koronarnih srčanih oboljenja, srčanog udara i moždanog udara.

Kako se sve koriste dunje?

Dunje se uglavnom uzgajaju zbog svog jestivog voća, mada su i cvetovi dunje takođe jestivi.

Samo sorte sa mekanom korom, koje sazrevaju na toploj klimi, mogu se jesti u sirovom stanju.

Dunje se peku, kuvaju na pari ili obrađuju za džemove, marmelade, paste, želee, pudinge i slatka.

Pasta od dunja se pravi u Francuskoj i Španiji, dok se u Argentini, Čileu i Urugvaju dunje kuvaju u obliku želatinastih kockica poznatih pod nazivom dulce de membrillo koje se mažu na hleb ili jedu sa sirom.

Kuvane dunje su takođe popularne kao deserti poput murta con membrillo.

U Španiji se dunje kuvaju u obliku crvenkaste paste i jedu sa manchego sirom.

Dunje se koriste u mešanim proizvodima uključujući sokove, likere, vina, sirće, voće u likeru, džem, marmelade, želee, pite i sladolede.

Ipak, od svih ovih poslastica, nezamenljivo je slatko od dunja koje se već dugo pravi na našim prostorima.

Slatko od dunja – recepti

Bakin recept za slatko od dunja. Najjednostavniji recept za prvo slatko od dunja, za mlade domaćice, podrazumeva 2.5 kg šećera, 2 kg oljuštenih dunja i 2 dcl vode.

Dunje ćete dobro oprati i oljuštiti uz pomoć mehaničke ljuštilice. Neko kuva dunje sa korom, pa ih posle ljušti. Dunje potom iseckajte na kockice srednje veličine. Poređaćete oljuštene, očišćene i iseckane dunje u šerpu za kuvanje slatka i naliti hladnom svežom vodom.

Neka se dunje kuvaju prvo na jakoj vatri, a zatim na nešto tišoj kada proključaju.

Za to vreme, u drugoj šerpici, pripremate šerbet, tj. prokuvavate šećer. Pomešate 2 čaše vode i 2.5 kg šećera i kuvate sirup. Kada se sirup skuva i malo prohladi, procedite dunje i dodate ih u ovaj sirup.

Pomešane dunje i šećerni sirup sada kuvajte dok slatko ne bude gotovo.

Na površini će se stvoriti pena koju ćete pažljivo skinuti, a zatim ćete šerpu pokriti vlažnom krpom i pustiti da se ohladi tokom noći.

Sledećeg dana prelivate slatko u sterilisane staklene teglice, povezujete celofanom i zatvarate hermetički.

Domaćinsko slatko od dunje. Za ovaj recept vam je potrebno 1.25 kg šećera, 400 ml vode, 1 limun, 2 kg očišćeniih dunja i par listova rozetle.

Dunje morate prvo oprati kako biste ih očistili od njihovih finih dlačica, a zatim ćete ih preliti sa dva litra vode i staviti ih na ringlu da se prokuvaju. Kada proključa voda, kuvajte ih još oko pet minuta.

Vruće dunje izvadite i oljuštite dok su još vruće, a zatim ih odmah iseckajte na kockice željene veličine.

Postoji i drugi način, a to je da dunje nakon pranja oljuštite i isečete, pa da ih tek onda kuvate u vodi u kojoj ste iscedili limun. Na taj način dunje neće promeniti boju, tj. neće potamniti.

Sledeći korak je, naravno, kuvanje šećernog sirupa, tj. špinovanje šećera.

Šećer pomešate sa 400 ml vode i špinujete ga dok ne dobije gustinu meda. Kada to postignete, spuštate kockice dunje u ovaj sirup i kuvate na intenzivnoj vatri. Znaćete da je slatko gotovo kada sa kutlače kojom ste zahvatili slatko padaju dve kapi.

Na samom kraju kuvanja slatkoga dodajete limun prethodno isečen na kolutiće.

Kada se kuva, svako slatko stvara penu na površini. Ovu penu morate redovno skidati.

Kada privedete kuvanje kraju, sklanjate šerpu sa ringle i pokrivate je mokrom tkaninom, pa ostavljate da se slatko hladi prirodnim putem cele noći.

Sledećeg dana ga prebacujete u čiste tegle, a u svaku teglu možete staviti po grančicu rozetle i još neku kriškicu limuna.

Orasi i dunje u slatku. Ovaj recept za slatko od dunja sa orasima je vrlo ukusan, a nije težak za pravljenje. Samo ćete izdvojiti malo vremena da iseckate orahe pre nego što počnete da kuvate slatko od dunja.

Dunje dobro operite i očistite i od semenki i od kore. Kada ih tako fino očistite, stavite ih u jednu veliku činiju sa hladnom, svežom vodom, kako biste izbegli da dunje pocrne na vazduhu. Vadite ih iz činije i seckajte na kockice. Za to vreme u jednoj dubokoj šerpi ušpinujte šećer (1 kg dunja – 1 kg šećera). U zgusnut šećerni sirup koji ste skuvali sa 2 dcl vode, stavljate iseckane dunje i kuvate slatko oko 10 minuta.

Zatim sipate 200 g iseckanih oraha i 2-3 limuna koja ste isekli na kolutove.

Kuvate još malo i skidate penu sa površine.

Kada slatko bude gotovo, prekrijete šerpu mokrom pamučnom krpom i pustite da se hladi cele noći.

Sutradan sipate ovo preukusno slatko u tegle, zatvarate hermetičkim poklopcima i ređate tegle na polici u špajzu.

Slatko od rendanih dunja. Ovo slatko se sprema oko 2 sata i podrazumeva veću količinu dunja – 5 kg. Nabavićete i 3 kg šećera, litar i po vode i 200 g oraha (ko voli može i više).

Dunje morate prvo oprati i oljuštiti. Svaku oljuštenu dunju stavljate u veliku činiju sa hladnom vodom u kojoj ste rastvorili jednu kesicu limontusa ili ste nacedili limunov sok. Ovim postupkom ćete sprečiti da dunje potamne.

Zatim uzimate veliko rende i rendate dunje na krupno.

U šerpi kuvate vodu i šećer tako što intenzivno mešate dok se sav šećer ne rastopi i dok sirup ne provri, pa onda dodajete izrendane dunje. Kuvate slatko oko sat vremena na umerenoj temperaturi.

Sklonite šerpu sa vatre, a zatim dodajte krupno seckane orahe i sve lepo izmešajte.

U prethodno sterilisane staklene tegle sipajte gotovo slatko od dunja sa orasima, zatvorite i odložite na tamno i hladnije mesto. Trebalo bi da dobijete 6 tegli slatkoga.

Sulc od dunja – jedan starinski recept. Ovaj interesantan žele je sličan slatku, ali se pravi i od kora dunja, tako da ih ne morate bacati. Potrebno vam je nekoliko celih dunja i korice oljuštenih dunja, zatim šećer i limontus. Dve-tri oljuštene i očišćene dunje sa korom od dunja stavite u lonac, pa sve to nalijete vodom tako da ogrezne. Lonac stavite na ringlu i kuvajte nekih sat vremena tako da sve potpuno omekša.

Ove skuvane kore i dunje sada procedite kroz gazu ili gustu cediljku, pa na litar proceđenog soka dodajte 800 g šećera.

Novodobijenu mešavinu proceđenog soka i šećera kuvajte na umerenoj temperaturi sve dok ne počne da se steže, a pektin u dunjama i kori dunja će napraviti prirodan žele. Na samom kraju kuvanja možete dodati malo limontusa.

Ovaj sulc ima crvenkastu boju kada je gotov i sipa se u teglice, pa se kasnije koristi za kolače ili za mazanje na hleb.

Kitnikez od dunja (Quittenkäse ili sir od dunja). Ova poslastica se najviše priprema na severu naše zemlje, u Vojvodini. Postoje razni recepti, ali mi smo za vas izdvojili jedan starinski dobar recept. Potrebno vam je kilo dunja, oko 900 g šećera, limunov sok i 1 kašika ulja.

Dunje očistite i pomešate sa šećerom i limunom, pa ih obarite i propasirajte. Pasiranu smešu ponovo kuvajte, pa kada krene da postaje homogena masa, sipajte u kalupe ili u pleh i pospite seckanim orasima. Ovakav kitnikez se seče na kocke i tako jede.

Da bismo malo objasnili korak po korak ovaj recept, razložićemo ga na etape. U prvoj etapi je važno dobro očistiti i oprati dunje, ali ih ne treba ljuštiti. Dunje se zatim iseckaju na kockice i obare se u vrlo malo vode sa limunovim sokom.

U sledećoj etapi, barene dunje pasirate, a možete ih i umutiti uz pomoć štapnog miksera ili blendera. Propasirane dunje cedite kroz gustu cediljku, a zatim mešate sa šećerom i kuvate.

Treće etapa je samo kuvanje želea. Ovaj žele treba da bude potpuno gust, više nego džem.

Kada postignete gustinu, prelijete ga u kalupe koje ste prethodno podmazali uljem. Na kraju, po površini pospete orahe.

loading...
Loading...

Još zanimljivog sadržaja: