Baštenska jagoda ili jednostavno jagoda (Fragaria ananassa) je rasprostranjena hibridna vrsta iz roda Fragaria. Ona se kultiviše širom sveta radi prehrane i sekundarne obrade.
Plod jagode je naveliko cenjen zbog svoje karakteristične arome, divnog ukusa, svetle crvene boje, sočne teksture i slatkoće. Troši se u velikim količinama, bilo sveža ili obrađena u vidu sokova, pita, sladoleda, milkšejkova ili čokoladnih poslastica. Veštačke arome jagode su takođe korišćene u mnogim proizvodima kao što su sjaj za usne, bombone, ručni sanitarni preparati, parfemi, itd.
Baštenska jagoda je prvi put uzgajana u Bretanji, u Francuskoj, 1750. godine, ukrštanjem Fragaria virginiana-e iz istočnog dela severne Amerike i Fragaria chiloensis, koju je iz Čilea doneo Amedee-Francois Frezier 1714. godine. Kultivari baštenske jagode, zamenili su u komercijalnoj proizvodnji šumsku jagodu (Fragaria vesca), koja je prva vrsta jagoda koja se kultivisala početkom 17. veka.
Sa botaničke tačke gledišta, jagoda nije bobica. Ne spada u istu botaničku vrstu kao ostalo bobičasto voće.
U antičkoj rimskoj književnosti, plod jagode se spominje u vezi sa njenom medicinskom upotrebom. Francuzi su počeli da uzimaju jagode iz šume i sadili ih po svojim baštama, još u 14. veku. Šarl V, francuski kralj od 1364. do 1380. godine, imao je 1200 strukova u svom kraljevskom vrtu. U ranom 15. veku, zapadnoevropski monasi koristili su crteže divlje jagode za iluminaciju manuskripta. Jagoda se može naći u italijanskoj, flamanskoj i nemačkoj umetnosti, i u engleskim minijaturama. Cela biljka jagode koristila se za lečenje depresije.
Do 16. veka, reference o kultivaciji jagode postale su česte. Ljudi su počeli da je gaje i koriste zbog njenih lekovitih svojstava, a botaničari su počeli da daju imena različitim vrstama i sortama.
Jagode su i danas veoma popularne i korisne biljke, čiji plodovi lepo uspevaju u domaćim uslovima. Najbolje vreme za sadnju jeste kasno leto ili proleće.
Najpoznatije sorte kod nas su: Senga Precosa, Čačanska rana, Čačanska krupna, Pocahontas, Senga Gigana, Gorela, Hummi Grande, Belruby, Adria, itd.
Pored toga što se konzumiraju u svežem stanju, jagode se mogu zamrznuti, konzervirati, itd. Arome jagode su popularan dodatak mlečnim proizvodima, kao što su mleko sa ukusom jagode, sladoled od jagoda, milkšejk od jagoda, jogurt od jagoda i smuti od jagoda.
Jagode sa šlagom su popularni desert tokom britanskog teniskog turnira u Vimbldonu. U Švedskoj, jagode se tradicionalno služe na dan Sv. Jovana. U zavisnosti od oblasti, pite od jagoda su takođe popularne, a u Grčkoj se ušećerene jagode koje su potopljene u Metaksu (popularan grčki brendi), služe kao desert.
Ekstrakt pigmenta jagode se može koristiti kao prirodni indikator kiselosti/baznosti.
Hranljive vrednosti jagode i prednosti za zdravlje
Jedna porcija od 100 g jagoda sadrži oko 33 kalorije. Jagode su odličan izvor vitamina C, mangana i još nekih vitamina i minerala u manjim količinama. Jagode sadrže finu količinu esencijalnih nezasićenih masnih kiselina u ulju svojih semenki.
Konzumiranje jagoda doprinosi smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti, a fitohemikalije koje se u jagodama nalaze, imaju antiupalna i antikancerogena svojstva. Epidemiološke studije ukazuju na to da konzumacija jagoda ima veze sa smanjenim nivoom hipertenzije, inflamacije, kancera i smrti od srčanih oboljenja.
Jagode sadrže antocijanine, flavononoide, flavone i fenolske kiseline. Flavonoid karakterističan za jagodu je fisetin.
Jagode poboljšavaju negu očiju, pravilno funkcionisanje mozga, smanjivanje visokog krvnog pritiska, artrits, giht. Impresivni polifenoli i antioksidansi čine ih dobrim za poboljšanje imunološkog sistema, sprečavanje različitih vrsta karcinoma i smanjenje znakova prevremenog starenja.
Jagode su vrlo korisne u borbi protiv dijabetesa. One spadaju u hranu sa niskim glikemijskim indeksom i imaju visok nivo vlakana što pomaže u regulisanju nivoa šećera u krvi i održava ga stabilnim. Jagode su pametan izbor voćki za dijabetičare. Studije su pokazale da fisetin unapređuje preživljavanje neurona i poboljšava memoriju, zajedno sa prevencijom komplikacija u bubrezima i moždanim funkcijama kod dijabetičara.
Alergičnost na jagode
Neki ljudi dožive alergijske reakcije kada pojedu jagode. Najčešći oblik ove reakcije je oralni alergijski sindrom, ali može uključiti i dermatitis ili osip, dok se u najtežim slučajevima može pojaviti otežano disanje. Studije ukazuju na to da alergen može biti povezan sa proteinom koji se pojavljuje biosintezom crvenog antocijanina koji se dešava u periodu zrenja jagoda i koji se zove Fra a1.
Sorte jagoda čiji su plodovi bledi i koji nemaju Fra a1, mogu biti opcija za one ljude koji su alergični na jagode. Poznata veštačka sorta bez alergena je Sofar.
Domaći sok i sirup od jagoda – recepti i predlozi
Najbolje je jesti sveže ubrane jagode. Ukoliko ipak želite da sačuvate za zimu ovaj dar prirode kome pri branju morate da se poklonite, onda ćete među našim predlozima recepata pronaći neke od najboljih načina za pravljenje sokova, sirupa i napitaka.
Klasičan domaći sok (bez konzervansa). Za ovaj sok ćete nabaviti 3 kg jagoda, kupićete 3 kesice limuntusa i odvojiti od 600 do 800 g šećera. Prvo ćete jagode očistiti od peteljki i podrobno ćete ih oprati, pazeći da ih ne nagnječite previše. U veliku šerpu ćete sipati 2 litra vode, spustiti jagode u nju i kuvati na umerenoj temperaturi. Kada sadržaj provri, malo ćete smanjiti vatru i kuvati još nekih pola sata. Šerpu sklonite sa šporeta i štapnim mikserom umutite sadržaj. U ovako izblendirane jagode stavite šećer i limuntus i dolijte 3 l vode. Vratite šerpu na vatru i čekajte da provri. U prethodno sterilisane flaše sipajte vruć sok i zatvorite ih originalnim zatvaračima. Odložite flaše na tamno i hladno mesto.
Kašasti sok. Za ovaj gusti sok biće vam neophodno 5 kg jagoda i 600 g šećera. Isto kao i u prethodnom receptu, jagode morate oprati i očistiti od listića i peteljkica. Ovako očišćene sveže jagode izmiksujte u blenderu ili mikserom. Možete ih i ručno pasirati, ako nemate ove aparate. Sa strane pomešajte šećer i vodu i skuvajte sirup. Dok je šećerni sirup topao, nalijte ga u izmiksane jagode. Ovu mešavinu pokrijte i pustite da prenoći. Jagode će ispustiti svoj sok, pa će vam ujutru biti lako da ponovo propasirate mešavinu. Kada to uradite, ponovo stavljate šerpu na vatru i zagrejete kako biste vruć sok sipali u flaše. Ovako napunjene čiste stklene flaše pasterizujete na 75ºC (pola sata). Sve flaše stavite na jedno mesto i pokrijte debljom tkaninom. Neka se flaše prirodno ohlade, a potom ih prenesite u ostavu.
Sok od jagoda (bez kuvanja). Kada spremate ovaj sok, dovoljno će biti samo da prokuvate vodu. Nećete stajati uz šporet i mešati dok se jagode kuvaju! Dovoljno je samo da pripremite 3 kg jagoda, 3 kg šećera i 40 g vinske kiseline. Jagode dobro operete, očistite, a zatim ih izgnječite. Prokuvate vodu i kad se malo ohladi, stavljate vinsku kiselinu. Ovom mešavinom vinske kiseline i vode zalijete propasirane jagode i ostavite da prenoće. Sledećeg dana cedite jagode kroz gazu. U dobijeni isceđeni sok dodajete šećera u istoj razmeri koliko ima litara soka (1 l soka/1 kg šećera). Dobro promešate nekoliko puta dok se šećer ne rastopi, a zatim sipate u staklene boce i zatvorite.
Sirup od jagoda (za sok na rastvaranje). Ovaj sirup se pravi na veoma lak način. 3 kg jagoda operete, očistite i istuširate hladnom vodom, a zatim ih fino izgnječite. U izgnječene jagode dodajete 1 kg šećera i 7 kesica limuntusa, pa ostavljate da prespava 24 h. Drugog dana ćete smesu ispasirati kroz sterilnu gazu ili cediljku. U ovako dobijen sok nasipate preostalu količinu šećera i puštate da se šećer sam istopi. Povremeno možete promešati kako biste bili sigurni da se šećer ravnomerno rasporedio. Ovako dobijen sirup stavljate u boce koje smeštate u zamrzivač. Pošto je sirup potpuno prirodan, čim izvadite sirup iz zamrzivača, gledajte da ga popijete u roku od nekoliko dana da se ne bi ukvario. Sok možete praviti rastvarajući sirup sa vodom ili kiselom vodom. Sirup možete koristiti i za pravljenje krema od jagode ili nekog drugog napitka.
Zašto valja piti sok od jagoda?
Sok od jagoda je pun antioksidanasa. Jedan od primarnih antioksidanasa koji je prisutan u jagodama je elaginska kiselina za koju je poznato da štiti telo od slobodnih radikala koji oštećuju ćelije. Studije su otkrile da visoki nivoi vitamina C i voćnog pektina u ovom soku pomažu da se aktiviraju proteini u našem organizmu koji povećavaju unutrašnju proizvodnju antioksidanasa i pomažu u uklanjanju toksina iz ćelija.
Vitamin C, folati i elaginska kiselina prisutni u soku od jagoda, poznati su po tome što sprečavaju razvoj kancerogenih ćelija. Folati regulišu metilaciju gena, dok vitamin C i elaginska kiselina štite telo od raka koji promoviše slobodne radikale.
Ako ste veoma često bolesni, tretirajte sok od jagode kao svog najboljeg prijatelja. Visok sadržaj vitamina i antioksidanasa takođe promoviše imunitet i pomaže u zaštiti tela od infekcija.
Dodavanje ovog ukusnog soka u vašu svakodnevnu ishranu bi pomoglo promovisanju čvrstoće tkiva i povećanju procesa zalečenja oštećenih delova. Vitamin C podstiče proizvodnju kolagena, održava kožu mladom i zdravom, sprečava pucanje kože i slabljenje kostiju. Visok nivo mangana podržava proizvodnju kolagena i pomaže u zaceljivanju.
Sok od jagode bogat vitaminom C je odličan za vid. Redovan unos vitamina C pomaže u jačanju rožnjače i mrežnjače naših očiju, što zauzvrat pomaže u prevenciji problema poput slabog vida, kratkovidosti i katarakte.
Tokom trudnoće, neophodno je da telo ostane hidrirano, posebno kada buduće mame pate od jutarnje mučnine. Sok od jagoda ima veoma visok sadržaj vode koji pomaže telu da ostane hidrirano, a da ne bude preteško za stomak. Takođe sadrži rastvorljiva vlakna koja su dobra i za majku i za srce bebe. Sadržaj folata, kalijuma i magnezijuma obezbeđuje zdrav razvoj jakih kostiju i zuba.
Žudite za jagodom umočenom u čokoladni fil, ali se brinete zbog visokog nivoa šećera u krvi ili holesterola? Pa, pokušajte da je zamenite čašom soka od jagode. Ne samo da je sladak isto kao i bilo koji drugi desert, već je i bolji za vaše zdravlje jer sadrži manje šećera i manje ugljenih hidrata. Kalijum u njemu osigurava da vaš holesterol ostane stabilan, a srce zdravo.
