Domaći sok od višanja – lekovitost i recept

Prunus cerasus ili višnja je skrivenosemenica, isto kao i breskva, kajsija, šljiva ili badem. Sve ove drvenaste biljke spadaju u rod onih darova prirode čije plodove ljudi koriste za ishranu. Prirodno stanište višnje jeste jugozapadna Azija, kao i veći deo Evrope.

Kod nas je poznata regija oko sela Oblačina iz nišavskog okruga, u kome se neguje specifična sorta – oblačinska višnja.

Danas se višnja uzgaja na savremen način, po plantažama, i koristi se na raznorazne načine. Od nje se mogu napraviti brojni sekundarni proizvodi, ali se najviše upotrebljava za izradu sokova, sirupa, potom kompota, džemova, a najposle i rakije višnjevače.

Ljudi je zamrzavaju i čuvaju preko cele godine kako bi od nje pravili pite, sladolede ili druge poslastice.

Višnja je veoma bliska trešnji. Imena ove dve voćke su u engleskom jeziku veoma slična: sour cherry je višnja (gorka trešnja), dok je trešnja – cherry.

Za trešnju se zna da je preneta iz Male Azije u Evropu. Verovatno je višnja bila njen pratilac.

Smatra se da je višnja vrlo prilagodljiva i da se može snaći u većini ekoloških uslova. Iz ovog razloga je toliko rasprostranjena. Iz nekog razloga, ovo drvo, ali i njegove plodove, ne napadaju štetočine u velikoj meri, pa višnja vrlo lepo i obilno rađa.

Zbog toga se gaji i proizvodi u svim velikim i razvijenim državama širom sveta. Rusija je najveći proizvođač višnje, ali se i u Nemačoj, Francuskoj, SAD-u i Engleskoj takođe dosta pažnje obraća na njenu proizvodnju. Razlog tome je velika iskoristljivost u industrijskoj preradi.

Na primer, u 2014. godini, višnja se najviše proizvela u Turskoj, čak 445.5 tona!

loading...

Višnja će najbolje uspeti na padinama ili obroncima koji su okrenuti ka jugu i istoku. Njeni plodovi su tamnocrveni ili crveni, a ukus joj može biti kiselkasto-slatkastog ukusa. Stiže rano za berbu (već u junu) i kada se ubere, vrlo kratko ostaje sveža.

Smatra se da drvo višnje, u zimskom periodu, može da podnese i -35ºC, ali kada joj krene vegetacija, onda je osetljiva na mraz. Zemljište na kojoj raste višnja treba da bude duboko, propusno i toplo.

Najpoznatije sorte sadnica višnje kod nas su: Šumadinka, koja zri krajem juna, zatim Keleris 16, Hajmanova konzervna, Meteor, Erdi Botermo, Španska višnja, Keleris 14, Uj Fehirtes, Čačanski rubin i već pomenuta Oblačinska višnja. U susednoj Hrvatskoj se sadi Amarela, Brač, Sokoluša, Favorit, itd.

Maraska i liker Maraschino

Posebno važna sorta u Dalmaciji jeste maraska. Ova višnja je popularna još iz 16. veka, jer se zna da se već tada pravio poznati liker Maraschino. Višnja maraska se sadi u srednjoj i severnoj Dalmaciji, od Makarske do Zadra (zahvata deo Sinja, Imotskog, Benkovca i Drniša). Smatra se da poreklo sorte maraska leži u srednjoj Aziji, gde je rasla u divljim uslovima.

Ova sorta je izuzetne kakvoće. Koristi se u prehrambenoj industriji, za pravljenje sirupa bez alkohola, desertnih vina, ali i alkoholnih pića. Od nje se može pripremati kompot, žele, ali se može i aromatizovati čokolada.

Maraska trešnja je, u stvari, vrsta kisele Morello trešnje koja se uspešno kultiviše i u severnoj Italiji, Sloveniji, južnoj Mađarskoj i Bosni i Hercegovini. Postala je naturalizovana i u Severnoj Americi. Ime maraska dolazi od italijanske reči amarasca i amaro koje potiču od latinske reči amarus što znači gorko. Sortu je prvi put objavio Roberto de Visiani u Flora dalmatica, 1850. godine.

U poređenju sa drugim višnjama, plod maraske je mali, sa većim koncentratom antocijanina, zbog čega joj je boja tamnija. Njen gorki ukus i suva pulpa čine marasku idealnom za pravljenje finog likera. Po definiciji, pravi Maraschino liker treba da se pravi samo od ove sorte.

Upotreba višnje u kulinarstvu širom sveta

Drvo višnje je manje od trešnje (raste u visinu od 4 do 10 m). Postoji nekoliko varijeteta višnje: tamnocrvena morello i svetlocrvena amarello. Na zapadu je najpopularnija vrsta Montmorency zbog svoje upotrebe u kuhinjskim specijalitetima. Od nje se prave najbolje pite, deserti, itd.

Višnja se u različitim kulinarskim kulturama koristi na više načina. Na primer, osušene višnje se koriste za spravljanje supe, jela sa svinjetinom, kolača, torti i pita.

Za likere i napitke se koristi sirup od višnje. U Turskoj, Grčkoj, na Kipru i kod nas su višnje posebno cenjene jer se od njih pravi slatko (kuvanjem višanja i šećera).

U Turskoj se sirup višnje koristi za vişne şurubu. To je napitak koji se pravi razređivanjem sirupa ledeno hladnom vodom.

U Belgiji se višnja koristi za kriek lambic, jedne vrste prirodno fermentisanog piva sa ukusom višnje.

U Portugalu je veoma poznata Ginjinha ili jednostavno Ginja – portugalski liker napravljen od višanja (Morello) i alkohola sa šećerom i još nekim sastojcima. Ovaj liker se služi u malim čašicama (šotovima) sa plodom na dnu čaše. To je omiljeni liker mnogih Portugalaca i tipično piće u Lisabonu. Najpoznatija regija koja proizvodi ovaj liker sa zaštićenim poreklom je Ginja Serra de Estrela.

U Nemačkoj je najpoznatiji liker od višanja Kirschwasser. Ovaj liker nije sladak, a služi se hladan u veoma malim čašama i koristi kao aperitiv. U nekim krajevima Nemačke se ovaj napitak originalno služio nakon večere, kao digestiv.

Lekovitost ploda višnje i prednosti za zdravlje

Pored svog intenzivnog kiselkastog ukusa, višnja je odličan izvor hranljivih materija, minerala i vitamina. Ako pojedete punu šolju višanja (oko 150 g), unećete 0.161 mg bakra, 15.5 mg vitamina C, 99 µg vitamina A, 0.174 mg mangana, 2.5 g ukupnih dijetetskih vlakana, 0.5 mg gvožđa, 268 mg kalijuma i 0.068 mg vitamina B6.

Lepo je da se višnje zamrznu tokom leta kako biste ih koristili tokom zime. Neverovatna činjenica je da u zamrznutom stanju ne gube nijednu svoju hranljivu vrednost. One su napunjene jedinjenjima koja odbijaju zapaljenja, imaju antivirusna i antibakterijska svojstva, pomažu u održavanju pravilnog rada srca i bore se protiv raka. Dva od ovih jedinjenja su kvercetin i elaginska kiselina, koji pokazuju da inhibiraju rast tumora i ubijaju ćelije raka bez oštećenja zdravih ćelija. Možda i nije najvažnije, ali pored svih hranljivih materija koje nude, višnje imaju vrlo nizak nivo kalorija.

Prisustvo antocijanina u višnjama, više nego u bilo kom drugom voću, ne samo da daje višnjama živopisan pigment, već smanjuje upale, olakšava bol kod artritisa i može pomoći u smanjenju rizika od srčanog udara, moždanog udara i dijabetesa tipa 2.

Unošenje višanja u ishranu smanjuje nivo mokraćne kiseline u krvi, što pomaže u sprečavanju gihta. Zapravo, sok od višanja je odličan prirodni lek za bolove koje donosi giht. Sok od višanja je poznat i kao veoma dobar izvor melatonina, koji može pomoći u prevenciji raka dojke.

Kapacitet apsorpcije radikala kiseonika (ORAC) višanja se razlikuje u zavisnosti od načina pripreme. 100g koncentrata višnjevog soka sadrži 12.800 ORAC, dok zamrznute višnje sadrže 2000. Zapravo, višnje se rangiraju kao 14. na listi prvih 50 namirnica koje sadrže antioksidanse.

Galska kiselina, kumarinska kiselina, kempferol i kvercetin su neka od jedinjenja koja se nalaze u višnjama. Istraživanja pokazuju da mogu pomoći u smanjenju bolova u mišićima nakon vežbanja, pa čak umanju i probleme sa nesanicom.

Sokovi i sirupi od višnje – recepti

Gusti sok (bez kuvanja i bez konzervansa). Ovaj sok će vas najviše podsetiti na bezbrižne dane detinjstva kada su mnogi ljudi koji su sada srednje generacije odrastali na domaćim sokovima koji su bili potpuno prirodni i zdravi. Ovaj recept ne zahteva stavljanje konzervansa, a jedini prašak koji su dodaje jeste limuntus. Da biste započeli pripremu, nabavite 3 kg višanja. Idealno bi bilo da višnje uzberete sami i to sa drveta za koje znate da nije trpelo velika zagađenja iz okoline. Višnje ćete oprati, očistiti od peteljki, a zatim ih posoliti sa 40g limuntusa. U posudu, u kojoj su višnje, ćete naliti 1.5 l vode, a potom ćete višnje izgnječiti, tako da odvojite koštice od mesnatog dela.

Ovako izgnječene višnje ostavljate da prenoće.

Sledećeg dana počinje ceđenje. Za ovaj deo postupka možete da koristite cediljku koja ima gustu mrežicu. Ako se desi da delić mesa višnje propadne kroz cediljku nije strašno, zato što će to dati gustinu soku.

Kada višnje dobro iscedite, izmerite koliko ste soka dobili. Količina šećera se meri u odnosu na količinu proceđenog soka. Koliko ima soka, toliko ćete staviti šećera.

Nakon stavljanja šećera, mešate smesu sve dok se šećer lepo ne istopi. Ovaj proces može trajati i čitavog dana, s tim što ćete, s vremena na vreme, prilaziti šerpi i mešati.

Kada se uverite da je sav šećer istopljen, možete sipati sok u flaše. Flaše moraju biti potpuno sterilisane i sa hermetičkim poklopcem. Čuvajte ih na hladnom mestu, a po otvaranju, gledajte da ih popijete u što kraćem roku.

Isti ovakav sok možete napraviti i od zamrznutih višanja. Izvadite ih prethodnog dana iz zamrzivača i ostavite da se odlede, a zatim primenite isti recept.

Sok od višanja (sa kuvanjem). Za ovaj recept će vam biti potrebno 10 kg višanja i 4 kg šećera. Recept podrazumeva kuvanje, pa obezbedite dovoljno veliku šerpu kako vam ne bi kipelo. Sveže višnje ćete lepo oprati, a potom očistiti i od koštica i od peteljki. Mnogo je lakše i brže kasnije pripremiti sok, ako su očišćene od koštica. To jeste zamoran posao, ali vredi. Očišćene višnje ćete ređati u velikoj šerpi, zajedno sa šećerom i sa malo limuntusa. Neka ovo ređanje ide slojevito, dok ne potrošite sastojke. Tako poređane sastojke ostavite da stoje cele noći u pokrivenoj šerpi. Dva ili tri puta možete promešati, kada vidite da se šećer polako topi.

Sutradan, šerpu stavljate na vatru i zagrevate sve dok ne provri. Normalno je da se prilikom kuvanja stvara pena. ovu penu ćete skidati pažljivo kašikom. Smanjite temperaturu i pustite da se krčka nekih 45 minuta.

Kada se završi ovaj deo procesa, pustite da se višnje malo prohlade, a zatim ceo sadržaj šerpe procedite kroz cediljku. Ono što ostane u cediljki možete dodatno propasirati kroz gazu. U ovako dobijen sok, nalijete vodu i zagrevate dok ponovo ne provri. Za to vreme pripremate flaše, tako što ih operete, osušite i zagrejete u rerni na 100ºC. Dok je sok vruć, sipate ga u vruće flaše i zatvarate. Sve flaše prekrijte prostirkom i pustite da se prirodno ohlade.

Domaći sirup od višanja (bakin recept). Za ovaj koncentrat, tj. sirup od soka višanja, biće vam potrebno 800 g šećera i 1 kg višanja. Pre početka pripreme, višnje ćete dobro oprati i očistiti od koštica. Izabraćete odgovarajući sud i u njega staviti očišćene višnje sa šećerom. Promešajte, a zatim pokrijte posudu velikom krpom i zavežite je sa obe strane. Ovako pripravljena smesa treba da stoji na suncu tri dana. Nakon ovog perioda ćete procediti smesu i propasirati je kroz gazu. Dobijeni sok ćete sipati u šerpu i kuvati na toploti umerene jačine. Prilikom kuvanja će se stvarati pena, koju ćete kašikom skidati. Kada se sok zgusne, sklonite šerpu sa šporeta i ostavite da se skroz prirodno ohladi. U staklene čiste flaše sipajte sok uz pomoć levka, pokrijte vrh celofanom, a zatim zatvorite zatvaračem flaše. Ovakav sirup se pije tako što se u čašu sipa željena količina, u zavisnosti od toga koliko sladak sok volite. Obično je srednja merka – dva prsta. U sirup nalijete hladnu običnu vodu, promešate i uživate u osvežavajućem ukusu. Sirup se može razblažiti i kiselom vodom.

Sirup od višanja (bez kuvanja). Za ovaj domaći sirup od višanja biće vam potrebno 3 kg šećera, 30 g limuntusa, 2 l vode i 3 kg višanja. Gledajte da plodovi budu potpuno zdravi, uklonite peteljke, a zatim dobro operite višnje.

Na dno velike šerpe stavite malo šećera, a zatim slojevito ređate višnje, limuntus i šećer. Kada stavite sve sastojke, videćete da ste potrošili samo 1.5 kg šećera. Ostatak čuvate za kasnije. Izmešajte sadržaj šerpe i ostavite da prenoći.

Sledećeg dana rukama gnječite smesu i na taj način odvajate meso od koštica. Potom sve to procedite i propasirajte kroz čistu sterilnu gazu. Sok koji ste dobili ceđenjem pomešate sa ostatkom šećera i dodate vodu. Mešate sadržinu dok se šećer ne istopi u potpunosti.

Ostavite da se slegne, pa ponovo promešate. Kada budete sigurni da su se svi kristali šećera rastvorili, sirup sipate u suve staklene flaše koje ste pre toga sterilisali. Trik za što duži rok trajanja soka jeste mazanje oboda grlića flaše alkoholom kako bi se sprečilo pojavljivanje bakterija. Celofanom prekrijete grlić i dobro zatvorite flaše. Neka sirup stoji u hladnoj i tamnoj prostoriji.

loading...
Loading...

Još zanimljivog sadržaja: