Načini na koje možete upotrebljavati i konzumirati grožđe su brojni, bilo da ćete jesti sveže crveno, zeleno ili ljubičasto zrno ili džem, slatko, sok od grožđa. Naravno, ne smemo zaboraviti vino!
Istorija ovog popularnog voća seže daleko u prošlost, u vreme od pre 8000 godina, kada se vinova loza kultivisala na Bliskom Istoku.
Grožđe se smatra bobicama, a 72 miliona tona ovih bobica se godišnje odgaji na celom svetu. Najveći deo uzgoja se troši na pravljenje vina.
Tekstura, ukus i raznovrsnost prerade učinili su grožđe jednom od najpopularnijih voćki širom sveta, a potencijalne zdravstvene koristi od konzumiranja grožđa su brojne jer ga povezuju sa prevencijom kancera, srčanih oboljenja, visokog krvnog pritiska i zatvora.
Potrošnja sveg voća i povrća povezana je sa smanjenim rizikom od srčanih bolesti, dijabetesa, karcinoma i drugih zdravstvenih stanja. Mnoge studije su pokazale da povećana potrošnja biljnih namirnica kao što je grožđe, smanjuje rizik od gojaznosti i ukupne smrtnosti ljudi.
Grožđe ima i neke posebne komponente koje ga čine bitnim za naše zdravlje, dajući mu status “super hrane”. Iako je potrebno više istraživanja pre nego što bilo koja od ovih koristi za zdravlje može biti konačna, grožđe je povezano sa smanjenjem rizika od sledećih zdravstvenih stanja.
Kancer. Grožđe sadrži moćne antioksidanse, poznate kao polifenoli, koji mogu usporiti ili sprečiti mnoge vrste karcinoma, uključujući ezofagealni, rak pluća, usta, ždrela, endometrijuma, pankreasa, prostate i debelog creva. Rezveratrol koji se nalazi u crvenom vinu, poznat po održavanju dobrog zdravlja srca je takođe vrsta polifenola koji se nalazi u kožici crvenog grožđa.
Srčana oboljenja. Flavonoid kvercetin je prirodno antiinflamatorno sredstvo koje smanjuje rizik od ateroskleroze i štiti od oštećenja izazvanih LDL holesterolom. Kvercetin može imati dodatni bonus protiv karcinoma, međutim, potrebno je više studija nad ljudima pre nego što se ovi rezultati mogu potrvrditi. Visok sadržaj polifenola u grožđu takođe mogu smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti tako što sprečava nastanak plaka i tako što snižava krvni pritisak putem antiinflamatornih mehanizama. Vlakna i kalijum u grožđu takođe podržavaju zdravlje srca. Povećanje unosa kalijuma uz smanjenje unosa natrijuma je najvažnija promena u ishrani koju osoba može učiniti kako bi smanjila rizik od kardiovaskularnih bolesti. Visok unos kalijuma povezan je sa smanjenjem rizika od moždanog udara i zaštitom od gubitka mišićne mase. Takođe, ovaj mineral čuva dobar sastav kostiju i smanjuje rizik od formiranja kamena u bubrezima.
Visok krvni pritisak. Kao što je već navedeno, kalijum pruža mnogo koristi našem organizmu. Mali unos kalijuma donosi veliki rizik od razvoja visokog krvnog pritiska. Zbog velike količine kalijuma grožđe se preporučuje onima sa visokim krvnim pritiskom zato što se na taj način poništavaju efekti natrijuma u organizmu.
Zatvor. Uzimanje hrane koja sadrži velike količine vode, kao što su grožđe, lubenice i dinje, mogu vam pomoći da održite hidriranost i da regulišete crevno pražnjenje. Grožđe sadrži vlakna koja su od suštinskog značaja za minimizaciju konstipacije.
Alergije. Zbog antiinflamatornih efekata kvercetina, konzumiranje grožđa može pomoći u ublažavanju simptoma alergija, uključujući curenje iz nosa, suzne oči i osip.
Dijabetička neuropatija i retinopatija. Nekoliko studija je pokazalo da rezveratrol može da zaštiti od dijabetičke neuropatije i retinopatije, stanja prouzrokovanih loše kontrolisanim dijabetesom, gde je pogođeno i vidno polje. Smatra se da bi rezveratrol mogao biti koristan i u lečenju Alchajmerove bolesti, valunga i promene raspoloženja u menopauzi, kao i u poboljšanju kontrole glukoze u krvi.
Nutritivni sastav grožđa
Prosečna porcija grožđa podrazumeva punu šaku grožđanih zrna. Jedna takva porcija sadrži 104 kalorije, 1.09 g proteina, 0.24 g masnoća, 1.4 g vlakana, 4.8 mg vitamina C, 10 mikrograma vitamina A, 288 mg kalijuma 0.54 mg gvožđa i 3 mikrograma folata.
Grožđe sadrži visok nivo vode i dobro je za hidrataciju. Ovakvo voće i povrće pruža veliku količinu esencijalnih hranljivih sastojaka, a malo kalorija.
Slatko od grožđa – recepti
Slatko od hamburg grožđa. Za ovaj domaći recept za slatko od grožđa nabavite 1 kg grožđa sorte hamburg, kilogram šećera, 1 limun, 100 ml vode i rozetlu. Možete staviti i malo vanile.
Od vode i šećera skuvajte šećerni sirup, ali ne previše gust.
U šećerni sirup dodajte grožđe koje ste prethodno očistili i oprali. Bilo bi dobro da dok skidate peteljke, skinete i koštice.
Neka se slatko kuva, a vi skidajte penu sa površine. Nije potrebno da mešate, kako ne biste usitnili grožđe, već protresite šerpu, s vremena na vreme.
Ako niste lepo očistili koštice iz zrna grožđa, one će se pojavljivati na površini uz ivicu šerpe, pa ih možete pokupiti.
Kada se slatko dovoljno zgusne, nasecite limun na kolutove i stavite u šerpu. Kuvajte slatko i dalje sve dok zahvaćena masa ne bude dovoljno konzistentna da se klizeći iz kutlače ne prekida mlaz.
Tada skinite šerpu sa šporeta i sipajte vruće slatko u sterilisane tegle. Zatvorite dobro i ostavite ih da se ohlade.
Slatko od belog grožđa. Nabavite 1 kg belog, poluzrelog grožđa, kako biste dobili slatko sa čvrstim bobicama. Očistite grožđe od peteljki, a zatim ga lepo operite.
U šerpu za kuvanje slatka stavite 1.25 kg šećera i 1 čašu vode, pa skuvajte sirup. Zatim dodajte oprano i očišćeno grožđe i kuvajte slatko. Nakon 20 minuta oljuštite limun, pa ga isecite na kolutove i dodajte u slatko.
Neka se slatko kuva dok se ne zgusne do željene gustine. Kada završite sa kuvanjem, uklonite penu i pokrijte šerpu čistom, navlaženom krpom. Neka slatko u šerpi odstoji celu noć, a sledećeg dana ga sipajte u suve sterilisane tegle.
Slatko od sultanija grožđa bez semenki. Sultanija grožđe je sitno grožđe koje je veoma pogodno za kuvanje slatkoga, jer ne sadrži semenke, a ima vrlo tananu kožicu, pa dobijete izvrsno slatko. Pri nabavci gledajte da izaberete ne skroz zrelo grožđe.
Potrebno vam je 1 kg grožđa sultanija, 1 limun 1 čaša vode i 1.250 g šećera.
Grožđe lepo operite očistite od peteljki i izdvojite zrna u zasebnu posudu. Nakon toga ponovo isperite, pa procedite kroz đerđiv.
U šerpu stavite šećer i vodu, pa kuvajte šećer dok se ne napravi fin sirup.
U skuvan sirup, stavite zrna grožđa i kuvajte sada slatko na umerenoj temperaturi. Pred kraj možete dodati oljušten limun koji ste isekli na kolutiće.
Kada se slatko zgusne, sklonite šerpu sa vatre, otklonite površinsku penu, pa prekrijte vlažnom tkaninom.
Sledećeg dana sledi presipanje u sterilisane staklene tegle.
Najbolje je teglice pokriti celofanom i dobro podvezati.
Slatko od oraha i grožđa. U ovo vojvođansko slatko možete staviti i crno i belo grožđe, samo gledajte da to budu sorte bez velikih semenki (Matilda, Sultana, Eva).
Nabavite 1 kg grožđa, isto toliko šećera, 150 g oraha, 150 ml vode i nekoliko kriški limuna.
Dobro operite i osčistite grožđe od peteljki, a zatim odvojite svako zrno, pa uklonite ona koja nisu kvalitetna.
U šerpu sipajte vodu i šećer, promešajte, rastopite šećer i skuvajte blagi sirup.
U to zatim dodajte grožđe, rastresite šerpu i kuvajte. Sve dok se ne zgusne slatko nemojte smanjivati temperaturu, neka bude ujednačeno umerena.
Na površini će se pojaviti pena, koju ćete skinuti uz pomoć kašike.
Na samom kraju se dodaju limun i orasi.
Sa limunom i orasima se slatko kuva još desetak minuta.
Pre nego što odlučite da sipate slatko u tegle, staklene tegle zagrejte u rerni na 80 stepeni.
Možete sipati vrelo slatko u vruće tegle, a možete i sačekati da se malo prohladi.
Na kraju dobro zatvorite celofanom, a zatim i originalnim poklopcima.
