Dinje mogu da ponude mnogo više nego što to ljudi obično misle. One nisu samo hladna, letnja poslastica.
Postoje različite sorte dinja na tržištu, ali su one, u osnovi, sočni plodovi iz porodice Cucurbitaceae, u kojoj se nalaze i tikvice, krastavci, tikve. Iako su, botanički gledano, dinje voćke, one se često upotrebljavaju u kulinarstvu kao povrće.
Dinje se uglavnom jedu sveže kao neka vrsta deserta zbog svog jedinstvenog slatkog ukusa. Imaju čvrstu koru i vodenasto jezgro (meso) sa semenkama u sredini jezgra. Zapravo 95% ovog voća čini voda.
Dinje se beru od aprila do avgusta, u zavisnosti od podneblja na kome se gaje.
Zdravstvene prednosti konzumacije dinje
Pored svog rashlađujućeg i umirujućeg efekta, dinje su jedan prirodni hranljivi “punč” koji sa sobom nosi brojne prednosti po zdravlje čoveka.
Antikancerogena svojstva. Visok sadržaj karotenoida u dinji može sprečiti kancer i smanjiti rizik od karcinoma pluća. Redovna potrošnja ovog voća je efikasna u sprečavanju i ubijanju ćelija raka koje napadaju telo. Uključite dinje u vašu ishranu kako biste sprečili ovu smrtonosnu bolest.
Protiv srčanih bolesti. Antikoagulant koji se naziva adenozin prisutan je u dinjama. On može zaustaviti zgrušavanje krvi i stvaranje krvnih ugrušaka koji izazivaju moždani udar i srčana oboljenja. Dinje smanjuju rizik od srčanih oboljenja tako što nivelišu krv u organizmu.
Pomaže kod bubrežnih oboljenja. Odlična dijuretička svojstva dinje korisna su za lečenje bolesti bubrega. Kombinacija dinje i limuna je efikasna u lečenju gihta. Redovna konzumacija dinje svakog jutra pomaže u održavanju zdravlja bubrega.
Pomaže kod probave. Ako imate probavne probleme, možete pokušati da jedete dinje kako bi olakšali probleme u digestivnom traktu. Visok sadržaj vode u dinjama je odličan za varenje, pomaže u pokretanju defekacije, dok sadržaj mineralnih materija eliminiše kiselinu koja često uzrokuje poteškoće u varenju, naročito u želucu.
Pokretač energije. Veliki broj različitih sorta dinje sadrži B vitamine koji čine osnovu za pokretanje energije u vašem telu. Vitamini B su neophodni za obradu šećera i ugljenih hidrata.
Pomaže kod gubitka kilograma. Kao i većina drugog voća, dinje su idealne za gubitak težine. Ovi plodovi sadrže nizak nivo natrijuma, holesterola i kalorija. Visok procenat vode vam pomaže da duže ostanete siti, dok prirodna slatkoća ograničava vaše potrebe za visokokaloričnim slatkišima. Jedna porcija dinje ima samo 48 kalorija.
Održava kožu zdravom i svežom. Jedna od neverovatnih prednosti dinje je to što sadrži kolagen koji održava integritet ćelijske strukture u svim vezivnim tkivima, uključujući i kožu. Takođe, ubrzava zarastanje rana i održava čistoću kože. Redovna konzumacija dinje je korisna za one koji imaju grubu i suvu kožu.
Protiv starenja kože. Dinje sadrže vitamine A, B i C, pa obezbeđuju neophodne sastojke koji pomažu u borbi protiv starenja kože.
Slatko od dinja – poslastica za zimske dane
Postoji nekoliko prisutnih vrsta dinje, ali za slatko je najbolje koristiti tzv. cerovaču.
Za ovaj recept će vam biti potrebna jedna dinja srednje veličine, krečna voda, šećer, 2 limuna i 2 vanilin šećera.
Dinju ćete oljuštiti i očistiti od semenki. Potom ćete je iseći na kockice. Neka kockice budu veličine rahat-lokuma. Na jedan kilogram dinje ide jedan kilogram šećera, tako da bi najbolje bilo da izmerite količinu očišćene dinje, pa da prema tome odredite količinu šećera koju morate staviti.
Pre nego što krenete sa kuvanjem slatka, rastopićete kreč u vodi i ostaviti da se slegne. Kreč se, nakon što slegne, procedi, a zatim se u bistru vodu stave dinje. U ovakvoj bistroj krečnoj vodi, dinje stoje pola sata.
Nakon toga, dinje procedite i operete više puta.
Oprane dinje iscedite, pa ih prelijete svežom, hladnom vodom. U to dodate isceđen sok limuna i pustite da se dinje prokuvaju. Dovoljno je samo pet minuta ključanja.
Ovako prokuvane dinje iscedite i nanovo prelijete svežom vodom. U ovu mešavinu stavljate 2 kašike šećera, jedan vanilin šećer, opet vraćate na ringlu i kuvate dok ponovo ne provri.
Sklonite šerpu sa ringle, pokrijete i ostavite do sledećeg dana.
Narednog dana, procedite dinje, a zatim pravite sirup za slatko. Sirup se pravi tako što se jedan kilogram šećera pomeša sa dve čaše vode i kuva se dok se masa ne zgusne. Kada se sirup zgusne, dodajte isceđene dinje.
Iako su dinje već skuvane, one će i dalje ispuštati sok, zbog velie količine vode koju sadrže. Slatko ćete kuvati duže nego što ste inače navikli sa drugim voćem.
Na samom kraju kuvanja, ponovo ćete dodati vanilin šećer i jedan limun koji ste iseckali na kolutove. Kuvajte još malo, a zatim isprobajte gustinu. Zahvatite kašikom slatko i pustite da se prosipa. Kada vidite da je gustina zadovoljavajuća, sklonite sa ringle, skinite penu sa površine i pokrijte šerpu (vlažnom krpom).
Skuvano slatko treba da prenoći.
Sledećeg dana, ohlađeno slatko sipajte u sterilisane teglice (suve). Zatvorite hermetički i odložite na mračno i suvo mesto.
