Kako napraviti domaći prirodni sapun?

Koža je najveći ljudski organ. Ona je u obavezi da izvrši mnogo raznih zadataka, da bi naš organizam pravilno funkcionisao: održavanje unutrašnje temperature, čuvanje energije, zaštita organizma od štetnih bakterija i hemikalija, itd. U njoj se nalaze slojevi ćelija, nervni završeci, žlezde. Ako vodimo računa o tome šta ćemo pojesti i popiti, ako znamo šta nikako ne smemo uneti u organizam da bismo ostali zdravi i da ne bismo oštetili unutrašnje organe, zašto onda takav isti odnos nemamo i prema našem najvećem organu?

Koža upija sve sa čim dođe u direktni ili indirektni kontakt. Kroz funkcije ćelija i provodnika, ti sastojci koje je koža primila, dolaze do naše krvi i unutrašnjih organa. Izuzetno je važno na koji način tretiramo kožu, a naročito čime je peremo, mažemo i oblažemo. Sve ono što smo utrljali u nju, ona će upiti i dalje sprovesti.

Zanimljiva kratka istorija sapuna

Osnovno sredstvo za higijenu već hiljadama godina je sapun.

Postoje podaci koji kažu da su na prostoru nekadašnjeg vavilonskog carstva iskopane zemljane posude na kojima je pisalo – masnoće se kuvaju sa pepelom! Izgleda da su ljudi pravili sapune 2800 godina pre nove ere!

Drugi podatak, koji navodi na zaključak da su se sapuni pravili uz pomoć pepela je takođe interesantan. Naime, prema jednoj rimskoj legendi, na planini Sapo je postojao žrtvenik. Tamo su spaljivane životinje, kao znak zahvalnosti bogovima. Masnoće spaljenih životinja je ispirala kiša i zajedno sa preostalim pepelom odnosila u obližnju reku. Žene koje su na toj reci prale svoje tkanine primetile su da je njihovo rublje čistije i bolje oprano. (Planina Sapo je postala ime za proizvod bez koga danas ne možemo da zamislimo život.)

Sada već možemo doći do logičnog zaključka, da su prvi sapuni nastali reakcijom između masnoće i baze. Baze su, rečeno hemijskim rečnikom, suprotnost kiselinama. U ovom slučaju baze je predstavljao pepeo u kombinaciji sa vodom.

Masnoće ne moraju obavezno biti životinjske. Umesto njih, mogu biti biljne.

Reagovanjem masnoća i baze nastaju alkalne soli masnih kiselina, drugim rečima, nastaje – sapun.

Kakvi su sapuni koje svakodnevno koristimo?

Sapuni koje kupujemo u prodavnicama, parfimerijama, radnjama za kućnu hemiju, itd. ili tzv. industrijski sapuni su hemijska jedinjenja raznih deterdženata, u koja se dodaju veštački (sintetički) aditivi, vrlo često i fosfati (zabranjeni u SAD-u i ograničene upotrebe u EU). Ovako napravljeni sapuni predstavljaju veliku opasnost za našu kožu jer su veoma agresivni i uspevaju da razgrade sve prirodne masnoće naše kože nakon dugotrajne upotrebe.

loading...

Sigurno ste i sami primetili da vam je koža nakon korišćenja sapuna uglavnom suva, da vas pecka, svrbi i da se peruta. Onda se kao lek protiv toga kupuju razni losioni i mleka za telo, koji bi trebalo kožu da navlaže i nahrane, a i oni su puni hemijskih aditiva, konzervanasa, parabena…i tako u krug, da bi se ispunila svrha potrošačkog društva.

Domaći prirodni sapuni

Nadamo se da je jasno da tome treba stati na put. Nemojte kupovati industrijske sapune i davati novac za degradiranje sopstvenog zdravlja. Okrenite se alternativnim rešenjima i počnite da koristite prirodne, domaće, ručno izrađene sapune.

Domaći prirodni sapuni u sebi obično sadrže biljna ulja (maslinovo, kokosovo, bademovo). Biljna ulja pružaju domaćim sapunima čvrstinu, a nama daruju hidrataciju kože, čiste je i stvaraju penušavost pri korišćenju. Ova zdrava ulja ostaju na koži i nakon ispiranja vodom, pa obezbeđuju dodatnu prehranu i regeneraciju.

Danas na tržištu postoji veliki broj malih domaćih radionica prirodnih sapuna. Na vama je samo da izaberete pouzdanog proizvođača, isprobate njegove proizvode, a onda utvrdite koji od njih vam najviše odgovara.

Ukoliko imate želju, možete i sami isprobati postupak pravljenja domaćeg sapuna. Mi ćemo vam opisati redosled koraka u procesu pravljenja i uputiti vas u izvesne mere predostrožnosti koje su kod ovog načina pravljenja sapuna neophodne.

Kako napraviti sapun?

Osnovni sastojci za izradu sapuna su:

  • ulja ili masnoće (biljne ili životinjske)
  • baza (NaOH, tj. natrijum-hidroksid ili kaustična soda, živa soda)
  • destilovana voda
  • eterično ulje za miris
  • boja (po želji)

Hemijski proces ovih sastojaka dovodi do saponifikacije. Osim sapuna, pri ovoj reakciji nastaje i glicerin. Glicerin je cenjeni sastojak i koristan je u kozmetičkoj, prehrambenoj, farmaceutskoj industriji. Kada se izrađuju industrijski sapuni, glicerin se izvlači i od njega se dalje pravi čist glicerinski sapun ili se taj glicerin koristi u druge svrhe.

Kada pravimo domaći sapun, ne vadimo glicerin, već on ostaje u našem sapunu, pa je kao takav, naš sapun još kvalitetniji – ima blagotvoran uticaj na kožu.

Kada su u pitanju merenja hemijskog tipa, potrebno je znati saponifikacijski faktor (SAP) svake vrste masnoće koju koristimo, a onda se na osnovu toga određuje tačna količina natrijum-hidroksida koji treba da se doda. Zahvaljujući tačnom izračunavanju, ne može se desiti da u saponu ostane NaOH, već svi njegovi molekuli odreaguju.

Ulja ili masnoće

Ulja predstavljaju osnovu sapuna. Svako ulje ponaosob ima svoja specifična svojstva, svoj sastav, pa se shodno tome i koristi. Saponifikacijski faktor ulja (SAP) je brojka koja će nam reći koliki procenat natrijum-hidroksida nam je potreban da bi došlo do saponifikacije. Vrednost faktora ćemo pronaći na odličnim sajtovima na internetu, gde postoje tačne tabele izračunavanja.

Koje ulje koristiti?

Na ovo pitanje morate sami odgovoriti kada budete pročitali sastav pojedinačnih vrsta ulja i kada se budete odlučili koje vam je najpotrebnije, tj. čija svojstva vam se čine najkorisnijim. Treba probati više različitih ulja, jer je svako dobro na svoj način. Razlikuju se po cenama i po dostupnosti u našim uslovima, ali u današnje vreme je moguće doći do, gotovo, svih vrsta.

Maslinovo ulje se odavno koristi pri izradi sapuna. To je ulje bogato antioksidansima, vitaminima; lekovito je za razne probleme; mogu ga koristiti ljudi svih uzrasta jer je hranljivo, deluje protivupalno. Maslinovo ulje je odlično za lečenje psorijaze i svih ostalih problema sa kožom (dermatitisa). Ako koristite maslinovo ulje, znajte da će biti potrebno više vremena da se sapun stvrdne. Takođe, maslinovo ulje ne peni, pa možete dodati i neka druga ulja ukoliko želite penu.

Palmino ulje je jeftinije, a sadrži prirodni glicerin, vitamin E, beta karoten, itd. Njegovom upotrebom dobijate tvrd sapun za kraće vreme nego što je to slučaj sa maslinovim, takođe lepo čisti, ali je pametno mešati ga sa još nekim uljem, radi povećanja hranljivih svojstava.

Kokosovo ulje ili kokosova mast (devičansko hladno ceđeno) ima fantastično antibakterijsko dejstvo. Deluje protivupalno i regenerativno, ima minerale, cink, gvožđe. Ovo ulje je možda malo skuplje, ali je svakako odlično upotrebiti ga, ako želite kvalitet. (Kokosovo ulje se na temperaturi ispod 23ºC stvrdne i bude isto kao mast.)

Ulje avokada hidrira i neguje kožu, povećava stvaranje kolagena, sadrži vitamine A, D, E, lecitin, itd. Zbog svih ovih hranljivih sastojaka, vrlo je pogodan za pravljenje sapuna.

Bademovo ulje sadrži vitamine A, E, B1, B6 i često se koristi za negu lica, pa je zato pogodan za pravljenje sapuna za lice. Dobro neguje grubu, suvu i osetljivu kožu.

Ovo su najčešće korišćena ulja. Pored njih možemo navesti i jojobino ulje, ulje kikirikija, susamovo ulje, ricinusovo ulje, sojino ulje, itd.

Nekada popularan sapun od svinjske masti i danas može da se napravi, ali ga preporučujemo za pranje veša.

Ako želite da dobijete tvrd sapun, onda je poželjno da nezasićene masnoće (poput kokosovog ulja, npr.) pomešate sa nekim rafinisanim uljem. Tada će imati i bolju reakciju sa bazom.

Natrijum-hidroksid (živa soda)

Ovo je veoma opasna baza! Ona nagriza, otrovna je i morate biti veoma oprezni pri njenom korišćenju!  Izaziva opekotine, trajne ožiljke, nadražuje pluća i oči. Nabavljate je u granulama ili listićima. Kada se rastvara u vodi oslobađa toplotu do 95ºC. Vodite računa koje ćete posuđe koristiti, jer nagriza staklo i reaguje sa aluminijumom.

Pametno je koristiti posuđe od inoxa (nerđajućeg čelika) ili plastike otporne na velike temperature.

Iz prostora gde pravite sapune udaljite životinje, decu, sklonite hranu. Neka sve bude čisto i uredno.

Pribor za mešanje može biti takođe od nerđajućeg čelika, potom drveta ili kuvane plastike. Ovaj pribor ne upotrebljavajte u druge svrhe.

Nabavite zaštitne naočare (kao maska za ronjenje da biste bili zaštićeni sa svih strana). Obične naočare nisu dovoljna zaštita.

Navucite gumene rukavice.

Obucite se u radnu odeću sa dugim rukavima i dugim nogavicama. Obuća takođe treba da bude zatvorena.

Kako se rukuje sa natrijum-hidroksidom?

Nikada nemojte sipati vodu u živu sodu, već obrnuto! Dakle sodu dodajete u vodu.

Pre nego što stavite granulice sode u vodu, udahnite, sipajte, promešajte, a zatim se udaljite. Prilazite povremeno da promešate, ali opet zadržite dah.

Neka posuda u kojoj mešate bude dovoljno duboka.

Kada, nakon završetka ovog dela procesa budete mešali ulja sa rastvorom vode i natrijum-hidroksida, gledajte da ovaj rastvor ulivate u ulja, a ne obrnuto.

Uvek pored sebe držite bocu sirćeta, jer ono neutrališe rastvor NaOH.

Kada kupujete sodu za pravljenje sapuna, birajte čisti NaOH (98-99%). Nemojte koristiti sredstva na bazi NaOH, poput sredstava za otpušavanje sanitarnih delova.

Voda

Nemojte koristiti vodu sa česme jer je isuviše tvrda, kupite destilovanu vodu! Pre mešanja sa NaOH ohladite vodu u frižideru, jer će u kontaktu sa sodom biti manje intenzivna reakcija.

Kada želite da napravite sapun od kozijeg mleka, onda umesto vode stavljate kozije mleko. Takođe, umesto vode se mogu koristiti i druge tečnosti: čaj, prirodni sokovi.

Koraci (hladni postupak)

  • Pre pristupa izradi sapuna, pripremite kalup. On može biti drven ili silikonski. Ako koristite drveni kalup, obložite ga pek papirom.
  • Zatim izmerite potrebnu količinu destilovane vode.
  • Sledeći korak je merenje potrebne količine sode.
  • Dodajte sodu u vodu, lagano promešajte, odmaknite se, pa opet priđite i promešajte, sve dok se potpuno ne rastopi i rastvori.
  • Izmerite ulja, a zatim ih zagrejte. Pomoću termometra izmerite temperaturu ulja, a potom i rastvora sode. Kada su ove dve temperature približno jednake, polako dodajete rastvor sode u ulja i mešate. Ulja možete mešati štapnim mikserom. Lagano, sa povremenim isključivanjem miksera, sve dok masa ne promeni boju i postane gusta kao neki retki puding.
  • Kada smesa počne da se lepi za mikser vreme je da je sipate u kalup. Poravnate, poklopite, a zatim umotate kalup u peškir.
  • Ostavite da odstoji 24h.
  • Sledećeg dana vadite sapun, režete ga na komade i ostavljate da se suši.
  • Da bi sapun sazreo treba prođe od 3 do 6 nedelja. Na kraju možete testirati sapun uz pomoć ph listića.

Kako izračunati količinu sastojaka za sapun?

Na sreću, internet je pun podataka o razmerama korišćenih sastojaka pri izradi sapuna. Kada znamo koliki saponifikacijski faktor ima određena masnoća (ulje), tada možemo izračunati koja je količina sastojaka koje treba pripremiti. Postoje on-line kalkulatori uz pomoć kojih na jednostavan način dolazite do rešenja i tačnih podataka. Vodite računa da kalkulator podesite na grame, a ne na neke druge, nama nepoznate, jedinice. Takođe, izaberite da li želite tečni ili čvrst sapun, pa za ovaj poslednji birate opciju “solid”.

Na primer, 1l maslinovog ulja ima saponifikacijski faktor 0,134. Dakle, potrebno nam je 134g sode. Od ove gramaže uvek oduzmite desetak grama, kako ne biste dobili sapun koji je isuviše mastan. Količina vode je 33% od 1l ulja (1000 g ulja), a to je 330 g vode.

Ovakav (hladni) postupak pravljenja sapuna ima jednu manu. NaOH utiče na efekte organskih satojaka. Isto tako, nakon zrenja sapun dobija svoj definitivni čvrsti oblik, pa u njega ne možete dodati, recimo, ovsene ljuspice ili komadiće lavandine biljke.

Drugi postupak jeste topli postupak i podrazumeva dugo kuvanje. Mešavinu rastvora natrijum-hidroksida i ulja ćete zagrevati sve do trenutka dok se NaOH potpuno ne izgubi. Kada se to dogodi, ohladite smesu, a zatim je dodatno obogatite po želji.

Ako želite potpuno prirodni sapun, onda umesto sode možete koristiti gotovu glicerinsku bazu koju nabavljate u bolje snabdevenim biljnim apotekama.

Prirodni sapun od lavande i glicerinske baze

Suvo cveće lavande (6 kašika) polijte sa jednom šoljom ključale vode i ostavite da se biljka opusti. Na šporetu otopite 3 šolje glicerinske baze.

Izmešajte ove dve smese dok se potpuno ne sjedine i dodajte 15 kapi eteričnog ulja lavande. Kada se smesa potpuno sjedini sipajte je u kalupe po želji i ostavite da se ohladi. Kalupi mogu biti u raznim zanimljivim oblicima, a možete iskoristiti silikonske modle za kolače.

loading...
Loading...

Još zanimljivog sadržaja: