Kontroverzna MMR vakcina, koja u poslednje vreme izaziva brojne debate u javnosti i uliva strah mnogim roditeljima koji brinu o zdravlju svoje dece, ali nemaju dovoljno relevantnog znanja kako bi razumeli delovanje takve preventive, zapravo je dobrodošla i od strane lekara preporučena metoda zaštite od opasnih bolesti. MMR vakcina je kombinovana trostruka vakcina koja u sebi sadrži tri osnovne komponente, odnosno tri podvakcine; u pitanju je ‘miks’ zaštite od tri potencijalno veoma rizične bolesti: malih boginja, zauški i rubeole.
Naziv MMR se upravo odnosi na ove elemente, odnosno Morbilli, Mumps i Rubella. Prema različitim zvaničnim kalendarima imunizacije, deca treba da se vakcinišu tokom druge godine starosti, odnosno posle prvog rođendana, mada se u pojedinim državama ova vakcina daje kasnije.
U nekim zemljama, MMR vakcina je obavezan preduslov za polazak deteta u školu. Nije neophodno i striktno da se dete vakciniše odmah nakon napunjenih godinu dana, no nije potrebno ni odlagati vakcinaciju.
Takođe, ono što je veoma važno znati jeste to da nije kasno ni da se dete vakciniše u kasnijem periodu, recimo, nakon tri godine; razlog za to je što tokom ranog rasta imuni sistem prirodno jača, te ima i adekvatniji odgovor na vakcinaciju i dobro se imunizuje kada je primi. To vas može navesti na pretpostavku da bi onda bolja opcija bila kasnija imunizacija, no, rano vakcinisanje se obavlja kako bi se sprečio rizik od oboljevanja pre imunizacije na pomenute tri bolesti. Takođe, ukoliko odrasla osoba nije primila MMR vakcinu, nije kasno da se vakciniše.
Čemu je namenjena MMR vakcina?
MMR vakcina štiti organizam od tri potencijalno veoma opasne bolesti, malih boginja, zauški i rubeole. Danas te bolesti nisu česte kao nekada, a glavni razlog za drastično smanjenje epidemija ovih zaraza je upravo uvođenje MMR vakcine, koja je od sedamdesetih godina prošlog veka postala sastavni element plana imunizacije skoro svih država sveta.
O efikasnosti vakcine u pogledu smanjena stope ovih bolesti i komplikacija njima izazvanih svedoče brojne detaljne studije, stručna istraživanja i statistički podaci.
Male boginje – Nekada su male boginje bile smrtonosna bolest, posebno opasna za malu decu krhkog zdravlja i slabog imuniteta. Ovo virusno oboljenje je oblik groznice sa osipom, karakterističnih simptoma. Počinje povišenom temperaturom, kašljem, curenjem nosa, često konjuktivitisom i crvenim, tačkastim osipom koji počinje da se javlja na licu i širi se po ostatku tela. Ukoliko virus zahvati pluća, može izazvati ozbiljne komplikacije. Kod starije dece može dovesti i do encefalitisa, zapaljenja mozga, koje dovodi do napada i ozbiljnih oštećenja mozga.
Zauške – Zauške su virusno oboljenje koje izaziva oticanje žlezdi iza ušiju i obraza. Pre pojave MMR vakcine, ova bolest bila je glavni uzročnik opasnog oboljenja meningitisa, odnosno zapaljenja kičmene moždine i moždanog omotača. Takođe je često dovodilo do oštećenja sluha i gluvoće. Kod obolelih muškaraca, zauške su izazivale upalu testisa i dovodile do muške neplodnosti.
Rubeola – Rubeola je osipno virusno oboljenje koje počinje pojavom blagog crvenog osipa na licu, oticanjem žlezda iza ušiju i, u nekim slučajevima, blago povišenom temperaturom i oticanjem manjih zglobova. Većina dece se od ove bolesti lako oporavlja, bez dugotrajnih posledica. Rubeola je veoma opasna za trudnice; ukoliko se žena zarazi virusom tokom prvog trimestra trudnoće, postoji 20% verovatnoće da se dete rodi sa anomalijom poput slepila, gluvoće, srčane mane ili mentalne retardacije.
Sastav MMR vakcine
MMR vakcina se sastoji od tri osnovne komponente, pažljivo dozirane koncentracije tri pomenuta živa virusa. Sadrži male koncentracije dodatnih sastojaka, dok od alergena sadrži neomicin i proteine iz jaja. Studije pokazuju da MMR vakcina ima izrazito niski procenat alergijskih reakcija, a izaziva najčešće samo blage propratne efekte, poput blagog otoka i crvenila na mestu uboda, a može se javiti i blaga temperatura. Dešava se da se u periodu od oko dve nedelje od vakcinacije jave pojave poput temperature, oticanja limfnih žlezda na vratu, oticanje kapaka i blago crvenilo na koži.
Uglavnom se takve pojave ne registruju kao posledica vakcine i često se leče bez potrebe; pomenute nuspojave prolaze same od sebe, bez štetnih posledica.
MMR vakcina je do skoro bila predviđena kao samostalna vakcina i smatralo se da je nije moguće kombinovati sa drugim merama preventivne zaštite; ova pretpostavka je bila utemeljena na činjenici da sama MMR već sadrži tri različite vakcine u svom sastavu. Ipak, novije studije i napredak u medicinskom svetu doveli su do efikasnog hibrida.
U Sjedinjenim Američkim Državama je od pre nekoliko godina u sastav MMR dodata podvakcina protiv varičele, ovčjih boginja, što je značajno proširilo polje delovanja vakcine. Nova vakcina se zove MMRV, a njena prednost je to što se smanjuje ukupan broj predviđenih vakcinacija. Studije koje prate i ispituju delovanje nove vakcine pokazuju veoma pozitivne rezultate.
Ko (ne)može da primi MMR vakcinu?
MMR vakcina se obično daje u detinjstvu i praksa je da se vakcinacija obavlja dva puta. Revakcinacija je postupak revitalizacije imuniteta stečenog vakcinacijom i produženje njenog aktivnog dejstva, te spada u regularnu proceduru. Revakcina se daje u zavisnosti od perioda kada je obavljena vakcinacija, a različite države imaju i nešto drugačije protokole u pogledu kalendara imunizacije; obično se i revakcina obavlja pre kretanja u školu.
Napomena: Revakcinacija je važna za žensku decu, zbog mogućih posledica eventualne zaraze pomenutim virusima koje se mogu negativno odraziti na trudnoću i plod. Sa druge strane, to ne umanjuje značaj revakcinacije za mušku decu.
Uobičajena praksa je da dete primi vakcinu između dvanaestog i petnaestog meseca starosti, a revakcinu između četvrte i šeste godine života. Odrasle osobe takođe mogu da se vakcinišu, ukoliko nisu sigurne da li su primile vakcinu u mladosti ili odležale neku od pomenutih bolesti; pre 1971., MMR se davala iz tri puta, jer još uvek nije bio ustanovljen njen današnji oblik. Posavetujte se sa vašim lekarom ako ste rođeni nakon 1956. (osobe rođene pre toga se smatraju imunim, pošto je većina dece tada preležala ove bolseti), ukoliko radite u zdravstvenoj ustanovi, ako ste trudni ili planirate trudnoću.
MMR vakcinu ne treba da prime osobe koje su imale snažnu alergijsku reakciju prilikom prve vakcinacije, koje su alergične na neomicin i osobe oslabljenog imunog sistema usled primanja antikancerogene terapije, kortikosteroida ili lekova u terapiji AIDS-a. Trudnice i žene koje planiraju trudnoću u naredne četiri nedelje takođe ne bi trebalo da prime MMR, dok je za dojilje vakcina bezbedna.
REAKCIJA I POSLEDICE
Većina dece i odraslih koji su primili MMR prolazi bez ikakvih propratnih neželjenih efekata. U najvećem broju slučajeva gde su se nuspojave javile, one se ispoljavaju u vidu blage osetljivosti i crvenila na mestu uboda. Rizik od ozbiljnih posledica i smrti je ekstremno nizak; MMR vakcinacija je daleko bezbednija opcija nego oboljevanje od malih boginja, zauški i rubeole. U nastavku izlažemo neke od eventualnih komplikacija i njihovu učestalost.
- Groznica – 1 od 6 osoba;
- Blagi osip – 1 od 20 osoba;
- Oticanje žlezda iza ušiju – 1 od 75 osoba;
- Napad usled groznice – 1 u 3000 doza;
- Privremeni bol i ukrućenost zglobova – 1 u 4 osobe;
- Privremeni pad trombocita – 1 u 30 000 doza;
- Ozbiljna alergijska reakcija – Manje od 1 u milion slučajeva;
- Gluvoća, trajno oštećenje mozga, koma, učestali napadi – Izuzetno retko;
U slučaju da se jave znaci ozbiljne alergijske reakcije, neophodno je reagovati u najkraćem roku, pozvati hitnu pomoć ili potražiti najbližu osobu da pacijenta preveze u bolnicu. Neželjeni efekti se mogu ispoljiti u bilo kom obliku koji vam se čini uznemirujuć i brine vas.
Ozbiljna alergijska reakcija može uključivati izrazito visoku temperaturu, promene u ponašanju, oticanje lica i grla, teškoće u disanju, pojavu osipa, ubrzan srčani ritam, vrtoglavicu, zamućenje vida i slabost. Ovi simptomi se mogu javiti u rasponu od par minuta do par sati nakon vakcinacije. Ukoliko simptomi nisu toliko jaki, ali vas i dalje brinu, pozovite svog lekara.
MMR I AUTIZAM
Kontroverza o povezanosti MMR vakcine i autizma dovela je ovu veoma važnu preventivnu meru zdravstvene bezbednosti na izuzetno loš glas, zbog čega se mnogi roditelji ustručavaju od vakcinisanja svoje dece. Strah od autizma kao posledice MMR vakcine proširio se krajem devedesetih godina prošlog veka, ali je od tada studija u kojoj su ove pretpostavke iznesene diskreditovana na više osnova.
Hipoteza je ozbiljno uzeta na razmatranje od strane medicinskih stručnjaka, te je sproveden niz podrobnih studija koje su za cilj imale da potvrde ili negiraju njenu verodostojnost. Nijedna od studija nije pronašla nijedan čvrst osnov i vezu između MMR vakcine i autizma.
Pravi uzroci autizma su i danas misterija, ali u cilju diskreditovanja straha od MMR vakcine kao izazivača ovog poremećaja, naučnici su identifikovali simptome autizma kod dece pre nego što su vakcinisana. Neke od najnovijih studija pokazuju da se simptomi autizma mogu identifikovati in utero, mnogo ranije nego što je dete rođeno ili primi bilo kakvu vrstu vakcine. Svi dokazi veoma pouzdano svedoče u korist MMR vakcine i sugerišu da je mnogo efikasnije zaštiti dete na vreme od opasnih bolesti, nego rizikovati zbog neosnovanog straha.
Sumnja se da kontroverza oko MMR vakcine i autizma predstavlja zamršeno polje delovanja stranki koje se bore protiv vakcinacije, a čiji su motovi najverovatnije sasvim druge prirode od sušte borbe za zdravlje stanovništva. Zbog čega je konkreteno objavljena studija devedesetih godina, i to u prestižnom časopisu u Velikoj Britaniji, možemo da se pitamo; pomenuti list je posle ove kontroverze povukao i u potpunosti odbacio taj članak. No, strah još uvek nije potpuno zamro, a antivakcinacioni pokret rado koristi ovu podlogu kako bi širio različite informacije o potencijalno štetnom delovanju vakcina generalno. Sve to rezultira nestručnim informacijama, zbunjenim roditeljima i opstanku straha. Do danas je objavljeno do stotinu studija koje se sve slažu oko toga da ne postoji nijedan čvrst dokaz koji povezuje nastanak autizma sa MMR vakcinacijom.
Alarmantna situacija – Kako izveštava naš Zavod za javno zdravlje, u poslednjim decenijama, posebno u periodu u prethodnih šest godina, vlada primetno smanjena tendencija ka vakcinisanju dece. Vakcinacija predškolske dece je još uvek zakonski obavezna, no ispostavlja se da u našoj zemlji čak oko dve hiljade dece nije vakcinisano, i to sve iz straha koju antivakcinacioni pokreti ulivaju nedovoljno informisanim roditeljima. U poslednje dve godine je situacija najalarmantnija, ako se pogledaju podaci vezani za nekoliko velikih beogradskih opština, kao uzorak stanja.
Važnost MMR vakcinacije
Široke i sveobuhvatne studije o efektima i značaju MMR vakcine, te njenim eventualnim posledicama pokazale su da ova vakcina ne izaziva ozbiljne posledice, kao što je autizam.
Sa druge strane, predstavlja izuzetno važnu prevenciju opasnih bolesti. Oboljenja od kojih MMR štiti mogu da izazovu realne i ozbiljne posledice u kasnijem životu, ukoliko se dete od njih ne zaštiti. Male boginje mogu imati i smrtni ishod, dok zauške izazivaju ozbiljna oštećenja mozga, pobačaj, gluvoću i zapaljenje testisa kod muškaraca, a rubeola predstavlja veliki rizik za trudnice, jer izaziva ozbiljne poremećaje i anomalije kod još nerođenih beba.
