Šipak je plod jedne vrste ruže. Obično je crvene do narandžaste boje, ali se može naći i u tamnoljubičastoj, pa čak i crnoj boji u određenim vrstama.
Šipak se upotrebljava za biljne čajeve, džemove, želee, sirupe, pite, vina i marmelade. Šipak se može jesti i sirov.
Šipak se najčešće upotrebljava kao čaj, obično u mešavini sa hibiskusom, a poznato je i šipkovo ulje koje se izvlači iz semena.
Supa od šipka, zvana “nyponsoppa” je posebno popularna u Švedskoj.
U Mađarskoj i Rumuniji se pravi tradicionalni voćni brendi pálinka, dok je glavni sastojak slovenačke kokte – “pića naše i vaše mladosti”, upravo šipak.
Svež šipak ima puno vitamina C, pa se koristi da bi sprečio i lečio prehlade, grip i ostale zdravstvene probleme u kojima se oseća nedostatak vitamina C. Međutim, mnogo vitamina C biva uništeno tokom prerade, sušenja i skladištenja šipka. Zbog toga treba znati da mnogi proizvodi za zdravlje i ishranu koji se prodaju kao prirodni proizvodi sa šipkom su zapravo ojačani vitaminom C iz laboratorije.
Šipak se koristi za stomačne tegobe, uključujući stomačne grčeve, manjak želudačne kiseline, a sprečava i iritaciju želuca, kao i nastanak čira. On je odličan “tonik” za sve stomačne (crevne) bolesti.
Koristi se za dijareju, za konstipaciju, kamenje u žučnoj kesi i sve bolesti koje su vezane za žuč, potom za tegobe u donjem urinarnom traktu i bubrezima, za išijas, krvni pritisak, dijabetes, visok nivo holesterola, ali i za jačanje imuniteta, pojačanje cirkulacije i gašenje žeđi.
Smatra se da svež šipak može imati 60 puta više vitamina C nego jedna pomorandža. Šipak je vrlo cenjen zbog svoje medicinske upotrebe, naročito u narodnoj medicini, a za to su najbolje dve vrste šipka: Rosa gallica i Rosa canina. Ove dve vrste su domaće u Aziji, Severnoj Africi i Evropi.
Indijanci su koristili šipak za obloge kako bi lečili rane i teške ogrebotine. Ova obloga se pravi tako što se 4 supene kašike očišćenog šipka prelije ključalom vodom. Mešavina odstoji oko 10 minuta, a zatim se njome natopi čista gaza i direktno nanese na kožu.
Šipak preventivno deluje na kancer i druge hronične bolesti
Prema jednoj studiji, ekstrakt šipka smanjuje rast i migraciju ćelija raka dojke. U istraživanju, velike koncentracije ekstrakta šipka smanjile su migraciju ćelija raka dojke za čak 45%. Ovaj koncentrat je smanjio i rast kancerogenih ćelija u mozgu, jer se ćelije raka dojke tamo šire.
Prema jednoj španskoj studiji, šipak i njegove bioaktivne komponente mogu pomoći u osmišljavanju dijeta koje se preventivno sprovode radi sprečavanja kolorektalnog karcinoma. Šipak ima antiinflamatornu aktivnost, što doprinosi njegovim antikancerogenim svojstvima. Šipak sadrži fenole, askorbinsku kiselinu (vitamin C), beta-karotene, tanin i pektin. Sva ova jedinjenja pomažu u sprečavanju oksidativnog stresa koji dovodi do pojave kancera.
Nutritivni sadržaj 100 g šipka sadrži 162 kalorije, od toga 58 g vode, 1.60 g proteina, 0.34 g masti, 38.22 g ugljenih hidrata, 24.1 g vlakana i 2.58 g šećera.
Šipak je pun minerala: kalcijuma 169 mg, gvožđa 1.06 mg, magnezijuma 69 mg, fosfora 61 mg, kalijuma 429 mg.
U vitaminima prednjači totalna askorbinska kiselina, tj. vitamin C, koga ima 426 mg na 100 g. Tu su i tijamin, riboflavin, nijacin, vitamin B6 i vitamin E (alfa-tokoferol).
Domaći recepti sa šipkom
Pekmez od šipka. Za pripremu domaćeg pekmeza od šipka moraćete da nabavite presu, cediljku, gazu i rukavice, pored očišćenog šipka i šećera.
Čišćenje šipka je pomalo zamoran posao jer morate odstraniti crne kapice. Nakon toga ga dobro operete i prostrete veliku pamučnu tkaninu na kojoj ga sušite. Na prostirci može ostati nekoliko dana.
Kada fino omekša, šipak stavljate u lonac veće dubine, nalivate vodu i kuvate ga. Kada dodatno omekša od kuvanja, propuštate ga kroz presu i pasirate. Ono što ostane u presi možete još jednom skuvati, pa propasirati.
Sve što je prošlo kroz presu, dakle svu prikupljenu smesu, propuštate kroz gazu. Neka vam ruke budu zaštićene rukavicama kako biste se zaštitili od iglica koje se nalaze u šipku.
Proceđenu smesu kuvate, a kada ispari do pola, dodajete šećer.
Na 8 kg šipka, stavljamo 5 kg šećera.
Kuvanjem se smesa steže, a vi proveravate gustinu tako što odvadite malo na tanjirić, pa ohladite i vidite da li se dovoljno zgusnulo.
Pekmez morate neprestano mešati i ne smete dopustiti da zagori.
Gotov pekmez sipate u zagrejane tegle, a zatim tegle poređate u rernu koja je uključena na minimalnu temperaturu i pustite da se nahvata pokorica. Sledećeg dana zatvarate originalnim poklopcima.
Od ukupne količine sirovog šipka (8kg), trebalo bi da dobijete 14 litara proceđenog soka. Na ovih 14 litara stavljate 5 kg šećera.
Dobićete 10 kg pekmeza.
Džem od šipka. Za ovaj recept će vam biti potrebno 5 kg šipka i 1.5 kg šećera. Najbolje bi bilo da izaberete krupne plodove i da im odsečete peteljke, kao i one crne kapice, pa ih ostavite na par dana kako bi omekšali.
Posle nekoliko dana, potopite šipak u vodu i kuvajte. Kada se zrna šipka smekšaju, morate ih pasirati. Za pasiranje slobodno iskoristite presu kojom cedite paradajz, a koja u isto vreme čisti semenke. Dok pasirate, slobodno koristite tečnost u kojoj se šipak kuvao.
Za potrebe pasiranja može poslužiti i gusta gaza, pa čak i najlon čarape, s tim što proces pasiranja ponavljate 3 puta jer na taj način uklanjate dlačice iz šipka.
Krajnji produkt pasiranja mora biti u potpunosti očišćen od dlačica (iglica).
Za svaki dobijeni litar pasirane smese koristite 300 g šećera. Naravno, ukoliko volite slađi džem, dodajte još.
U velikoj, plitkoj šerpi kuvate ovu smesu sa malo tečnosti. Mešajte neprestano i proveravajte gustinu džema tako što ćete odvaditi i prohladiti.
Kada budete zadovoljni gustinom, sipate vreo džem u zagrejane staklene tegle i puštate da se ohladi.
Rose Hip Jam (američki džem od šipka). Potrebni sastojci: 250 g potpuno očišćenog šipka, 2 puta po 85 g vode, 3 kašike soka od limuna, pola kilograma šećera i 1 pakovanje pektina u prahu.
Stavite očišćen šipak, vodu (85 g) i sok od limuna u blender. Blendirajte oko 15 sekundi dok smesa ne postane glatka. Dok blender radi, dodajte šećer, a zatim blendirajte još 30 sekundi kako bi se šećer rastvorio.
Pektin pomešajte sa drugih 85 g vode i prokuvajte do tačke ključanja. Kada proključa, dodajte u smesu koju ste napravili od šipka, pa ponovo izblendirajte.
Sipajte džem u male tegle i čuvajte ga u frižideru.
Marmelada od šipka. 1 kg potpuno očišćenih plodova šipka stavite u šerpu i nalijte vodom tako da voda pokrije plodove. Kuvajte na jakoj toploti i dodajte vodu svaki put kad ispari. Slobodno kuvajte 3 sata, a onda ostavite da prenoće u vodi. Sledećeg dana stavite ponovo na ringlu i zagrejete sve dok ne provri, pa sklonite.
Celu smesu procedite kroz sito, a onda izgnječite plodove kroz sito. Ovo gnječenje i ceđenje možete ponoviti nekoliko puta. Vraćajte otpad i cedite ponovo.
Svu čistu tečnost koju dobijete (a to bi trebalo da bude oko 1800 ml) pomešajte sa šećerom (1 kg) i kuvajte na intenzivnoj temperaturi. Moraćete stalno da mešate i to nekih 45 minuta.
Staklene tegle prethodno sterilišite u rerni koju ste zagrejali na 100 stepeni, pa vruću marmeladu sipajte u vruće tegle.
Ponovo stavite tegle sa marmeladom u rernu (bez poklopca) i pustite da se uhvati korica. Kada se to desi, zatvorite tegle i pustite ih da se ohlade na sobnoj temperaturi.
Interesantne činjenice
Šipak je preporučljiv plod za sve ljude koji su prešli 40-te godine. Smatra se da je većina ljudi tada u riziku od osteoartritisa. Neke studije pokazuju da će svako ko poveća unos šipka u svoju ishranu imati 80 puta veću pokretljivost zglobova.
Šipak je odličan i u osušenom stanju. Možete ga pomešati sa medom i tako uzimati.
Ovaj crveni plod ruže je odličan za kožu.
Za ribolovce: verovali ili ne, šipak, očišćen od peteljke i dlačica, može namamiti klenove. Mamac (šipak) stavite na udicu i gledajte da to bude 15 cm iznad dna. Smatra se da je tako uočljiviji za klenove.
