Sočna, ljubičasta borovnica, bogata je prirodnim pro-antocijaninom, antioksidansnim pigmentom. Ove male, okrugle bobice dugo su važile kao odličan lek koji nudi dugovečnost autohtonom stanovništvu oko subarktičkog regiona na severnoj hemisferi.
Botanički, to je listopadni žbun koji pripada porodici Ericaceae, rodu Vaccinium. Vrste iz ovog roda se klasifikuju po različitim načinima rasta na one visokožbunaste i one koje su niskožbunaste.
Visokožbunasta borovnica (Vaccinium corymbosum) je visok, razgranat grm sa prelepim listovima koji raste u visinu od 3 do 3.5 m. Obično se gaji u kultivisanim voćnjacima i daje male kremasto-beličaste cvetiće tokom proleća, koji se potom razviju u malecne bobice. U divljini se visokožbunasta borovnica obično nalazi na ivicama močvara i jezera.
Niskožbunaste borovnice su kratke, uspravne biljke koje rastu u visinu od 70 cm i šire se kroz podzemne rizome. Na kultivisanim farmama, one se gaje kroz dvogodišnji ciklus, s tim što se biljka na kraju spali, kako bi se pojavila nova naredne godine.
Obe vrste zahtevaju dobro isušeno, peščano, kiselo tlo za cvetanje. Grmlje preferira otvorene sunčane uslove i netolerantno je na senku. U principu, bobice mogu biti spremne za žetvu kada su potpuno plave, meke, sočne i slatke. Tradicionalno, borovnice se beru ručno, pa zahtevaju dobru radnu snagu. Ubrzo nakon što se odvoje od grmlja, razvrstavaju se i transportuju u hladnjače.
Zdravstvene prednosti borovnice
Borovnice imaju veoma nizak nivo kalorija. 100 g svežih borovnica nosi samo 57 kalorija. Bez obzira na to, poseduju esencijalne zdravstvenokorisne fitonutritijente kao što su rastvorljiva dijetetska vlakna, minerali, vitamini i pigmentni antioksidansi koji značajno doprinose optimalnom zdravlju.
Borovnice spadaju u plodove sa najvišim antioksidansnim vrednostima. ORAC vrednost 100 g svežih borovnica iznosi 5562 TE. Njihova antioksidnsna vrednost uglavnom dolazi od polifenolnih antocijanidnih komponenata kao što su hlorogenična kiselina, tanini, miricetin, kvercetin i kempferol.
Pored toga, one su sastavljene i od ostalih flavonoidnih antioksidanasa kao što su beta-karoten, lutein i zeaksantin.
Zajedno, fitohemijska jedinjenja u borovnici pomažu u uklanjanju štetnih slobodnih radikala iz kiseonika iz ljudskog tela i tako štite od karcinoma, starenja, degenerativnih bolesti i infekcija.
Dalje, istraživačke studije sugerišu da hlorogenična kiselina u ovim bobicama pomaže u smanjenju nivoa šećera u krvi i kontroli nivoa glukoze u krvi u stanju dijabetesa melitusa tipa 2.
Sveže borovnice nose malu količinu vitamina C, A i E. Zajedno, ovi vitamini deluju kao jaki antioksidansi koji pomažu u ograničavanju slobodnih radikala koji se oslobađaju nakon povreda i oštećenja organizma.
Borovnice takođe sadrže malu količinu komplesa vitamina B, kao što su nijacin, piridoksin, folati i pantotenska kiselina. Ovi vitamini deluju kao ko-faktori koji pomažu u metabolizmu ugljenih hidrata, proteina i masti.
Štaviše, oni sadrže dobru količinu minerala kao što su kalijum, mangan, bakar, gvožđe i cink. Kalijum je važna komponenta ćelija i telesnih tečnosti koja pomaže u kontrolisanju srčane frekvencije i krvnog pritiska. Mangan koristi telo kao ko-faktor za antioksidansni enzim, superoksid dismutaze. Bakar je potreban za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca. Gvožđe je potrebno za formiranje eritrocita.
Borovnice spuštaju visok krvni pritisak
Izgleda da su borovnice pogodne za ljude koji pate od visokog krvnog pritiska, koji je glavni faktor rizika za neke od vodećih smrtonosnih bolesti u svetu.
U jednoj studiji, gojazni pacijenti sa visokim rizikom od srčanih oboljenja, zabeležili su smanjenje krvnog pritiska od 4-6% nakon što su konzumirali 50 g borovnica dnevno, tokom 8 nedelja.
Druge studije su pokazale slične efekte, naročito kada su u pitanju žene nakon menopauze.
S obzirom na to da je visok krvni pritisak jedan od vodećih pokretača srčanih napada i moždanog udara, implikacije su potencijalno masivne.
Antocijanini u borovnicama mogu imati antidijabetičke efekte
Borovnice imaju umerenu količinu šećera u poređenju sa drugim voćnim plodovima. Jedna puna čaša od 15 g borovnica nosi istu količinu šećera kao jedna mala jabuka ili velika pomorandža.
Bioaktivna komponenta u borovnicama uklanja sve negativne uticaje šećera kada je u pitanju kontrola šećera u krvi.
Istraživanja pokazuju da antocijanini u borovnicama mogu imati pozitivne efekte na osetljivost na insulin i metabolizam glukoze. Ovi antidijabetički efekti se primećuju pri konzumaciji soka od borovnice i ekstrakta od borovnice.
U studiji koja je obuhvatila 32 gojazne osobe koje su bile rezistentne na insulin, konzumiranje smutija od borovnice je uzrokovalo značajna poboljšanja u osetljivosti na insulin.
Poboljšanje osetljivosti na insulin bi trebalo da smanji rizik od metaboličkog sindroma i dijabetesa tipa 2, koji su trenutno jedan od najvećih zdravstvenih problema na svetu.
Priprema i serviranje
Borovnice su slatke, sočne i boje usta u tamno plavu boju.
Bolje je uživati u svežim borovnicama, nakon što ih dobro operete hladnom vodom. Ako ih izvadite iz zamrzivača, stavite ih u činiju sa vodom kako biste ih doveli do normalne sobne temperature, što će obogatiti njihov ukus i jestivost. Možete ih i osušiti i uživati u grickanju suvih borovnica tokom zime.
Tradicionalno, borovnice su bile deo prehrambene kulture Indijanaca.
Suve borovnice su jedna od najpoželjnijih komponenti kada je u pitanju priprema kolača, pita i čizkejkova.
Borovnice su omiljeni dodatak voćnim salatama, svežim voćnim tartovima i sladoledima.
Mogu se koristiti i za pravljenje soka, džema, pekmeza ili sosa.
Domaći sok od borovnice – recepti
Bistri sok od borovnice. Za ovaj bistri domaći sok od borovnica biće vam potrebno 1.2 kg svežih borovnica, 2 kg šećera, 4 limontusa i 11 l vode. Borovnice ćete dobro oprati ukoliko ste ih nabavili u svežem, tek ubranom stanju. Potom ćete ih izgnječiti i staviti u veću šerpu. Izgnječene borovnice pospite šećerom i limontusom. Idealno bi bilo da ređate slojevito (red šećera, red borovnica, red limontusa). Kada utrošite sve sastojke, pokrijte šerpu i ostavite da prenoći.
S vremena na vreme možete promešati, kako bi se šećer fino rasporedio i rastopio ravnomerno. Nakon što prenoći, sutradan, dobro izmešajte sadržaj šerpe, a potom nalijte vodu. Sve ovo ćete zagrevati do tačke ključanja, a kada provri, smanjićete vatru da ne bi kipelo i kuvaćete još desetak minuta.
Vruć sok ćete procediti kroz sterilnu gazu ili cediljku i sipati u vruće staklene flaše.
Domaći sirup od borovnice (bez kuvanja). Za pripremu ovog soka će vam biti potrebno oko sat vremena, 1 kg borovnica, 1 kg šećera, 700 ml vode i 2 limontusa. Pre početka procedure, borovnice dobro operite i izgnječite.
U ovako izgnječene borovnice dodajte limontus i vodu. Mešate s vremena na vreme i puštate da odstoji čitava 24 sata.
Sledećeg dana ćete kompletan sadržaj procediti kroz cediljku ili kroz gazu. Dobijeni sok sipate u šerpu i u njega dodajete kilogram šećera. Mešajte sve dok se šećer potpuno ne istopi.
Ovako dobijen sok sipajte u staklene flašice i hermetički zatvorite. Čuvajte ih u frižideru i razblažujte sirup običnom ili kiselom vodom (po želji).
Borovnica bez konzervansa (sok za decu i trudnice). Ovaj sok, s obzirom na to da nema konzervans, ne može trajati dugo, ali ga zato možete držati u frizu vašeg frižidera i iskoristiti u toku nekoliko nedelja. Biće vam potrebno kilo šećera, kilo borovnica i litar vode. Pre početka pripreme soka, sterilišite dve staklene boce i u svaku bocu stavite dobro oprane sveže borovnice (po pola kilograma u svaku).
U boce ćete sipati prethodno pomešanu vodu sa šećerom. Gledajte da se šećer potpuno istopi pre nalivanja u boce. Pomoću levka nalijte rastopljeni šećer i vodu i napunite boce do vrha.
Ovako pripremljene boce poređajte u veliki lonac za iskuvavanje, nalijte vodu i gledajte da boce stoje uspravno, a voda treba da dođe do grla flaša.
Zagrejte ringlu na umerenu temperaturu i pustite da boce u vodi ključaju, s tim što ćete, s vremena na vreme, snižavati temperaturu. Za ovaj deo postupka biće vam potrebno oko sat vremena.
Sklanjate šerpu sa ringle i umotavate je u neku toplu prostirku. Ovako umotana šerpa (lonac) sa bocama treba da odstoji 24 sata.
Sutradan vadite boce, brišete ih i odlažete na željeno mesto (friz, hladni podrum).
Sok od borovnice, pripremljen na ovakav način, mogu konzumirati i deca i trudnice.
Sirup za sok od borovnice sa Dr Oetker džemfiksom (1:1). Za ovaj odličan sirup bi trebalo da pripremite 1250 ml vode, 1 kesicu limontusa, 1 kg šećera i 700 g borovnica.
Borovnice promešate sa limontusom, propasirate ih i kuvate u litri vode. Kada proključaju, sklonite ih sa ringle i procedite sadržaj kroz gazu. U posudi sa strane pomešate 1 kesicu džemfiksa i šećer, pa dodate u proceđen sok i opet vratite na ringlu da provri.
Nakon prvog ključa smanjite temperaturu i prokuvavate još malo. Ovako vreo sok sipate u sterilisane boce, koje se hermetički zatvaraju. Boce odlažete u podrum, frižider ili špajz.
Osobe koje boluju od dijabetesa mogu koristiti voćni šećer umesto običnog šećera.
