Brusnice imaju vitamin C i vlakna i samo 45 kalorija po porciji. Po antioksidansima koji se bore protiv oboljenja, brusnice prevazilaze skoro svako voće i povrće – uključujući jagode, spanać, brokoli, crveno grožđe, jabuke, maline i trešnje.
Jedna porcija celih brusnica ima 8.983 ukupnih antioksidativnih kapaciteta. Samo borovnice mogu da budu takmac jer divlje borovnice imaju 13.427, a domaće 9.019.
Brusnice su dostupne tokom cele godine u zamrznutom stanju, a u jesen i zimu, brusnice možete kupiti sveže.
Sveže brusnice se čuvaju u dobro zatvorenim plastičnim kesicama u frižideru i mogu da traju i do dva meseca. Ali budite oprezni, jer ako jedna jedina brusnica omekša i postane gnjecava i druge će ubrzo postati takve. Zbog toga ih pregledajte i izbacujte uljeze čim ih primetite.
Kuvane brusnice mogu da traju i do mesec dana u pokrivenoj posudi u frižideru.
Ubacite brusnice u vašu svakodnevnu ishranu
Evo nekoliko ideja za obezbeđivanje antioksidanasa u vašem organizmu:
- dodajte sušene brusnice u svoj omiljeni musli;
- pijte 100% voćni sok od brusnica;
- dodajte brusnice u mafine;
- kombinujte brusnice sa piletinom i svinjetinom.
Brusnice su domaće u Severnoj Americi. One se uzgajaju na oko 40.000 hektara širom severnog dela SAD-a i Kanade.
Brusnice su zdrava hrana, zbog svog visokog sadržaja hranljivih materija i antioksidanasa. Često se nazivaju “super hranom”.
Hranljivi sastojci u brusnicama su povezani sa manjim rizikom od urinarnih infekcija, prevencijom određenih tipova kancera, sa poboljšanjem imunoloških funkcija i sa snižavanjem krvnog pritiska.
Istorijski gledano, brusnice su koristili Indijanci kako bi lečili bolesti bešike i bubrega. Rani doseljenici iz Engleske su ih koristili da bi lečili loš apetit, probleme sa stomakom, poremećaje cirkulacije i skorbut.
Infekcije urinarnog trakta. Brusnice su možda najpoznatije po svojoj ulozi u prevenciji infekcija urinarnog trakta, pogotovu kod onih ljudi kojima se infekcija stalno vraća. Visok nivo antioksidansa proantocijanidina u brusnicama pomaže da se zaustavi određena baketrija koja prodire unutar zidova urinarnog trakta.
Kardiovaskularne bolesti. Neki dokazi sugerišu da polifenoli u brusnicama mogu smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti. Oni to čine na taj način što sprečavaju gomilanje naslaga i snižavaju krvni pritisak, kroz svoj antiupalni mehanizam.
Rak. Istraživanja su pokazala da hranljivi sastojci u brusnicama mogu pomoći da se uspori progresija tumora i da one imaju pozitivan uticaj na kancer prostate, jetre, dojke, jajnika i debelog creva.
Zubi. Proantocijanidini u brusnicama mogu biti korisni po oralno zdravlje. Proantocijanidini sprečavaju bakterije da se vezuju za zube. Brusnice takođe mogu biti korisne u prevenciji bolesti desni.
50 g seckanih brusnica sadrži:
- 25 kalorija;
- 25 g proteina;
- 07 g masti;
- 6 g ugljenih hidrata, uključujući 2.35 g šećera;
- 2 g vlakana;
- 5 miligrama kalcijuma;
- 12 mg gvožđa;
- 5 mg magnezijuma;
- 6 mg fosfora;
- 44 mg kalijuma;
- 1 mg natrijuma;
- 05 mg cinka;
- 7 mg vitamina C;
- 5 mikrograma folata DFE;
- 35% vitamina A;
- 72 mg vitamina E;
- 75 mikrograma vitamina K.
Brusnice takođe sadrže B vitamine kao što su tijamin, riboflavin, nijacin i vitamin B6.
Vitamin C. Vitamin C je snažan prirodni antioksidans. Prema Nacionalnom institutu za zdravlje, vitamin C ne samo da blokira neka oštećenja koja uzrokuju slobodni radikali, nego i unapređuje apsorpciju gvožđa iz biljnih resursa, podstiče imuni sistem, pomaže u stvaranju kolagena koji podstiče zarastanje rana.
Vlakna. Veliki unos vlakana povezan je sa znatno nižim rizicima od razvijanja čitave grupe oboljenja, uključujući srčana oboljenja, moždani i srčani udar, hipertenziju, dijabetes, gojaznost i određene gastrointestinalne bolesti.
Povećan unos vlakana snižava krvi pritisak i nivoe holesterola, poboljšava osetljivost na insulin i olakšava gubitak težine kod gojaznih osoba.
Vitamin E. Vitamin E je rastvorljivi antioksidans koji je uključen u imunološko funkcionisanje organizma. On može pomoći da se odlože ili spreče hronična oboljenja povezana sa slobodnim radikalima, kao što su srčana oboljenja, kancer, katarakta, Alchajmerova bolest i artritis.
Vitamin K. Brusnice sadrže i vitamin K, mangan i veliki broj fitonutritijenata. To su prirodne biljne hemikalije koje pomažu u zaštiti organizma od štetnih slobodnih radikala. Oni imaju antiinflamatorna i antikancerogena svojstva.
Možda ste čuli da sok od brusnice može takođe pomoći u infekciji urinarnog trakta, ali to nije jedina korist. Kao i kada je većina voća u pitanju, najveću korist izvlačite kada jedete sveže cele brusnice, ali i sok je takođe prepun raznoraznih povoljnih karakteristika.
Sve zdravstvene koristi koje nude brusnice u svežem i neprerađenom obliku, nudi i sok, samo u nešto manjoj meri.
Najbolje je da sok od brusnice napravite sami.
Evo recepata za kvalitetan sok od brusnice.
Sok od brusnice – recepti
Za sok od brusnice bi trebalo nabaviti sveže, a ne sušene brusnice. Plod brusnice je crvenkasta bobica, pomalo kiselkasta. Veoma dobro podnosi niske temperature, čak i minus temperature.
Pripremite sav neophodni alat pre početka pripreme soka: blender, šerpu za kuvanje, gazu, cediljku, staklene flaše.
Ova receptura podrazumeva 1 kg brusnice, 1 limun, 300 g šećera, i 1.25 l vode.
Brusnice ćete oprati i osušiti. Potom ćete ih sipati u blender, dodati nekih 100 ml vode, a zatim ćete ih izblendirati.
Usitnjene brusnice prespite u šerpu, nacedite limunov sok i vodu. Penu koja se pojavljuje na površini, skidajte kašikom.
Prekrijte šerpu krpom i pustite da prenoći na nekom hladnom mestu.
Sledećeg dana procedite mešavinu kroz gazu i cediljku. Novodobijeni sok stavite u šerpu, dodajte šećer i pustite da provri na tihoj temepraturi. Neka vri nekih 15 minuta.
Na kraju, u sterilisane vruće flaše sipajte vreo sok i dobro zatvorite.
Sok se hladi u flašama koje su umotane u ćebe do sledećeg dana.
Kome je ovo prejak sok, može ga koristiti kao sirup za razblaživanje vodom. Umesto šećera, neko stavlja med.
Zbog toga što nema konzervansa, sok ne traje dugo, pa ga neki ljudi drže u zamrzivaču, a kada ga izvade, popiju ga u roku od nekoliko dana.
Ovakav sok bi trebalo da pijete tokom cele zime. On če pomoći da se zaštitite od bakterija, virusa, gripa i prehlada. Smatra se da ovaj sok čisti jetru i jača imunitet. Može sprečiti inficiranje bakterijom Ešerihija koli, pa su manje šanse da dobijete infekciju urinarnog trakta.
Popijte u toku jednog dana oko pola litra ovog soka i dobićete izvanredne rezultate.
Domaći sveži sok od brusnice
Potrebni sastojci:
500 g svežih brusnica
1 litar vode
450 g komadića sveže jabuke
šećera po ukusu
cimeta po ukusu
Postupak za pripremu:
Pribavite brusnice. Za jedan litar soka, biće vam potrebno oko 500 g svežih brusnica.
Operite i isperite brusnice pre nego što ih prokuvate. Ovo je veoma važno jer nikada ne znate koja se bakterija nalazi na njima.
Prokuvajte jedan litar vode u šerpi. Uverite se da je šerpa dovoljno velika da može primiti pored vode i voće koje ćete tek dodati.
Zatim sipajte brusnice u kipuću vodu, a zatim i komadiće jabuke.
Smanjite vatru, a zatim kuvajte voće nekih 10 minuta, sve dok brusnice ne omekšaju.
Isključite vatru, a zatim pustite da brusnice odstoje nekih 10 do 20 minuta.
Sada sledi dodavanje zaslađivača i aroma. Ako želite baš sladak sok, onda dodajte više šećera, meda ili nekog drugog zaslađivača. Zatim dodajte cimet ili oraščić ili bilo koji drugi začin koji se po vama uklapa.
U sledećoj fazi nastupa blender. Stavite mešavinu u blender, dodajte malo vode i dobro izblendirajte sve dok ne postane viskozna.
Zatim sledi ceđenje kroz gazu i cediljku.
Ovaj sok ohladite i poslužite. Mora se popiti u toku istog dana.
Osim pravljenja soka od brusnice, imate naravno i opciju da kupite gotov. Sada svaka bolje opremljena prodavnica zdrave hrane u svojoj ponudi ima i sok od brusnice.
