Masline – kalorije, vitamini i prednosti za zdravlje

Maslina (lat. Olea europaea) je suptropska zimzelena biljka. To je razgranato drvo nepravilnog i kvrgavog stabla. Listovi su joj ovalni, tamnozeleni sa gornje strane, a donja strana im je beličasto-srebrna. Cvetovi masline su beli i rastu u grozdovima, a plod je ovalnog oblika, u nijansama od tamnozelene do crne.

Plod je veoma bogat uljem i vekovima se koristi u ishrani, a i lekovita svojstva masline su poznata odavno, pa se maslina koristi i u kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji. Pored toga, maslinovo drvo je izuzetno kvalitetno i od njega se pravi skupocen nameštaj.

Masline su jedna od najstarijih poznatih namirnica u ljudskoj ishrani. Potiču sa Krita, a brzo su se proširile po ostatku Grčke, Egiptu, Maloj Aziji i Palestini. U antičko doba se ulje masline koristilo u religioznim obredima, kao gorivo za uljane lampe, za masažu kraljeva, za negu kože beba, poliranje dijamanata, umesto novca. Ova biljka se pominje i u ,,Bibliji’’, i to više od 1000 puta. U Mojsijevo vreme, muškarci koji su gajili masline su bili oslobođeni od vojne obaveze. Homer je ulje masline nazivao tečnim zlatom, a Hipokrat ga je opisao kao lek za više od 60 različitih bolesti.

Na Olimpijskim igrama su pobednici bili ovenčani vencima od maslinovih grančica, a nagrada su bile amfore sa uljem masline. Maslina je i simbol vernosti, pa je u mitu o Odiseju njegov i Penelopin bračni krevet bio napravljen od drveta masline. U legendi o potopu, golubica koja se vratila na Nojevu barku je u kljunu nosila grančicu masline. Danas je to međunarodni simbol mira.

Danas su najveći proizvođači masline zemlje Sredozemlja: Španija, Italija, Grčka i Turska. Berba maslina se uglavnom obavlja u septembru, a plodovi se ne koriste sveži, već je potrebno da prođu obradu. Dalje se mogu koristiti u ishrani kao plod, često punjen paprikom, ili nekim drugim povrćem, ali i koštunjavim voćem.

Takođe, maslinovo ulje je veoma važno u ishrani.

Nutritivna vrednost masline (100 g)

Zelene masline – energetska vrednost: 115 kcal

Crne masline – energetska vrednost: 135 kcal

Ugljeni hidrati: 6,26 g

loading...

Proteini: 0,84 g

Ukupno masti: 10,68 g

Holesterol: 0 mg

Dijetalna vlakna: 8 g

vitamini

Vitamin A: 403 IU

Vitamin C: 1mg

Vitamin E: 1,65 mg

Vitamin K: 1,4 mcg

Minerali

Kalcijum: 88 mg

Bakar: 0,251 mg

Gvožđe: 3,30 mg

Magnezijum: 4 mg

Mangan: 0.020 mg

Selen: 0,9 mcg

Cink: 0,22 mg

Zelene masline se beru pre pune zrelosti, a boja im može biti različita i varira od svetlozelene do žućkasto – braon. Crne masline su plodovi koji su ubrani kada su potpuno sazreli i boja im je od crno – ljubičaste do kestenjaste. Ukus im je specifičan i gorak, zbog sadržaja oleuropeina, pa se posle branja moraju obraditi.

Način obrade je različit i zavisi od mnogih faktora – vrste maslina, geografskog područja gde raste, vremena branja, kao i ukusa, boje i teksture koje želimo da dobijemo. Pre razvoja industrijske prerade, masline su se brale nezrele, u septembru, i stajale su u morskoj vodi neko vreme. Zatim bi se masline prale i prebacivale u tegle, ili posude od kamena, gde su opet prelivane morskom vodom koja je bila začinjena grančicama komorača. Na ovaj način su im produžavali rok upotrebe i mogle su se jesti do narednog proleća.

Što se tiče crnih maslina, one su čuvane u soli, u posudama koje su mogle da propuštaju vodu. Danas se masline obrađuju na različite načine, uključujući fermentaciju, čuvanje u ulju, rasolu, vodi, soli.

Prednosti za zdravlje i upotreba

Lekovitost maslina poznata je odavno, a potvrdila ju je i moderna medicina. Masline su odličan izvor vitamina E i mononezasićenih masnih kiselina. 75% od ukupnog sadržaja masti u maslinama čini oleinska kiselina, za koju je dokazano da smanjuje nivo holesterola u krvi, kao i rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti, a takođe snižava krvni pritisak. Mononezasićene masne kiseline i vitamin E štite ćelije, pa se njihovim zajedničkim delovanjem umanjuje rizik od oštećenje ćelija i nastajanje različitih upalnih procesa. Vitamin E se rastvara u masti  i neutrališe slobodne radikale, koji su uzročnici mnogih bolesti.

Masline sprečavaju razvoj srčanih bolesti tako što sprečavaju oksidiranje holesterola koji se nakuplja u arterijama, a koji inače može da izazove srčani ili moždani udar. Polifenoli i flavonidi u maslinama takođe imaju protivupalno dejstvo, pa se njihovim delovanjem ublažavaju simptomi različitih bolesti, kao što su astma, reuma i osteoartritis. Pored ovoga, vitamin E ublažava i talase vrućine (valunge) u menopauzi. Polifenoli u maslinama utiču i na poboljšanje memorije. Nekoliko američkih istraživanja je pokazalo da, ako svakodnevno konzumirate masline, možete poboljšati pamćenje za čak 25%.

Važan sastojak maslina je i gvožđe – 4,4 mg gvožđa sadrži jedna šolja maslina. Gvožđe povećava hemoglobin u krvi i omogućava sintezu karnitina. Karnitin je zaslužan za transformisanje masti u energiju.

Oleinska kiselina u maslinama je veoma korisna za kožu. Ova kiselina je mononezasićena kiselina, a zajedno sa vitaminom E, ona poboljšava zdravlje kože, smanjuje bore i čini kožu nežnom.

Masline su dobre i za poboljšavanje procesa varenja, pogotovo kada su u obliku ulja. Maslinovo ulje se može koristiti kao preliv u salatama i drugim jelima. Prija stomaku, a ima pozitivno dejstvo na rad jetre i creva. Može se koristiti i kao laksativ, jer pomaže protiv opstipacije creva. U ovom slučaju se preporučuje konzumiranje svakog jutra, i to 1 do 2 kafene kašičice devičanskog maslinovog ulja, na prazan stomak. Ako želite da postignete bolju ravnotežu crevne flore, i da poboljšate varenje, jedite masline uz mlečne proizvode i namirnice bogate vlaknima. Možete pojesti nekoliko maslina pre obroka, uz aperitiv, i to će stimulisati varenje. Uvek treba uzeti u obzir da su masline veoma kalorične, kao i da zelene masline sadrže duplo manje masti od crnih.

Ipak, masline se preporučuju i osobama koje žele da smršaju, ali u umerenim količinama. Mononezasićene masne kiseline u maslinama stimulišu proizvodnju hormona kolecistokinina, koji šalje poruku mozgu da organizam treba da prestane da jede. Stimuliše se i proizvodnja adiponektina, koji utiče da organizam sagoreva masti 5 sati nakon jela. Masline se najčešće čuvaju u soli, tako da i na to treba obratiti pažnju, pogotovo ako morate da se pridržavate dijete bez soli.

Antioksidansi u maslinama deluju kao sredstvo za ublažavanje bolova, deluju protiv upala, izbacuju toksine iz tela i štite ćelije od kancerogenih materija. Pomažu i kod alergija, povećavaju otpornost organizma i ublažavaju njihove simptome. Pored ovoga, masline su bogate i vitamninom A, koji je veoma važan za vid i zdravlje očiju. Jedna šoljica maslina sadrži preporučenu dnevnu dozu vitamina A.

Dermatolozi takođe preporučuju upotrebu maslina i maslinovog ulja, a veoma je lako napraviti neke preparate za negu od maslinovog ulja i kod kuće, čak je dovoljno da ga koristite samog, bez dodataka. Kreme za lice sa maslinovim uljem su veoma cenjene za vitalnost i hidrataciju kože, a maslinovo ulje se koristi i za negu kose, u šamponima, balzamima, maskama i pakovanjima za jačanje i negu kose. Ukoliko imate problem sa proširenim porama, dobro je da naparite lice i nakon toga naneste malo maslinovog ulja na čelo, slepoočnice i jagodice. Ostavite da deluje 15 minuta, pa isperite. Ako imate problem sa suvom, grubom i ispucalom kožom usana, laktova i kolena, namažite ih maslinovim uljem pre tuširanja, a dobro bi bilo i da koristite preparate za negu na bazi masline.

Masaža maslinovim uljem je, takođe, veoma blagotvorna za kožu, a posebnu pažnju obratite na dekolte, gde će maslinovo ulje sprečiti pojavu sitnih bora. Kod iziritirane i crvene kože ruku, izgnječite polovinu avokada i pomešajte sa jednom supenom kašikom maslinovog ulja. Ovom smesom izmasirajte ruke pre spavanja, operite i dobro osušite. Ako imate problem sa lomljivim noktima, jednom nedeljno ugrejte maslinovo ulje u činijici i držite ih 10 minuta potopljene.

Za negu kose možete jednostavno umasirati maslinovo ulje u kožu glave, a možete mu dodati i druge sastojke, npr. ako imate suvu i oštećenu kosu, pomešajte maslinovo ulje sa avokadom i jednim žumancem, masirajte vlažnu kosu ovom smesom, pa ostavite da deluje još pola sata. Na kraju isperite kosu blagim šamponom. Ako želite da postignete veći sjaj kose, napravite masku od 1 dl piva, 1 žumanca, soka od limuna i 1 kašike maslinovog ulja. Ovu masku treba naneti na suvu kosu, ostaviti da stoji 15 minuta, pa isperite i operite kosu šamponom. Potrudite se da uvek koristite devičansko maslinovo ulje, čak i kada je u pitanju spoljašnja upotreba, jer je ono najkvalitetnije i ima najviše korisnih materija.

Do sada je dokazano da masline deluju povoljno na sledeće bolesti i tegobe: astmu, bronhitis, aritmiju, akne, bolesti srca i krvnih sudova, bolesti zuba i usne duplje, bolove u uhu, glavobolju, gastritis, gljivične infekcije, groznicu, ekcem, dermatitis, dijabetes, impotenciju, oslabljen imunitet, ispucalu kožu lica i tela, iscrpljenost, umor, kataraktu, artritis, kandidu, kožne bolesti, grip, bolesti kože glave, menstrualne tegobe, makularnu degeneraciju, loše pamaćenje, moždani udar i šlog, malariju, nadražena creva, spazam, neplodnost, neke vrste raka, osteoartritis, nesanicu, povišenu temperaturu, pomažu u lečenju otvorenih rana, pospešuju rast i razvoj dece, povoljno utiču na rad organa za varenje, prostate, leče virusne infekcije, oštećenje ćelija, različite upale i vrste bolova, opekotine od sunca, zatvor, olakšavaju simptome PMS-a, regulišu nivo holesterola, krvni pritisak, prekomernu težinu, probleme u menopauzi, stres, reumu, olakšavaju tegobe u toku porođaja, hipertirozu, leče čireve i bubuljice, čir na dvanaestopalačnom crevu, štite želudac i jetru.

Najzdravije maslinovo ulje je ono koje se dobija procesom hladnog ceđenja, i to maslinovo ulje ima naziv ,,devičansko’’. Ovo znači da se u procesu obrade koristi voda koja je maksimalne temperature 25 stepeni C. Zahvaljujući niskoj temperaturi obrade, ovakvo ulje sačuva najveću hranljivu vrednost. Ovako dobijeno ulje se dalje čuva u tamnim prostorijama sa dobrom ventilacijom, bez ikakvih mirisa, jer je ovo ulje sklono njihovom upijanju. Preporučuje se da se čuva na temperaturi od oko 15 stepeni C. Najbolji kvalitet ima ekstradevičansko maslinovo ulje, i ono se dobija kada koristimo masline koje nisu u potpunosti zrele. Ulje koje je dobijeno od prezrelih maslina ima veliki sadržaj masnih kiselina, nije ukusno i sklono je kvarenju, pa se najčešće ne ubraja u jestivo.

loading...
Loading...

Još zanimljivog sadržaja: