Otoci ili medicinski nazvani edemi, predstavljaju poremećaj preraspodele tečnosti u ljudskom organizmu (u intersticijskom prostoru) i ne moraju nužno da znače da u njemu postoji višak vode. Do nastanka edema mogu dovesti svi oni patološki, ali i fiziološki procesi, koji favorizuju filtriranje tečnosti iz krvnih i limfnih sudova u intersticijum.
Edemi najlakše nastaju u tkivima u kojima je tkivni pritisak najmanji, tj koji će pružiti najmanji otpor dolazećoj tečnosti, a to su rastresita vezivna tkiva koja su lokalizovana u delovima lica, tačnije oko očiju, u nogama, oko skočnih zglobova i u lumbosakralnom delu tela.
Pored otežanog oticanja krvi iz venskog sistema iz najrazličitijih razloga (o kojima ćemo govoriti u nastavku teksta), otoci mogu nastati i kao posledica zadržavanja viška vode i natrijuma u organizmu, ali i usled bolesti srca, bubrega, jetre, kod raznih postupaka u hirurgiji i slično. Zbog oštećenja ili bolesti na nivou limfotoka takođe može doći do nastanka edema. Uzroci mogu biti zapaljenski procesi na limfnom tkivu, infiltracija limfotoka tumorskim ili zapaljenskim ćelijama, invazija parazitima, ili pak hirurško odstranjenje limfnih žlezda i sudova (kod raznih tumorskih procesa).
Zašto nastaje otok nogu?
Otoci nogu pripadaju grupi gravitacijskih edema, tj otoka koji nastaju kao posledica dejstva sila gravitacije, pa nastaju pre svega kod osoba koje se dugo kreću, stoje ili pak dugo sede (osobito sa prekrštenim nogama). Oni se veoma često sreću kod osoba koje su preterano gojazne, pa noge trpe svo opterećenje gornjeg dela tela, a isto tako veoma su česti i u letnjem periodu i nastaju kao posledica zadržavanja vode ili preterane upotrebe soli u ishrani.
Trudnoća, fizički napor, PMS jesu takođe neka od fizioloških stanja koja do ovog „problema“ dovode. Ovi otoci se uglavnom povlače sami, dakle spontano, kao i uklanjanjem faktora koji su do njih doveli. Međutim, ukoliko oni traju dugo, bez povlačenja, a udruženi su i sa kakvom drugom simptomatologijom, može se posumnjati i na kakvo ozbiljnije organsko oboljenje.
U najvećem broju slučajeva ovi edemi su bezazlena pojava, dok je lekara važno posetiti pre svega zbog mogućeg oboljenja srca, bubrega, jetre, venskog sistema, ili pak kakvog hormonskog disbalansa koji može izazvati ovo stanje.
Naime, oticanje nogu nastaje i kao posledica otežanog oticanja krvi iz venskog sistema nogu (ka srcu), a najčešće je posledica stanja kakva su tromboze ili infiltracije vena, zatim slabosti zida vena koje vode u njihovo proširenje i nastanak varikoziteta, slabljenje funkcije zalistaka vena, kao i spoljašnjeg pritiska na venski sistem kakvim tumorskim procesom, pritiskom gravidnog uterusa (u trudnoći) na venski sistem, ili kod otežanog primanja venske krvi u desnu polovinu srca usled bolesti kakve su popuštanje srca, tj srčana insuficijencija, tamponada srca ili embolija pluća.
Usled raznih bolesti koje prethode bolestima krvnih sudova, nastaje vremenom hronična venska insuficijencija, pa pacijenti imaju osećaj težine u nogama, grčeve u nogama, osobito u večernjim satima, a kasniji stadijumi podrazumevaju i da one postanu vidljive na površini nogu i mogu se komplikovati trombozom ili upalama.
Ne možemo a da ne pomenemo i neke od lokalnih uzroka nastanka otoka na nogama kakvi su razne povrede kakva je, na primer, ruptura Ahilove tetive, razna uganuća, prelomi i slično. Otečene noge javljaju se i kod raznih infekcija ili rana koje nastaju u predelu stopala (kod dijabetesa npr ili kod raznih povreda kakvim faktorima spoljašnje sredine), ali i kod bolesti kostiju, postojanja cista ili pak reumatskih bolesti (giht).
Simptomi otoka nogu
Ovi edemi su takozvani testasti edemi, što znači da, kada pritisnemo mesto otoka, na tom mestu nastaje udubljenje, jer tečnost odlazi u okolinu, ali se po prestanku pritiska voda i otok vraćaju. Zbog usporenog oticanja venske krvi dolazi najpre do povećanja lumena krvnog suda, tj on se širi. To jeste zapravo kompenzatorni (odbrambeni efekat) vena na povećanje krvi u njima. Kada se ovaj efekat iscrpi, dolazi do povećanog izlaska tečnosti kroz zidove krvnih sudova.
Nastali edemi umanjiće pritiskom na okolne strukture i dotok arterijske krvi i kiseonika u ove predele, pa nastaje cijanoza, pad lokalne temperature edemima zahvaćenog predela, a pored otoka vremenom se može javiti i bol, pa i smanjena funkcija tkiva. Moguća je pojava i peckanja i svraba nogu.
Zbog postojanja otoka u stopalima i oko skočnih zglobova, vremenom dolazi do pojave osećanja težine u nogama, do bolova u stopalima, skočnim zglobovima i kolenima, otežano je stajanje, ali je i smanjena pokretljivost. Upravo zbog toga se u sklopu prevencije ovakvog stanja savetuje fizička aktivnost, vežbe, plivanje, izbegavanje dugog stajanja ili sedenja, lagane šetnje, smanjenje unosa slane hrane, hrane koja obiluje kalorijama i slično.
Bolesti udružene sa otokom nogu
Ukoliko je otok simptom neke od hroničnih bolesti, najčešće su u pitanju bolesti kardiovaskularnog sistema, hronična venska insuficijencija, srčana slabost, bolesti bubrega ili jetre, pa i poremećaja funkcije štitne žlezde (hipotireoze). Tako je srčana slabost bolest kod koje se otoci javljaju kao prvi simptom, a obično kada je bolest već uznapredovala.
U letnjim mesecima, nedovoljan unos tečnosti u organizam, može da dovede do dehidratacije, a samim tim i do pojave zgušnjavanja krvi, što kod osoba koje pate od hronične venske insuficijencije i proširenih vena može da bude veliki problem. Tako, moguće je da dođe i do tromboze kako površnih, tako i dubokih vena, pa čak i do njihove upale (tromboflebitis).
Već smo pominjali i neke od bolesti kakve su reumatske bolesti, dijabetes, povrede noge, uganuća i prelomi, kao i mnoge druge bolesti kod koji je otok jedan od osnovnih simptoma. Generalno gledano, otoci će nastati kao posledica venske staze, retencije vode i natrijuma, ali i kao posledica bolesti limfotoka i opstrukcije na nivou limfnih puteva (elefantijaza).
Tromboza vena nogu
Tromboza noge kako se laički ova bolest naziva, nastaje kao posledica stvaranja tromba u dubokim venama nogu. Tromb, ugrušak ili koagulum, kako se drugačije naziva, jeste polučvrsta masa koja nastaje od komponenata krvi, a može da delimično ili potpuno zapuši krvni sud. Ova pojava je najčešće vezana za pojavu na donjim ekstremitetima, a nastaje kao posledica poremećaja u sastavu krvi, poremećaja u zidu krvnog suda i usporenog protoka krvi kroz venski sistem dubokih vena nogu.
Dakle, faktori rizika za ovu bolest su svi oni koji dovode do usporenog kretanja krvi, do zgrušavanja krvi i do poremećaja na zidu krvnog suda. Tu spadaju starost, jer ova bolest češće pogađa osobe koje su starije od 60 godina, zatim tu su i gojaznost, infekcija, malignitet, neke hirurške intervencije, dugotrajno stajanje ili sedenje, razne povrede, infarkt miokarda i druga internistička stanja.
Tromboza se može manifestovati kao asimptomatska i simptomatska. U početku, u 40-70% slučajeva javlja se kao asimptomatska, a kasnije postaje uočljiva i to tek kada zahvati vene šireg kalibra. Simptomi koji je prate su bol, osečaj mravinjanja, otok, cijanoza, osećaj težine u nogama i slično. Generalno, klinička slika može proticati kao lakši ili kao teži oblik tromboze. Opstrukcija venske drenaže koja dugo traje, može dovesti do akutne ishemije i do nekroze tkiva, usled prekida arterijske cirkulacije.
Za razliku od flebotromboze koja predstavlja zapušenje dubokih venskih krvnih sudova, tromboflebitis predstavlja zapaljenski proces i trombozu površnih venskih krvnih sudova. Ova bolest se, za razliku od prethodne, retko komplikuje trombozom dubokih krvnih sudova i plućnom embolijom, a nastaje kao posledica kakvih dijagnostičkih ili hirurških procedura na venama, zatim kod raznih infekcija, povreda venskog sistema, a može biti i nejasne etiologije.
Dijagnoza se postavlja najrazličitijim metodama od najsavremenijeg color dopler sken ultrazvuka, preko pletizmografije, rentgen flebografije, CT i NMR. Kolor dopler ultrazvuk postao je metoda izbora poslednjih godina zbog veoma visoke specifičnosti i senzitivnosti.
Lečenje tromboze se vrši hirurški ili upotrebom lekova koji deluju razgrađujući tromb (streptokinaza, urokinaza). U hirurgiji se koriste balon kateteri koji u potpunosti uklanjaju tromb. Najčešće se ipak u terapiji i profilaksi koriste niskomolekularni heparini i antikoagulansi koji se uzimaju per os, a to je varfarin. Pri tom se na svake 2-4 nedelje prati protrombinsko vreme i INR, pa se prema njihovim vrednostima određuje doziranje i dalja terapija antikoagulansima.
Sve to vrši se u cilju sprečavanja najopasnije komplikacije ove bolesti, a to je otkidanje tromba sa svog ležišta i zapušavanje krvnih sudova pluća, te nastanka plućne embolije, koja veoma brzo dovodi do smrtnog ishoda jer se obično na nju kasno posumnja, a ona zahteva urgentnu intervenciju.
Lečenje otoka nogu
Oticanje stopala i generalno otoci nogu, leče se u zavisnosti od toga šta je do njihove pojave dovelo. Ukoliko je u pitanju pojava bezazlenih otoka koji nastaju kao posledica zadržavanja vode, najčešće se predlaže izbegavanje uzrokujućih faktora kakvi su preterani unos soli, preterano izlaganje suncu, a ponekad se savetuje i upotreba kakvih lekova sa diuretskim dejstvom. Osobe koje su gojazne, trebalo bi da porade na smanjenju telesne težine, dok oni koji na svom radnom mestu previše sede, trebalo bi da prošetaju povremeno, i obratno. Generalno, smanjenju otoka umnogome će pomoći i fizička aktivnost i zdrav način ishrane.
Ukoliko su pak otekle noge znak kakve bolesti bubrega, srca, jetre i slično, neophodno je na adekvatan način najpre lečiti osnovnu bolest, a samim tim će se i simptomi povući. Veliku ulogu ovde imaju diuretici, koji se kombinuju sa drugim lekovima, a koji oslobađaju organizam od viška tečnosti. Takođe, kod hronične venske insuficijencije koriste se i razna pomagala kakve su elastične čarape i zavoji, ali i razni lekovi koji sprečavaju nastanak tromba u venskoj cirkulaciji. O lečenju venske tromboze nogu, već je bilo govora.
Prirodno lečenje otečenih nogu
Kao i za mnoge druge bolesti i stanja, tako je i za pojavu otoka na nogama, priroda dala svoj doprinos i odgovarajuće rešenje.
Prirodni čaj koji se može koristiti za skidanje, ili makar kao pomoć kod otoka na stopalima, zglobovima ili potkolenom delu uopšte, jeste čaj od peršuna. Peršun je, kako se smatra, najpoznatiji i najbolji diuretik koji nam je dala priroda, te nam tako on može pomoći da se oslobodimo viška tečnosti iz organizma. Pored toga, on kao diuretik obiluje kalijumom, što ga umnogome u pozitivnom smislu razlikuje od medicinskih diuretika koji izbacuju i dovode do manjka kalijuma iz organizma. Pored toga što je diuretik, peršun je i snažan antioksidans i obiluje vitaminima.
Za spravljanje čaja od peršuna, koristite njegovo zeleno lišće, sveže, kao i koren i seme. Prelijte šoljom ključale vode ove delove peršuna i nakon što odstoji oko 5 minuta možete ga konzumirati samostalno ili zajedno sa limunom i medom.
Čaj od lana
Lan se takođe smatra jednim od odličnih prirodnih sastojaka u borbi protiv otečenosti i zadržavanja vode, te deluje kao odličan diuretik, ali istovremeno je i odličan i za probavni sistem. 4 kafene kašičice lana kuvaju se 10-15 minuta u litri vode. Potom se ostavi čaj da odstoji oko sat vremena i pije se na pola sata po pola čaše vrućeg čaja. On se pije oko dve nedelje i nakon tog perioda će se uočiti i te kako gubitak viška tečnosti i smanjenje otoka iz organizma.
Obloge od lekovitog bilja
U lečenju otoka primenjuju se i razni oblozi od lekovitog bilja kakav je kantarion, kičica i breza, ali i oblog od kupusa i rena, oblog od oraha, kantariona i razvodnika i slično.
Oblozi od kupusa i rena spravljaju se tako što se sitno nasecka list rena i pola glavice svežeg kupusa. Sve ovo se pomeša i previjaju se bolna mesta tri puta na dan i smesa drži oko sat vremena. Nakon skidanja obloge, noga se namaže maslinovim uljem i ostavi u vunenu čarapu oko sat vremena da stoji, a potom se opere.
Oblog od 100 grama iseckanog lista i cveta kičice i kantariona spravlja se tako što se ovi sastojci pomešaju sa 200 grama usitnjenog lista breze i sve to se prelije sa oko 3 litra vode. Ova mešavina se kuva na tihoj vatri oko 2 sata, a potom se hladi vremenski isto toliko. Nakon što odstoji, ova mešavina se procedi, blago zagreje, pa se njom natopi gaza koja se stavlja na otečena i bolna mesta po 2 sata izutra, posle podne i uveče. Takođe se, nakon svake kure, izmenjena mesta premažu maslinovim uljem.
Obloga od kantariona, oraha i razvodnika spravlja se tako što se pomeša 50 grama sitno seckanog lista oraha, 50 grama stabljike razvodnika i 50 grama lista i cveta kantariona. Sve ovo prelije se sa 1 litrom komovice. Flaša se potom zatvori dobro i drži se oko 20ak dana na sobnoj temperaturi uz povremeno mućkanje. Nakon tog perioda, procede se sastojci, a tinktura se koristi za mazanje izmenjenih i obolelih mesta 3 puta na dan po 10 minuta. Nakon toga, noge se peru i mažu maslinovim uljem.
Kupke za noge
Za svoje noge možete primeniti i kupke, kakva je, na primer, slana kupka koja se sastoji od nekoliko litara tople vode, šake morske soli, kašike sode bikarbone i kašike metvice ili borovih iglica. Noge se u ovoj kupki drže oko 15 minuta, a nakon toga se istrljaju frotirskim peškirom radi podsticanja cirkulacije.
Kupku možete spraviti i od kamilice i melise. Potrebno je da kašiku kamilice i dve kašike sitno seckane melise prelijete sa 1 litrom ključale vode i to ostavite da se kuva 5 minuta. Nakon toga u litar mlake vode dodati kašiku morske soli, spremljeni čaj, i držati u kupki noge oko pola sata. Zatim noge proprati hladnom vodom i prosušiti frotirskim peškirom.
