Ovsene pahuljice, ovsena kaša, ovseno brašno…u poslednje vreme sve češće nailazimo na ove proizvode. Reklamiraju ih kao dobar način da svoju ishranu obogatite zdravim namirnicama, koje, pritom, nisu skupe, a lako se pripremaju i dostupne su.
Od malena svi znamo pesmicu: „Seno, slama, seno, slama, zob, zob, zob…“. Godinama smo, čitajući narodnu književnost, učili da su konji, verni pratioci naših epskih junaka, „zobali zob“. I dugo smo mislili da je ova žitarica namenjena samo životinjskoj ishrani. Tačno je da je to važna sirovina za proizvodnju hrane u stočnoj industriji i da je izuzetno poželjna u kvalitetnom uzgoju konja, ali je, isto tako, veoma značajna i za čoveka.
Zobenica, tj. hleb od ovsenog brašna, primarno je zaslužan za preživljavanje Ličana u teškim vremenima njihove istorije, jer je krševit kraj nepogodan za uzgoj pšenice.
Šta je zob (ovas)?
Ovas, zob ili Avena sativa je gajena žitarica, koja svoje biljno botaničko poreklo vodi iz porodice trava (Poaceae). Danas je u svetu 14 miliona hektara zasejano ovom žitaricom. Njeno stablo izraste u visinu od 80 do 120 cm, a cvetovi se pojavljuju u obliku metlica koje daju plod obmotan plevom.
Tvrda pleva je zaštitnik zrna i sastavljen je od celuloze i silicijuma. Naš organizam teško vari ovakav sastav, pa se zato ljušti pre upotrebe. Međutim, i ti tvrdi ostaci pleve, kao i slama zobi, nalaze ulogu u nezi čovekovog zdravlja.
Ovas nema klas kao ostale žitarice, već samo vlat. Zrna stoje pojedinačno, a ne sakupljena, pa zato svetlost i vazduh dolaze sa svih strana. Vegetacija zobi traje dosta dugo, skoro tokom celog perioda zrenja, pa su zelena polja ovsa uvek prijatna za gledanje.
Gde se najviše gaji?
Da bi se ovas gajio potrebno je puno vode, pa ćemo veće površine zasada naći u vlažnijim i hladnijim predelima. Danas ga ima najviše u Skandinaviji, Engleskoj, na severu Nemačke, u Škotskoj i u Severnoj Americi. Ipak, jedan od najvećih proizvođača je Rusija, koja drži prvo mesto po procentu prinosa na svetskom nivou.
Korisni sastojci ovsa
Sve vrste prehrambenih proizvoda od zobi su tražene. Razlog tome su nutritivne vrednosti i karakteristike, a pre svega visok sadržaj masti, dobar aminokiselinski sastav proteina i sastav esencijalnih masnih kiselina.
Iako je poželjno da se gaji u hladnijim predelima, ovas uspeva da svoja zrna natapa dovoljnom količinom masti, koja je znatno veća nego kod raži, ječma i pšenice. Kod ovsa ona iznosi 5-7 g (na 100 g zrna), a kod ostalih negde oko 2 g. Jedino je proso, koje lepo uspeva i u toplijim krajevima, podjednako bogato mašću.
Zašto je procenat masti važan? Kada se u hladnim klimatskim uslovima izgrađuju masti, onda one daju vrlo kvalitetna ulja. Ovseno ulje, koga u najvećoj koncentraciji ima oko klice, dragoceno je zato što visok sadržaj nezasićenih masnih kiselina smanjuje masnoću u krvi i na taj način vrši pozitivnu promenu nivoa holesterola.
Ugljeni hidrati zobi. Ovas je interesantan i po tome što se njegovi ugljeni hidrati razlikuju od onih iz ostalih žitarica. Pored skroba u zobi se nalazi ugljeni hidrat koji proizvodi nešto nalik na sluz. Ova sluz se zove (beta) glukan ili glikan i zahvaljujući njemu ovas lako varimo. Sluz iz zobi je upotrebljiva i za prehranu male dece i beba, kao i svih onih koji imaju osetljiv želudac.
Takođe, ugljeni hidrati ovsa potiču iz fruktoze, pa ljudima u toku metabolitičkih procesa nije potreban insulin da bi ga obradili. Zato je povoljan za upotrebu u ishrani dijabetičara.
Zob sadrži sve važne minerale i vitamine, pa se koristi kao lek protiv malokrvnosti, upala probavnih organa, psihičkog zamora i, uopšte, za regeneraciju celokupnog organizma.
Nutritivna vrednost ovsa (zobi)
| Energetska vrednost na 100 g | 389 kcal |
| Masti | 7 g |
| zasićene masne kiseline | 1,2 g |
| polinezasićene masne kiseline | 2,5 g |
| mononezasićene masne kiseline | 2,2 g |
| Holesterol | 0 mg |
| Ugljeni hidrati | 66 g |
| vlakna | 11 g |
| Proteini | 17 g |
| Vitamini i minerali | |
| Vitamin B6 | 0,1 mg |
| Gvožđe | 4,7 mg |
| Magnezijum | 177 mg |
| Kalcijum | 54 mg |
| Natrijum | 2 mg |
| Kalijum | 429 mg |
Ovsene pahuljice pomešane sa voćnim jogurtom, običnim jogurtom, kefirom ili mlekom su sve više zastupljene u našoj svakodnevnoj ishrani. Uglavnom ih ljudi koriste kao pomoć pri regulaciji telesne težine i kod problema sa probavom. Zob se može koristiti i u obliku kaše i kao dodatak čorbama od povrća.
Ovsene pahuljice i ovsena kaša se proizvode od očišćenog i oljuštenog zrna zobi, pa zato oni, u toku procesa prerade, gube svojstva koja celo zrno poseduje. Toplotni postupak prerade umanjuje aktivnost enzima. Zato je izuzetno dobro koristiti zob na jedan drugačiji način.
Čaj od ovsa (zobi) – lekovitost
Od neoljuštene zobi treba kuvati čaj. On će pomagati u lečenju i ublažavanju mnogih tegoba jer, neoljušten, zadržava maksimalno prisustvo svih hranljivih materija. Ovseni čaj ili čaj od zobi ima neverovatna lekovita dejstva. Čaj se može kuvati i od ovsene trave, tj. slame.
- za obolele od raka debelog creva;
- za one koji pate od povišenog holesterola;
- protiv visokog krvnog pritiska;
- reguliše nivo šećera u krvi;
- za jačanje nervnog sistema;
- protiv anksioznosti i depresije, osećaja umora i slabosti;
- kod lošeg kvaliteta zuba i kostiju;
- protiv promuklosti;
- u menopauzi i kod hormonalnog disbalansa;
- loš probavni trakt, osetljiva creva i želudac;
- jača imuni sistem i poboljšava krvnu sliku;
- odličan za rekovalescente nakon hemoterapije.
Razni recepti čajeva od zobi
Za jačanje organizma. Šoljicu neoljuštenog ovsa oprati hladnom vodom i dobro iscediti. U šerpicu nasuti jedan litar hladne vode, spustiti ovas u vodu i staviti da proključa. Nakon ključanja smanjiti temperaturu i ostaviti da lagano vri još neko vreme. Nakon kuvanja ostaviti napitak da se ohladi.
Čaj treba procediti i piti nekoliko puta u toku dana. Možete ga zasladiti medom, a smeju ga piti i deca, posebno ona koja su malokrvna ili se oporavljaju od bolesti.
Prolećno čišćenje organizma uz čaj od zobi i koprive
Sastojci:
200 g dobro oprane neoljuštene zobi
100 g rastavića (Equisetum arvensae)
100 g lista koprive
Postupak:
Sve tri vrste bilja izmešajte, a zatim zahvatite pet kašika, spustite u posudu za kuvanje čaja i prelijte litrom hladne vode. Sačekajte da provri, a zatim smanjite jačinu temperature i ostavite još malo da ključa. Kada se napitak ohladi, pijuckajte ga u toku dana, u malim gutljajima više puta.
Čaj od zobenih pahuljica za zaštitu od infekcija i jačanje imuniteta
Sastojci:
2 kašike ovsenih pahuljica
1 štapić cimeta (može i u prahu)
1 kašika meda
2 kašičice čistog ekstrakta vanile
litar vode
Postupak:
Ovas, cimet i vodu staviti u šerpicu i ostaviti da proključaju. Nakon ključanja smanjiti temperaturu i ostaviti na šporetu još 30 min. Skloniti šerpicu sa šporeta, procediti i dodati med i vanilu u isceđeni napitak.
Čaj od ovsa sa dodatkom anisa protiv promuklosti
Zahvatite jednu punu šaku neoljuštenog ovsa i prelijte jednim litrom hladne vode. Kada proključa, u čaj dodajte dve kašike anisa (seme). Ostavite da ključa još pet minuta, pa sklonite sa vatre.
Kada se ohladi, procedite, zasladite medom po želji i konzumirajte više puta u toku dana po malo.
Čaj protiv uznemirenosti, stresa i umora (zob, matičnjak i majčina dušica)
Neoljušteni ovas operite. Zahvatite 5 kašika i prelijte hladnom vodom (1 litar). Zagrevajte do tačke ključanja, a zatim dodajte 2 kašike majčine dušice i isto toliko matičnjaka. Čaj poklopite i ostavite da odstoji. Nakon pola sata procedite i pijuckajte u toku dana, a možete i pred spavanje, za miran san i opuštenost.
U ovsu ima dovoljno mangana, magnezijuma, fosfora i selena, pa je zato povoljan za dobar rad srca i utiče na popravljanja lošeg vaskularnog stanja. Ukoliko ga redovno uključujete u nedeljnu ishranu snižavaće nivo lošeg holesterola i visokog pritiska, a naročito kod žena koje se nalaze u menopauzi.
Ovsena slama
Većina ljudi je upoznata sa prednostima dodavanja ovsa u svakodnevnu ishranu, ali malo ljudi zna da su stabiljke, cvetovi i tinktura dobijena ceđenjem mlečnog semena, takođe veoma lekoviti.
U našoj ishrani koristimo zrna koja su, kada sazre, osušena i očišćena, a potom prerađena u pahuljice i tome slično. Međutim, čitava biljka, dakle njeno stablo, metlice i zrno koje ispušta mlečnu tečnost, sa sobom nosi celo bogatstvo minerala, vitamina i ostalih lekovitih jedinjenja.
Obično su ovi prirodni medikamenti poznati kao „ovsena slama” ili „ovsena trava”. Od nje se pravi tinktura ili „infuzija“ koja se često upotrebljava kao odličan lek za preopterećen nervni sistem, nesanicu, blagu depresiju, a zbog silicijuma i za zdravu kožu, kosu, nokte i kosti. U homeopatskom lečenju je takođe često na preporučenoj listi medikamenata.
Poznata je kupka od ovsene slame koja je odlična protiv reumatizma, ali i kožnih bolesti, ekcema i išijasa, opekotina.
Kupka od ovsene slame protiv kožnih bolesti. U 10 litara vode skuvati 2 kg ovsene slame. Poželjno je da se oboleli potopi u ovu kupku ili da je doda u kadu i odleži u toploj lekovitoj banji.
