Zdrav i negovan izgled kože, kose i noktiju predstavlja cilj gotovo svih pripadnica ženskog pola koje su u stanju da ulože značajne svote novca u kupovinu različitih sredstava za negu ovih delova tela, pri tom i ne sluteći da se svi, za njihovu negu ključni vitamini i minerali kriju u prirodnim prehrambenim namirnicama koje svakodnevno unosimo u organizam.
Vitamini. Predstavljaju male molekule koji su neophodni organizmu radi pravilnog razvoja nervnog sistema, očuvanja vida, mineralizacije kostiju, kao i za odvijanje mnogih reakcija u organizmu. Neophodni vitamini za funkcionisanje organizma su: vitamin A, vitamini B kompleksa (B1, B2, B3, B5, B6, B12), Vitamin C, Vitamin E, Vitamin F, Vitamin H, Vitamin K.
Minerali. U prirodi su prisutni u neorganskom obliku i igraju važnu ulogu u mnogim ključnim biohemijskim i fiziološkim procesima u organizmu. Mogu se unositi putem namirnica biljnog i životinjskog porekla ili u hidrosolubilnom obliku. U neke od najvažnijih esencijalnih minerala ubrajaju se natrijum, kalijum, magnezijum, kalcijum, fosfor, sumpor, hlor.
Poznato je da je organizmu neophodan određeni nivo vitamina i minerala radi pravilnog funkcionisanja i očuvanja zdravlja. LJudskom telu je neophodan unos 13 esencijalnih masnih kiselina da bi nesmetano funkcionisalo. Nedostatak navedenih materija od vitalnog značaja za organizam može rezultirati pojavom različitih zdravstvenih smetnji i oboljenja, ili u krajnjoj liniji, uzrokovati pojavu osetljive ili grube kože, slabe i retke kose, kao i krtih i lomljivih noktiju.
Neophodni vitamini i minerali mogu se unositi u organizam u vidu različitih suplemenata ili dodataka ishrani, ali je najpreporučljivije unošenje konzumiranjem prirodnih namirnica bogatih ovim, za celokupno zdravlje ključnim elementima.
Vitamini i minerali za negu kože
Koža predstavlja spoljni omotač tela koji ostvaruje kontakt sa spoljašnjom sredinom zbog čega je ovaj deo tela naročito podložan dejstvu različitih sredinskih uticaja kao što su vlaga, sunce, vetar, hladnoća itd. Mnogi navode da izgled kože predstavlja odraz zdravstvenog stanja organizma, naime, znaci i promene na koži mogu ukazati na prisustvo eventualnih zdravstvenih poremećaja ili odsustvo nekog ključnog vitamina ili minerala zbog čega bi promenama na koži i nezi iste trebalo posvetiti naročitu pažnju.
Pravilna unutrašnja ishrana kože bogata antioksidansima i drugim specifičnih hranljivim materijama može presudno uticati na zdravstveno stanje. Ukoliko imate potrebu za intenzivnijim „vitaminiziranjem“ vaše kože, možete pribeći upotrebi različitih dopunskih suplemenata ishrani radi postizanja željenog efekta na zdravlje i mladolik izgled kože.
U nastavku ćemo vam navesti par vitamina i minerala ključnih za zdravu i negovanu kožu.
Vitamin C i E. Navedeni vitamini su od vitalnog značaja za održavanje elastičnosti i regeneraciju kože, i prema mnogim istraživanjima, utiče na rast tkiva i jačanje imuniteta kože a njegov nedostatak u organizmu može se odraziti na pojavu suve i ispucale kože. Redovno unošenje ovih vitamina obezbeđuje koži zdravi izgled. Vitamini mogu umanjiti efekte izlaganja suncu ukoliko se direktno u vidu sredstava za negu kože, ili putem suplemenata. Paradajz, paprika, karfiol, krompir, jagode i različito zeleno povrće predstavljaju značajne izvore vitamina C, dok se vitamin E može naći u maslinama, asparagusu, spanaću i semenkama.
Vitamin A (retinol). Može se nanositi u vidu topikalnih krema direktno na površinu kože u cilju sprečavanja pojave sitnih bora i linija, zbog čega sredstva sa sadržinom vitamina A predstavljaju neizostavni deo svih estetskih antiejdž tretmana. Prema mnogim navodima, ovaj vitamin utiče na rast tkiva i jača imunitet kože. Vitamin A se može prirodno naći u mnogim vrstama voća i povrća kao što su šargarepa, slatki krompir, dinja, ali i u jajima i žitaricama.
Kompleks vitamina B. Obuhvata skup vitamina iste grupe koji predstavljaju izvanredno sredstvo za održavanje zdrave i negovane kože. Usled nedostatka nekog od vitamina iz ove grupe može doći do pojave ljušćenja kože praćenog svrabom (upale), ili pak do gubitka dlake. Ukoliko patite od nekog kožnog oboljenja lekari će vam često prepisate tablete na bazi kompleksa vitamina B koje će ujedno uticati i na zdravlje celokupnog organizma. Vitamini kompleksa B mogu vam obezbediti ujednačenost tena i dovoljnu hidrataciju kože lica. Prirodni izvori vitamina B su banane, pirinač, jaja i žitarice.
Vitamin D. Može suzbiti pojavu mrlja na koži. Sunčevi zraci predstavljaju glavni izvor vitamina D, a od namirnica koje sdrže visok nivo navedenog vitamina izdvajaju se riba, riblje ulje, neke vrste gljiva, mleko, prirodni sokovi i žitarice.
Vitamin E. Ostvaruje uspešno dejstvo u borbi protiv slobodnih radikala, te predstavlja efikasno sredstvo za podsticanje oporavka i regeneracije oštećene kože. Vitamin E se prirodno može naći u suncokretovom i lanenom ulju, zelenom lisnatom povrću, avokadu, bademu i svim orašastim plodovima. Neophodna doza iznosi oko 400 g vitamina.
Vitamin K. Može se iskoristiti kao suplement u vidu masti za mazanje koja upsešno može otkloniti pojavu modrica na koži i podočnjaka. Vitamin K se prirodno može naći u namirnicama poput kelja, spanaća, blitve, potočarke i mnogih drugih namirnica.
Cink. U pitanju je mineral koji može igrati bitnu ulogu u očuvanju zdravlja kože, odnosno, unošenjem cinka putem ishrane ili različitih suplemenata moguće je preduprediti pojavu različitih kožnih oboljenja, između ostalog i izbijanje akni, zbog čega cink nazivaju i sovjevrsnim čistačem kože. Cink se može naći u namirinicama kao što su ostrige, krto i živinsko meso. Izvorska voda takođe može biti odličan prirodni izvor minerala.
Selen. Ovaj mineral može biti od ključnog značaja u sprečavanju pojave raka kože, a njegovim unošenjem putem suplemenata možete se zaštititi od štetnog uticaja sunca na kožu. Morska riba, rakovi, školjke, kao i žitarice od punog zrna, jaja i beli luk predstavljaju odličan prirodni izvor ovog, za zdravlje dragocenog minerala.
Bakar. Trijada sastavljena od bakra, vitamina C i cinka podstiče razvoj elastina stoga može biti izuzetno delotvorna u očuvanju elastičnosti kože. Insuficijencija bakra u organizmu predstavlja retkost, zbog čega ne psotoji potreba za unošenjem suplemenata ovog minerala.
Druge materije pored vitamina koje mogu biti korisne za očuvanje zdrave i negovane kože su alfa masne kiseline i hijaluronska kiselina.
Alfa masne kiseline. Predstavljaju moćan antioksidans. Navedene kiseline ostvaruju 100 puta jače dejstvo od vitamina C i E, zbog čega imaju ključnu ulogu u sprečavanju starenja kože.
Hijaluronska kiselina. Predstavlja svojevrsno moćno vezivo koje drži ćelije kože na okupu, čineći time kožu zdravijom i mlađom. Hijaluronska kiselina ima sposobnost da vezuje molekule vode i do 100 puta do svoje težine, čime omogućava bolju hidriranost površine kože.
Hijaluronska kiselina nije prisutna u prehrambenim namirnicama.
Ipak, uz adekvatno unošenje neophodnih minerala i vitamina za zdravu i lepu kožu, dermatolozi savetuju unošenje velikih količina tečnosti u organizam, zatim primenu blagih neškodljivih sredstava za negu kože, korišćenje krema sa zaštitnim UV faktorom, uz uravnotežen režim ishrane.
Međutim, savremeni tempo života ne dozvoljava striktno primenjivanje navedenih saveta, zbog čega ljudi pribegavaju unošenju različitih suplemenata ili dopunskih sredstava u ishrani i nezi kože.
Kosa
Ppredstavlja jedan od delova na našem telu kojem posvećujemo naročitu pažnju. Svi ljudi, a posebno pripadnice lepšeg pola teže da imaju što zdraviju, bujniju i lepšu kosu. Često farbanje ili izlaganje suncu može naškoditi kvalitetu i zdravlju vlasi kose koje su sačinjene od proteina kreatina, aminokiselina i vode, te je unos adekvatnih vitamina i minerala od ključnog značaja za održanje zdrave, bujne i sjajne kose. Mnoge žene pokušavaju povratiti zdrav izgled kose primenom skupih keratinskih pakovanja koja ne ostvaruju uvek pozitivan efekat.
Nedostatak vitamina i minerala manifestuje se time što kosa postaje beživotna, kruta i slabije raste, dakle, „unutrašnja“ nega kose unošenjem odgovrajaućih vitamina i minerala putem ishrane predstavlja ključni faktor za postizanje zdrave, bujne i negovane kose.
Neophodni minerali za rast i održavanje zdrave kose
Kompleks vitamina B. Tzv. vitamini lepote, kako ih često nazivaju mogu izvanredno uticati na zdravlje kože, kose i noktiju. Vitamini B takođe provereno utiču na rast kose, pri tom sprečavajući pojavu sedih vlasi i opadanje kose. Ukoliko želite da se lično uverite u korisna svojstva ovog vitaminskog kompleksa, uključite u svoj dnevni režim ishrane minimum 50 mg folne kiseline, vitamina H (biotina) i inozitola, ključnih vitamina iz B grupe. Najbolji prirodni izvori vitamina B su: sve vrste živinskog mesa, čili, paprika, banane, sočivo, ovas, krupno mlevena pšenica, ječam, brazilski orah, avokado kao i koštunjavo voće. Unos vitamina B posredstvom prehrambenih namirnica uticaće na ubrzanje metabolizma.
Neki od najbitnijih vitamina iz grupe B su:
Vitamin B3 ili niacin. Pospešuje cirkulaciju i podstiče rast ksoe.
Vitamin B5 ili pantenol. Predstavlja ključni element neophodan za rast kose i sprečavanje opadanja vlasi. Postoje određena mišljenja da ovaj vitamin stimuliše proizvodnju melanina, pigmenta koji je odgovoran za proemnu boje kose.
Vitamin B2 ili riboflavin. Unos ovog vitamina može uticati na zdravlje korena dlake, odnosno, u krajnjoj liniji na brži rast kose.
Vitamin B6 ili piridoksin. Utiče na rastvaranje esencijalnih proteina i aminokiselina u koži glave, što predstavlja preduslov za rast i sprečavanje opadanja kose.
Biotin. Možda i najvažniji vitamin koji sprečava pojavu sedih, opadanje kose, stimuliše jačanje korena i utiče na sveukupno zdfravlje vaših vlasi. Ovaj ključni vitamin bitan je i za sintezu masnih kiselina, zbog čega je unošenje istog od krucijalnog značaja. Namirnice bogate biotinom su jaja, avokado i orasi.
Vitamin C. Poseduje jaka antioksidansna svojstva, podstiče cirkulaciju kože glave, te unapređuje zdravlje kako kože, tako i kose. Ovaj vitamin istovremeno utiče i na stvaranje kolagena bitnog za kosu i nokte, sprečava pojavu ispucalih krajeva i jača kosu. Citrusi, pomorandže, kivi, lubenica i paprika predstavljaju namirnice prirodno bogate vitaminom C.
Vitamin E. Poput vitamina C poseduje snažna antioksidansna svojstva koja ispoljava uništavanjem štetnih slobodnih radikala. Vitamin E može se naći u koštunjavom voću, zelenom povrću, žitaricama, maslinovom i nerafinisanim biljnim uljima. Vitamin E poboljšava teksturu dlake, čineći je bujnijom i mekšom i stimulišući rast iste, zbog čega predstavlja sastavni deo mnogih sredstava i preparata za negu kose.
Vitamin A. Proizvodi lojne materije koje sprečavaju isušivanje kose na temenu. Vitamin A sprečava oštećenje dlake tako što stimuliše izgradnju nervnih vlakana oko korena dlake. Vitamin A se prirodno može naći i siru, mleku, spanaću, šargarepi, itd. Nije preporučljivo unositi više od 700 mg dnevno.
Vitamin D. Omogućava elastičnost kose i sprečava tanjenje iste.
Nokti
Gotovo svaka osoba se u nekom trenutku suočila sa problemom oštećenih, slabih i lomljivih noktiju. Nokti se sastoje od korena, matice, orožnale ploče i ležište nokta. Nokti se sačinjavaju epitelne ćelije koje čine i našu kožu. Izgled noktiju, odnosno orožnalih delova prstiju prema nekim tumačenjima može predstavljati svojevrsnu sliku vašeg zdravstvenog stanja, naime, pojava mrlja ili ispucalih noktiju može biti pokazatelj manjka nekog od esencijalnih vitamina ili minerala u organizmu. Manjak gvožđa manifestuje se pojavom udubljenih tzv. kašikastih noktiju kao i lomljivih noktiju koji se lako krzaju.
Takođe, lomljivi nokti mogu biti posledica endokrinih problema, oboljenja jetre i cirkulacionog sistema. U nastavku teksta saznaćete koji su to vitamini i minerali odgovorni za zdravlje i lep izgled noktiju.
Vitamin A. Nedostatak vitamina A može biti odgovoran za pojavu suvih i krtih noktiju, dakle ukoliko vam se nokti lako i često lome, to može biti posledica nedovoljnog unošenja ovog provitamina, koji se može naći u siru, mleku, spanaću i slatkom krompiru.
Vitamin B12. Predstavlja jedan od ključnih vitamina za rast i jačanje noktiju. Ukoliko su vam nokti tamne boje, suvi, sa zaobljenim i iskrzanim ivicama, zapitajte se da li je to usled deficita navedenog vitamina B kompleksa. Nedostatak ovog vitamina takođe se može odraziti na pojavu pucanja, zadebljanja i diskoloracije noktiju. Vitamin B12 prirodno je zastupljen u namirnicama poput džigerice, junetine, šunke, jogurta, sira, jaja, tunjevine.
Vitamin C. Dovoljne količine ovog dragocenog vitamina mogu stimulisati rast noktiju i omogućiti im zdravu boju.
Vitamin D. Obezbeđuje pravilno korišćenje kalcijuma od strane organizma i utiče na jačanje noktiju.
Vitamin E. Potpomaže prirodno jačanje i hidriranost noktiju.
Kalcijum. Predstavlja jedan od esencijalnih minerala za jačanje noktiju. Krhkost i lomljivost noktiju mogu biti posledica nedovoljnog unosa kalcijuma. Da biste nadoknadili deficit ovog minerala unosite namirnice poput sira, smokava, neobranog i punomasnog mleka, kao i badema.
Folna kiselina. Manjak folne kiseline održava se na pojavu zanoktica, krtih i slabih noktiju. U namirinice bogate folnom kiselinom ubrajaju se suncokret, zelena salata, grašak, spanać.
Proteini. Nedostatak keratina, jednog vida proteina može se manifestovati pojavom belih pegica, slabosti i lomljivosti noktiju.
Cink. Deficit cinka u organizmu odražava se pojavom leukohinije. Radi unošenja dovoljnih količina cinka konzumirajte namirnice poput indijskog oraha, jogurta, morske plodove, mleko, bareni grašak i piletinu.
Balansirani unos vitamina i minerala predstavljaće idealan način za stimulaciju rasta i unapređivanje zdravlja vaše kose i noktiju.
